„Pozorišno proleće“ u Šapcu završilo se sinoć predstavom „Carstvo mraka“, u produkciji Narodnog pozorišta iz Beograda, a u režiji Igora Vuka Torbice. Večeras se u čast nagrađenih igra „Banović Strahinja“, u režiji Nebojše Bradića, a koprodukciji Narodnog pozorišta Priština i Šabačkog pozorišta.
Predstava „Carstvo nebesko – Epika Balkanika“, u koprodukciji NP iz Beograda i Bitef teatra, odigrana je u subotu uveče u dva čina – prvi na sceni Šabačkog pozorišta, a drugi u sali Šabačke gimnazije. Tema je svima poznata, Kosovski boj obrađen na osnovu epskih narodnih pesama. Reditelj Jernej Lorenci napominje da „svaki istorijski trenutak toliko je kompleksan da se ne može sagledati u svojoj celovitosti, zbog čega ova predstava ne može i ne želi da sudi o bilo čemu i stavi bilo kakav uskličnik“.
Na sceni su devet glavnih junaka i heroina Kosovskog boja, ali ovde glumci imaju i svoje viđenje ovog presudnog događaja i ličnosti koje tumače. Nataša Ninković nosila je ulogu carice Milice sa dostojanstvom i neprebolnim bolom za poginulom braćom i mužem.
Na Okruglom stolu kritike Željko Hubač, direktor Drame NP, podsetio je na široka tumačenja epske narodne poezije, ovoga puta velike teme viđene su kroz vizuru glumaca i to kao teatar iznad politike i života, što nije ni nebeska Srbija niti njena negacija. Olga Odanović, kao majka Jugovića, istakla je zahtevnost predstave u kojoj bez emocije nema ničega.
Glumci su tokom pripreme za predstavu imali svoje domaće zadatke – da svoja viđenja kosovskih junaka iskažu na ličan i emotivan način. Ovo je timska predstava i glumci su sve vreme upućeni jedni na druge. Sudbinski boj predstavljen je na način na koji ga narod vidi i doživljava kroz epsku poeziju, koja je delo vrhunskih pesnika, i po temama i po metrici, a na kojoj i da je narod preživeo. Osnovna dilema između carstva nebeskog koje je večno i carstva ovozemaljskog, koje je prolazno, ostaje da se vaga.
Šabački ansambl izveo je u petak uveče predstavu „Rubište“, po tekstu Ninoslava Đorđevića, u režiji Kokana Mladenovića, gde nema nijednog pozitivnog lika niti ijedne komične scene. Prema zamisli autora, korišćeni su i dokumentarni sadržaji.
– Srbija još proklinje svoju decu. U govnima se davimo i sve teže plivamo jer smo na izmaku snaga. Na rubu. To je zapravo kraj sveta i samo dno ljudskosti, gde je sve iščašeno, i roditeljski, supružnički i ljubavni odnos. Na početku i na kraju komada kao kletva ponavljaju se reči ubijenog dečaka: ‘Sam sam. Ne znam gde sam. Neka me neko sahrani’ – ovim rečima je na Okruglom stolu kritike reditelj Kokan Mladenović ukazao je da se svet raspada, da primitivizam i rijaliti u životu proizvode samo estradno i crno, da nigde nema utehe.
Čak i očekivana ljubav pretvara u nešto krajnje brutalno kada momak Dragan (Strahinja Barović) siluje svoju devojku (Kristina Pajkić) i podvodi je drugima. Barović je napomenuo da se radi o dečku iz svakodnevice u kojoj je sve izvitopereno. Kristina Pajkić je navela da u predstavi dobrota nema nikakvu šansu protiv sveukupnog zla. Uopšte ovo je vreme nasilja, pogotovo prema ženama. Saša Torlaković, u ulozi policijskog inspektora Svetolika, podsetio je da probleme koji ljudi nose sa sobom eskaliraju u nasilje, što je ivica psihopatologije.
Turlakov igra inspektora koji je je izgubio kćer, dete sa posebnim potrebama, a očajnički traži izgubljenog dečaka. Samo pronalaženje ubijenog deteta najpotresniji je deo predstave i prikazano je filmskim sekvencama. Slobodan Petranović, u ulozi Paradajza – druga ubijenog dečaka, napominje da „jedino božji ljudi, oni s uma sišavši, nose iskrenu emociju i pokazuju istinsku brigu o drugome“.
Aneta Tomašević kao Stanika, koju su u selu proglasili ludom, ukazala je da joj je ovo jedna od najdražih ali i najtežih uloga, jer se pokazalo da i ljubav i briga prema deci biva smatrana ludilom. NJena Stanika je proterana, prezrena i omražena. Scenografija (Vesna Popović) je krajnje funkcionalna, sve vreme akteri su u pokretu sa svojim drvenim koritima, kao nekakvi zli mravi u tamnom vilajetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
