Od Korneja do Kim Tui

Narodno pozorište u Beogradu je u mesecu Frankofonije na beogradsku pozorišnu scenu vratilo posle tri decenije komad Pjera Korneja „Iluzije“, čija je prva repriza izvedena prošle subote na Svetski dan pozorišta.

Osim francuskih klasika – Kornej se smatra ocem francuske drame i, uz Molijera i Rasina, jednim od trojice najvećih francuskih pisaca 17. veka, NP je u okviru projekta „Frankofonija i Narodno pozorište“ održalo i dva javna čitanja drama savremenih francuskih pisaca.

Krajem prošle nedelje na sceni „Raša Plaović“ čitan je tekst drame „Identitet“ Žerara Votkinsa, u prevodu Marije Karaklajić i Anđelke Nikolić, a u režiji Ane Grigorović. U podeli su bili glumci Bojana Stefanović i Nenad Stojmenović.

NP je sa Francuskim institutom za kulturu u Srbiji krajem januara 2021. potpisalo sporazum o projektu „Frankofonija i Narodno pozorište“ u okviru kog je već početkom februara na Sceni „Raša Plaović“ čitana drama Lorana Movinjea „Svu moju ljubav“, u prevodu Tijane Krivokapić, a u režiji Ive Olujić, studenta FDU.

U iščekivanju da se u prevodu sa francuskog jezika Ljiljane Mirković na srpskom pojavi novi roman kanadsko-vijetnamske spisateljice Kim Tui „Em“ izdavačka kuća Clio zajedno sa Kolarcem i Kanadskom ambasadom u Srbiji organizovala je krajem prošle nedelje promociju ove knjige spajajući, uz pomoć savremene tehnologije, Montreal i Beograd.

Iako je autorka zbog bolesti u zadnji čas je otkazala „zum“ učešće, razgovor koji je okupio srpske pisce Ljubicu Arsić i Dragana Velikića, glumicu sa kanadskim iskustvom Draganu Varagić, ambasadora Kanade u Srbiji Džajlza Normana, Milenu Stojanac u ime kanadskog izdavača Kim Tui i Zorana Hamovića iz Clia ispunio je sve ciljeve Frankofonije baveći se interkulturalnim dijalogom, kulturnom raznolikošću, razvojem mira, demokratije, poštovanja ljudskih prava, rodnom ravnopravnošću i francuskim jezikom.

Ambasador Džajlz Norman naglasio je da je Kim Tui, kao jedan od najznačajnijih imigrantskih pisaca, doprinela „bogatstvu kanadskog multikulturalnog mozaika“.

On je podsetio da „imgrantski pisci baštine dve književne tradicije – onu u kojoj su rođeni i iz koje potiču, kao i onu drugu iz njihove druge domovine“, naglasivši da se u Kanadi poštuje taj dualizam.

– Priče o izmeštanju, korenima i očuvanju identiteta kao i o univerzalnosti imigrantskog iskustva postale su važan pravac u kanadskoj književnosti – kazao je ambasador Norman.

Kim Tui rođena je 1968. u Sajgonu. Imala je 10 godina kad je njena porodica bila primorana da napusti Vijatnem i da posle teške i komplikovane izbegličke priče stigne do Kvebeka u Kanadi. Završila je studije filologije i prava, radila kao krojač, tumač, advokat i vlasnica restorana dok nije stigla do statusa profesionalnog pisca.

Već sa prvim romanom „Ru“ doživela je svetsku slavu i dobila više prestižnih književnih nagrada. Osim „Ru“, na srpskom su do sada prevedene i njene knjige „A sada ti“ (Clio) i „Man“ (Čarobna knjiga). Živi u Montrealu.

Roman „Em“ je ratno-ljubvna priča – šokatna, dirljiva, na mahove teška za čitanje zbog ratnog pakla o kome govori, ali i knjiga nade koja povezuje Aziju i Ameriku.

Milena Stojanac objasnila je da je za Kim Tui „istraživanje ratne prošlosti Vijetnama istovremeno i suočavanje sa realnošću sopstvene zemlje i potraga za mudrom lepotom i poznavanjem sveta jer joj je rat izgovor za otkrivanje puteva ljubavi i veza među ljudima“.

– Kim Tui u svojim knjigama ne napušta prostor Vijetnama ni u jeziku ni u kulturi, mada sebe vidi kao Kanađanku i Kvebećanku. Ona poseduje svoj maternji jezik, ali i druge jezike – engleski i francuski, kao i jezik slika koji je za nju veoma važan dok svakodnevno sebi postavlja pitanja o poreklu – naglasila je Milena Stojanac.

Francuski i Gete institut u Srbiji, u saradnji sa SGA, prošle nedelje najavili su edukativni program „Igranje narativima: od stripa do igrica“, namenjen strip crtačima, ilustratorima, animatorima, kreativnim piscima i drugim mladim kreativcima, zainteresovanim za video igre, kroz osmomesečni proces školovanja, mentorstva i zajedničkog rada.

Reč je o prvom međunarodnom projektu SGA, u okviru kog će odabranih 15 polaznika dobiti program edukacije, mentorstva i produkcije u oblasti video igre i istraživanja dodiranih tačaka između ove oblasti i stripa sa kojim deli vizuelnu naraciju, razvoj karaktera, kreativno pisanje i druge tehnike i metodologije.

Cilj projekta je da stripovi „ožive“ i dobiju interaktivne verzije, najavljeno je na predstavljanju ovog programa, čije će radionice biti organizovane u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Ambicije vlasti u Srbiji

Međunarodna organizacija Frankofonija okuplja 88 članica – država i regija koje koriste francuski kao nacionalni, služben jezik međunarodne komunikacije i kao radni jezik – sve skupa 300 miliona ljudi na pet kontinenata. Srbija je pridruženi član Frankofonije od 2018, a u njoj, prema podacima Francuskog instituta, u Srbiji francuski jezik u školama, gimnazijama i na univerzitetu uči više od 100.000 učenika.

U Srbiji postoje četiri katedre za francuski jezik i sedam dvojezičnih francusko-srpskih odeljenja, dok 700 mladih iz Srbije studira u Francuskoj, koja svake godine dodeljuje tridesetak stipendija.

U Francuskom institutu u Srbiji ističu da će „ovogodišnji mesec frankofonije biti poseban zbog sve većeg zalaganja srpskih vlasti u korist frankofonije“, pre svega šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića, čija je ambicija da Srbija postane punopravna članica Međunarodne organizacije frankofonije.