Od Kamena sudbine do najvećeg dijamanta na svetu: Mistični predmeti na krunisanju Čarlsa III

Iako su suptilne promene planirane za krunisanje kralja Čarlsa III., najavljena je „skraćena“ verzija, ceremonija je ipak još uvek verski događaj koji u prvi plan stavlja političko-teološku viziju britanske države kao unije nacija i naroda pod Bogom, piše Jutarnji list.

Najsvetiji deo postupka, međutim, nije krunisanje, nego pomazanje koje se iz poštovanja neće snimati.

Kralj Čarls III. sedeće na krunidbenoj stolici svetog Edvarda, nazvanoj po Edvardu Ispovedniku, i napravljenoj da drži Kamen sudbine, takođe poznat kao “Stone of Scone”, na kojem su se škotski kraljevi krunisali od pamtiveka sve dok poslednjeg kralja 1296. nije porazio Edvard I.

Ta stolica je nekad bila pozlaćena i obojena, no uprkos tome što se otad koristila na svakoj krunidbi, u nekom je trenutku ostala iznenađujuće nezaštićena jer je išarana natpisima, uključujući podatak da je izvjesni P. Abot spavao u njoj 15. na 16. jula 1800.

„Stone of Scone“ je 1996. godine vratio u Škotsku tadašnji premijer Džon Mejdžor.

Čarls će držati vladarevo žezlo – zlatni štap s ametistom, dijamantima, rubinima i smaragdima – koje predstavlja kontrolu nad nacijom, a imaće i vladarsku kuglu, zlatni globus s krstom na vrhu. Vladarevo žezlo uključuje najveći brušeni dijamant na svetu Cullinan I, poznat i kao „Velika zvezda Afrike“.

Zlatna kašičica ili krunidbena kašičica u koju se uliva ulje najstariji je predmet korišćeen u ceremoniji, a datira još iz 12. veka.

Spasio ju je od uništenja 1649. godine lojalni državni službenik koji ju je jedanaest godina posle dao kralju Čarlsu II. prilikom obnove monarhije. Čin pomazanja, kada nadbiskup dodiruje svetim uljem glavu, grudi i ruke vladara, potiče još iz starozavetne Knjige kraljeva gdje se opisuje pomazanje Salomona za kralja.

A nakon što kralj bude pomazan, biće odeven u svešteničku odeću: belu halju, tuniku od zlatnog platna i krunidbeni plašt nalik na ogrtač, poznat kao carski plašt – izrađen 1821. za neverovatno raskošno krunisanje Džordža IV. – od zlatnog i srebrnog konca i svile te izvezen nacionalnim cvećem Ujedinjenog Kraljevstva.

Odeven kao sveštenik-kralj, Čarlsa III. će zatim okruniti nadbiskup od Kenterberija krunom svetog Edvarda, napravljenom 1661. za Čarlsa II., ali s mnogim kasnijim izmenama.

Teška 2,07 kilograma, ukrašena je rubinima, ametistima i safirima, a poslednji je put korišćena 1953. godine za krunisanje Elizabete II.

Nakon toga kralj će staviti carsku državnu krunu, koja je rekreirana šest puta od svoga prvog pojavljivanja u 16. veku.

Carska državna kruna koju će nositi Čarls III. izrađena je 1937. godine za krunisanje kralja Džordža VI., zamenivši krunu napravljenu za kraljicu Viktoriju.

Kruna je ukrašena s 2868 dijamanata, a uključuje i safir svetog Edvarda, za koji se kaže da ga je u prstenu nosio Edvard Ispovednik, te dijamant Cullinan II, drugi po veličini kamen iz velikog dijamanta Cullinan, najvećeg dosad otkrivenog dijamanta.

Pronađen je 26. januara 1905. u rudniku Premier Mine blizu Pretorije u Južnoj Africi. Imao je 3106 karata (621 gram), a danas se procjenjuje na 400 miliona dolara.

Dijamant je nazvan Cullinan prema vlasniku rudnika Ser Tomasu Cullinanu. Kamen je kupila vlada južnoafričke države Transvaal i poklonila ga britanskom kralju Edvardu VII. za rođendan.

Dijamant Culinan brusili su majstori iz Amsterdama, po reputaciji najbolji na svijetu. Cullinan je razlomljen na devet velikih brušenih dijamanata i mnogo malih.

Nakon smrti kralja Edwarda 1910., kralj Džordž V. dao je postaviti Cullinan I i II u vladarevo žezlo i carsku državnu krunu.

Uoči Čarlsovog krunisanja, međutim, neki Južnoafrikanci traže od Britanije da vrati najveći dijamant na svetu.

„Dijamant mora doći u Južnu Afriku. On mora biti znak našeg ponosa, našeg nasleđa i naše kulture“, rekao je za Rojters Motusi Kamanga, advokat i aktivista u Johanesburgu koji je pokrenuo i internetsku peticiju koja je prikupila oko 8000 potpisa da se dijamant vrati.

„Mislim da afrički narod počinje da shvata da dekolonizacija ne znači samo dopustiti ljudima određene slobode, nego takođe vratiti ono što nam je oduzeto.“ prenosi Jutarnji list.