Od naučne fantastike do socijalne drame

Naime, pred Festovom publikom ubuduće će biti samo filmovi srpske kinematografije koji ranije nisu prikazivani. Tako ovih dana gledaoci mogu da pogledaju pet premijernih ostvarenja, a zanimljivo je da među ovim naslovima ima čak tri debitantska filma.

Verovatno najviše interesovanja publike vlada za film „Ederlezi Rising“. Ovaj naučnofantastični film (gotovo nepostojeći žanr u domaćoj kinematografiji) smešten je u socijalističku distopiju i govori o Milutinu (Sebastijan Kavaca), astronautu koji je poslat na dugačak put do Alfa Kentaura da prenese ideologiju tamošnjoj koloniji. Na putu ga prati Nimani (Stoya), ženski android, programiran da ispunjava sve njegove želje. Ali kada Milutin resetuje Nimanin operativni sistem kako bi je pretvorio u nešto najbliže ljudskom biću što može da postane, Nimani postaje depresivna, destruktivna, i opasna po misiju. Ovo je debitantski dugometražni film Lazara Bodrože, poznatog po interaktivnom filmu „Uber Life“, a scenario potpisuje Dimitrije Vojnov, na osnovu pripovetke Zorana Neškovića.

„Ideja nam je bila da ispričamo jednu metaforičnu, snovitu ljubavnu priču i da napravimo vizuelno ekspresivan film. Vizuelna ekspresivnost ovog filma je jako bitna jer sem što ga ističe u moru filmova koji se proizvode danas, taj ekspresivni postupak koji je provučen kroz ceo film nosi sa sobom jak emotivni naboj. Film je u svojoj suštini duboko melodramski i nosi veliku dozu nežnosti koja je u antagonizmu sa distopijskim kontekstom u kom se film odvija, a to je rigidna budućnost nalik radikalizovanoj verziji kineskog korpo-komunizma“, kaže reditelj Lazar Bodroža. On dodaje da je scenario inspirisan pričom „Predveče se nikako ne može“, koju je napisao Zoran Nešković još davne 1983. godine u tadašnjoj Jugoslaviji, te da je reč tekstu koji je ustvari „duboka metafora pojedinih muško ženskih odnosa, inhibiranosti, odnosa želja, mogućnosti i strahova usred zajedničkog života“.

Posebno interesovanje za ovaj film vlada i zbog DŽesike Stojadinović Stoye, američke glumice u filmovima za odrasle srpskog porekla, koja igra glavnu žensku ulogu.

„Stoya je vezana za ovaj projekat od samog početka. Kada smo prvi put razmišljali ko bi bio idealan za ulogu osobe koja to ustvari nije, za ulogu androida koji je tu isključivo zbog zadovoljstva drugog lika, odmah smo shvatili da bi konceptualno Stoya bila idealno rešenje. Sem konceptualne i vizuelne izuzetnosti Stoya se u procesu pretpriprema za film, u procesu proba i istraživanja, nametnula kao istinski talenat, neko ko u sebi nosi uverljivost naturščika i harizmu ozbiljnog filmskog glumca“, objašnjava reditelj.

Na Festu je prikazan i film „O bubicama i herojima“. Reditelj Petar Pašić („Rock’n’Roll uzvraća udarac“) čekao je sedam godina nakon završetka snimanja na ovaj trenutak. Scenario uz reditelja potpisuju Nikola Pejaković i Dimitrije Vojnov, a film prati četiri priče koje se međusobno prepliću. Glavni junak Raša (Bojan Dimitrijević) radi kao čuvar u starom hotelu gde sreće živopisne likove. Mnogi junaci nemaju imena već ih upoznajemo kao Superheroja (Slobodan Boda Ninković), Vlasnika (Uroš Đurić), Ženu sa šminkom (Branka Petrić)… A tu su i bubice koje vode paralelan život u podzemlju hotela. Ono što je svima zajedničko je potraga za ljubavlju.

„Prvi i osnovni razlog koji je najviše uticao zašto se toliko čekalo na premijeru je naravno finansijski. Zbog skromnog budžeta koji smo dobili, a zahtevnosti projekta, većinu projekta morali smo sami da finansiramo što novčano što radom. A to je dovelo do prolongiranja svega. Onda je u jednom momentu došlo i do kreativne krize, jer je animirani deo bio mnogo ambicioznije zamišljen, u smislu dužine trajanja, pa je opet sve stalo. Onda sam i ja u jednom momentu već taj film ‘preživeo’ u svojoj glavi pa je opet stalo… Pa onda opet novi problemi itd. Ali bitno je da smo se posle toliko vremena vratili filmu i odlučili da ne sme ostati zaboravljen. Jer on u svojoj osnovi i priči baš to i nosi – priču o bezvremenskim i zaboravljenim ljudima i ljubavi koju svi polako zaboravljaju da postoji. Zato je možda baš sad pravi momenat i da se pojavi“, priča Pašić.

On smatra da će ovaj film voleti svako ko oseti emociju koju je ekipa htela da prenese i kome treba ovaj film. „Meni lično je on kao neka pesma koja u meni izazove neko melanholično osećanje, ali na neki čudan način daje neku nadu. Tako da sam siguran da će on naći svoju publiku“, dodaje reditelj.

Premijeru na Festu ima i novi film Dejana Zečevića „Izgrednici“. Film koji je festivalski život počeo u Čikagu nastao je po scenariju Đorđa Milosavljevića, a glavne uloge tumače Marta Bjelica, Radovan Vujović i Mladen Sovilj. Oni igraju troje studenata sociologije koji sprovode eksperiment kako bi dokazali teoriju haosa svog profesora (Svetozar Cvetković) – da prostorna destrukcija tj. pravljenje nereda može da dovede do socijalne destrukcije tj. pojave izgreda. Ali haos polako počinje da prevazilazi granice eksperimenta i preuzima njihove živote. „Ima tu elemenata i psihološke drame i trilera i socijalne drame, svega pomalo i ne spada u kategoriju žanrovskog filma. Gledajući svoju dosadašnju karijeru, čini mi se da progresivno napuštam konkretno žanrove i idem ka jednom autorskijem pristupu“, priča reditelj, poznat po ostvarenjima kao što su „Četvrti čovek“, „TT sindrom“, „Neprijatelj“.

Deo selekcije Srpki film su i „Horizonti“ Svetislava Dragomirovića, koji na jedinstven, metaforičan način, prikazuje propast čovečanstva kroz raspad jedne disfunkcionalne porodice obavijene lažima i prevarama, kao i „Banditi u potrazi za mamom“ Koste Ristića, o družini braće i sestara koji zbog komplikovanih porodičnih odnosa žive tomsojerovskim detinjstvom – beže iz škole i provode vreme na ulicama i zabitima Beograda.

Ova ostvarenje u trci su za nagrade Beogradski pobednik za najbolji film, nagrada žirija, nagrada za najbolju režiju, scenario, glavnu mušku ulogu, glavnu žensku ulogu i najbolji debi. Odluku o pobednicima doneće petočlani žiri, kojim predsedava reditelj Lordan Zafranović, a u među članovima su i Dajman Kozole, slovenački reditelj, Katarina Radivojević, glumica, Miloš Timotijević, glumac, i Alen Sinkauz, hrvatski kompozitor. Laureati će biti poznati 2. marta kada će u Sava centru i domaćoj glumici Nedi Arnerić biti dodeljana nagrada Beogradski pobednik za za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.