„Neosporan talenat u službi glumačkog posla, ali i sofisticirana i retka lepota, doprineli su da postane simbol francuske kinematografije, zvezda za sva vremena i ikona velikog platna. Kao jedna od ključnih figura novog talasa Katrin Denev je postala otelotvorenje univerzalno priznate dive, i jedna od najvećih glumica u istorija filma“, rekao je direktor Venecijanskog festivala Alberto Barbera na uručenju Zlatnog lava za životno delo jednoj od najvećih glumica francuske i evropske kinematografije.
Na Mostri ona se pojavila u plavoj košulji sa malenom zastavicom Ukrajine u znak podrške ovoj zemlji.
O ratu koji se odvija rekla je još samo da žali zbog svake žrtve ne želeći da daje, kako je istakla, pompezne izjave.
Sa istom skromnošću pa i nekom vrstom negodovanja odgovorila je na novinarska pitanja o sebi kao „ikoni“ i „seks simbolu“ rekavši da ona to nikada nije bila, već su je drugi videli tako i očekivali to od nje.
Štaviše, svojevremeno je izjavila da je ekstremno stidljiva i da nikada ne bi pred nekim mogla da isprazni svoju tašnu, kao i da joj je snimanje nagih scena u filmovima bilo iscrpljujuće.
Da bi se za njih opustila u Bunjuelovoj „Lepotici dana“ morala je da ispije nekoliko čašica žestine. Ipak, svesna je da je za njene početke na filmu bio zaslužan njen izgled. Pa je tako često zazivana njena hladna, frigidna lepota jedne plavuše.
A počela je još kao tinejdžerka da bi prvu važnu rolu dobila u filmu Rožea Vadima „Porok i vrlina“ sa 20 godina.
Bila je to ista godina u kojoj je iz veze sa Vadimom rodila i svoje prvo dete, sina Kristijana. Pravi proboj u svet filma dogodio se godinu dana kasnije u „Šerburškim kišobranima“ Žaka Demija u kojima je igrala sa svojom starijom sestrom Fransoaz, koja je preminula pre premijere ovog filma.
Odgovarajući na novinarska pitanja na Venecijanskom festivalu baš ovaj film izdvojila je iz svog ogromnog opusa, kao i „Poslednji metro“ Franoa Trifoa. Trifo, Bunjuel, Polanski samo su neka od najvećih rediteljskih imena sa kojima je sarađivala.
To slaganje i ljubav reditelja prema njoj i nje prema rediteljima očigledno je bila obostrana – „Biti glumac znači biti nečiji instrument“, izjavila je.
Dejvid Bejli bio je njen jedini suprug, a povezivali su je sa mnogim slavnim muškarcima. Ipak, sama kaže da joj je najveća ljubav Marčelo Mastrojani, sa kojim je 1972. dobila ćerku Kjaru.
Sada ima i petoro unuka, a 22. oktobra ove godine napuniće 79. I svim tim godinama i nagradama za životno delo uprkos, izgleda da je daleko od kraja.
Njena majka, takođe glumica (i otac je bio glumac) umrla je prošle godine u 110. A sama Denev, inače do tada uporni strastveni pušač, prebrodila je blaži moždani udar pre nekoliko godina.
Muza Iv Sen Lorana, zaštitno lice Luj Vitona, glumica koja tečno govori još i engleski i italijanski, te malo manje dobro nemački i španski, kaže da joj je moto po kome živi – „dostojanstvo, uvek dostojanstvo“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.