U Gamzigradu večeras i sutra u Kladovu održaće se drugi Antika fest, iza kog idejno i organizaciono stoje „Kreativna Srbija“, Narodni muzej iz Zaječara i Centar za kulturu Kladovo. Ove godine na Antika festu u „trodelnom“ programu pod nazivom „Predanje i stvarnost“ biće predstavljena raznovrsna zaostavština usmenog stvaralaštva – knjiga Pola Tompsona „Glas prošlosti“ izdavačke kuće Clio uz stihove iz Njegoševog „Gorskog vijenca“, slavske zdravice i predstava sačinjena od pevanja Homerove „Iljade“ u izvođenju Teatar kabarea iz Tuzle.
Slavske zdravice prikazaće Narodni muzej iz Zaječara i KUD „Sloga“ iz Vražogrnca. Slava ili krsno ime je viševekovna religijska tradicija, koja se prenosi kroz generacije kao živo nematerijalno nasleđe i ta bogata i jedinstvena baština Srbije kandidovana je za Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, ističu organizatori.
Posle Verglijeve „Eneide“ i Homerove „Odiseje“, Teatar kabare iz Tuzle pozabavio se i obradom „Ilijade“. Prema rečima Vladimira Keroševića, tekstualni predložak predstave koja će se večeras u Feliks Romulijani izvesti premijerno, čine četiri pevanja iz „Ilijade“ prološkog karaktera, koja nose dramaturgiju razvoja događaja u ovom Homerovom epu.
„Tu se otvaraju dijalozi i sukobi svetova olimpijskih bogova, heroja, ratnika, mudraca, militantne izmanipulisane mase i svetova svedoka i naratora koji sva ta zbivanja dovode u direktnu konotaciju sa današnjim vremenom. Predstava otvara niz pitanja koja se tiču suštine opstanka civilizacije u vremenu globalizacijskog, bezočnog zavisničkog ropstva u kojem ljudi postaju izmanipulisane marionete bez identiteta, topovsko meso, kolateralna šteta“, ističe se u programu ovogodišnjeg Antika festa.
„Usmenu istoriju“ kojom britanski sociolog i istoričar Pol Tomson dokazuje da „nasleđe usmenog predanja treba i mora da ostane izazov za velike istoričare“ predstaviće urednica Cliove biblioteke Polis Smilja Marjanović Dušanić i Veljko Stanić.
– Ideja Antika festa jeste da jača reputaciju kulturnog nasleđa Srbije kao mogućeg prostora stvaralaštva koje će oživljavati baštinu i proširivati kulturni turizam. Kulturno nasleđe je „dodatkom“ savremene umetnosti postalo živo mesto susreta i dijaloga posmatrača i učesnika – kaže reditelj Nebojša Bradić, osnivač i predsednik „Kreativne Srbije“.
Iako je prošle godine, kada je Antika Fest krenuo u Feliks Romuliani, ideja bila da se proširi i na druge arheološke lokalitete u Srbiji, ova manifestacija se ponovo održava u Gamzigradu i Kladovu zbog, kako Bradić objašnjava „nivoa podrške državnih institucija“. Bradić najavljuje da će se „u nastavku aktivnosti i pripremi za sledeći Antika fest, pored predstava koje su nastale na osnovu antičkih tekstova i tekstova koji se bave antikom, organizovati i radionice sa umetničkim fakultetima iz Srbije i država u regionu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
