„Od udaha do izdaha“ za otrežnjene zavisnika

… defektolog, svojom nadasve humanom ali i snažno argumentovanom, sugestivnom knjigom „Od udaha do izdaha“ čiji originalan pristup jednom od najmasovnijih pošasti čovečanstva izaziva veliko interesovanje ugroženih zavisnika, a čitaoci lista „Braničevo Danas“ prvi imaju priliku da se upoznaju sa promišljanjima autorke o ovoj gorućoj temi.

* Šta je bio motiv da knjigu upravo ovako naslovite?

– Zar život novorođenčeta ne počinje prvim udahom, prvim plačom kada se otvore disajni putevi i kroz pluća novorođenčeta prostruji udahnuti vazduh. Od tog momenta počinje ritmičko disanje koje se ponavlja u pravilnim intervalima udaha i izdaha, a neminovno vodi i do poslednjeg izdaha. Sve to između prvog udaha i poslednjeg izdaha je autonomno, ritmičko disanje kojim novorođenče sebe održava u životu. Priznaćete da pušač zloupotrebljava moć disanja uvlačeći u svoja pluća otrovne sadržaje duvanskog dima i time pokazujući neodgovornost kako prema samome sebi tako i prema onima iz njegovog okruženja. Skoro svaki pušač uz pomoć sopstvenog nerazuma pravda svoju neodgovornost i usuđujem se reći glupost Ja sam uspela da pobedim sopstveni nerazum i zauvek se oslobodim nikotinske zavisnosti i u knjizi upravo nudim artikulaciju tematskih celina koja je postavljena tako da postupno uvodi pušača u motivacioni proces oslobađanja od nikotinske zavisnosti, dovodeći u fokus svesti nerazumne pušačke navike.

* Kako ste vi u sebi probudili tu svest i prepoznali iluziju?

– U toku rada sa decom često sam u toku takozvane psihomotorne reedukacije koristila ogledalo kao pomoćno sredstvo kojim kao reedukatori obnavljamo ili formiramo novo iskustvo uz pomoć pokreta budeći i osećajna usmerenja ka samom sebi ili ka socijalnom polju. Istovremeno pred ogledalom u kome posmatramo sopstveni telesni odraz, doživljaje jasno definišemo pokretom i rečima, formirajući iskustvo. Tu, pred ogledalom, počinje jedna zanimljiva komunikacija sa samim sobom, sa drugima i okolinom. Tu se formiralo i ogledalo moje sopstvene svesti o iluziji zadovoljstva pušenja cigareta. Tu, pred ogledalom sopstvene svesti, sam otkrila smisao sopstvenog besmislenog ponašanja otkrivajući sopstvenu iskreiranu laž koju sam doživela iz pozicije posmatrača sopstvenim čulima. Do tada sam dopuštala laži da bude pratilac mog svakodnevnog života.

Nikotinski zavisnici svakodnevno sebe lažu, dok istovremeno ne vole da ih drugi ljudi lažu. Hraneći sebe lažima ja sam u laž poverovala kao i ono dete u laž da je uspelo da zagrli sopstveni odraz u ogledalu što je, naravno, nemoguće. Vremenom, pušenje postaje ustaljeni obrazac ponašanja i ponavlja se kao opsesivno-kompulzivna radnja uz ubeđenje da se ona vrši iz zadovoljstva. To je bio samo prvi korak osvešćivanja na putu ka oslobađanju od nikotinske zavisnosti. Sledeći korak je poslužiti se nekom taktikom i veštinom, jer je najteže pobediti neprijatelja u sopstvenom nerazumu. Kako sam uz pomoć novoiskreirane laži slagala laž i pobedila sopstveni nerazum možete pročitati u knjizi. Kako sam uz pomoć obmane obmanula obmanu i iščupala „nikotinsku protezu“ iz sopstvenog nerazuma i zauvek odbacila svoj “ nikotinski-invalidni štap“ nastavljajući život bez poštapanja, slobodna i bez presije da ću ostati bez svog pušačkog pribora kada bilo gde pođem. Trovanjem same sebe, shvatila sam da sebe samu sahranjujem, žureći da ubrzam svoju sahranu.

* Verovatno je bilo teško savladati razne samoobmane na tom putu?

– Sve obmane koje se rađaju u umu čoveka pod dejstvom želje i strasti bacaju čoveka u sopstveni pakao. Borba protiv tog pakla se odigrava u subjektivnom biću čoveka i to nije borba protiv nekog spoljašnjeg neprijatelja. To je borba za sopstveni razum i trezvenost ljudskog bića. A taj zreo, trezven čovek treba da bude model svojoj deci. Da li je dopustivo da ispred škola na jednoj strani nastavnici ispuštaju „indijanske“ oblake dima, a nedaleko od njih ili iza njih učenici oponašaju isti postupak? Niko ništa ne čini da upozori na nedopustivost takvog dela-nedela, a o kažnjavanju, iako je zakon na snazi i da ne govorimo. Ovo prerasta u epidemiju najgore vrste jer i deca njihove dece uz veliki procenat će oponašati isto delo-nedelo.

* Kako je to moguće izvesti?

– Nije nemoguće. Tako što će u svoj fokus staviti sve ono što koristi njegovom telesnom, čulnom i duhovnom životu, a ne ono što obmanjuje i vodi ka propasti i samouništenju. Ukoliko pušač to ne uvidi na vreme, on je potpisao ugovor sa sopstvenim nerazumom o sopstvenom samouništenju. Naravno da postoje ljudi kojima se ne može pomoći jer oni sami sebi ne žele da pomognu i služe se odbrambenim mehanizmima govoreći: „eh, umiru ljudi i sa oba plućna krila“, „umiru i oni koji nisu nikada bili pušači“, „sve je ionako zatrovano pesticidima“, „gušimo se izduvnim gasovima iz automobila“ i tako dalje. Čak i da je sve to tačno, to je van naših domašaja. Pušenje je naš nerazumni izbor, naš pakao zavisnosti koji je vođen nalogom iz našeg uma koji pokreće našu ruku ka cigareti. Zadovoljstvo pušač nikada ne može postići u potpunosti, jer uvek ima iznova nezasitu potrebu za duvanom. To je pakao pušačke gluposti i nesposobnosti da iz tog pakla izađe. Onaj pušač koji doživi uspeh i jednom se oslobodi, vise nikada ne sme dozvoliti da mu se taj neprijatelj koga se oslobodio ikada više približi, jer se on vraća još snažniji, uporniji i dokrajčiće čoveka.

* Da li ova knjiga ima uticaj na mlade među kojima je danas sve vise pušača?

Upravo iz tih razloga, da je približim mladima, ja sam svim školskim bibliotekama u svom gradu poklonila po jedan primerak knjige. Ako školski odbor ili odgovorni smatraju da školska biblioteka treba da ima više primeraka, cena će biti po znatno nižoj od uobičajene. U knjizi „Od udaha do izdaha“ sam u dve tematske celine oslikala problem zavisnosti među mladima. Ja sam prvenstveno prosvetni radnik, pedagog, defektolog, a imala sam i sreće da budem i roditelj sedmoro dece u porodici, što mi daje pravo da priznam kako roditelji moraju neprekidno budno da prate sve razvojne faze svoje dece, da budu prisutni i ličnim primerom upućuju decu da odabiraju nerizične i zdrave oblike ponašanja. Od loših modela ponašanja, bilo roditelja ili osoba iz bližeg okruženja, decu mogu spasiti ili zaobići samo slučajevi srećnih okolnosti. Ako to ne bude tako, takva deca će se na rizičan način ponašati bez osećaja odgovornosti prema sopstvenom zdravlju i životu.

Zaštita od životnih rizika

Od toga kako pomažemo našoj deci u njihovom sazrevanju i odrastanju zavisi kakvi će ljudi biti sutra i kakav će oni model biti svojoj deci. Potrebno je decu vežbati u prepoznavanju, posmatranju, analiziranju različitih društvenih situacija. Možda se u današnje vreme rizika javlja i veća potreba da se u školama uvede predmet koji bi se odnosio na zaštitu od životnih rizika i argumentovano sugerirao zdrave stilove života. Slobodno mogu reći da je ova knjiga filozofsko – psihološko – edukativnog karaktera sa širim ekološkim delovanjem na čovečanstvo koje vapi za zdravijim stilovima života.

Odbrambene reakcije pušačkog uma

Ne bih želela da me pušači doživljavaju kao svog neprijatelja, ali ove moje izjave i samo delo „Od udaha do izdaha“ budi odbrambene reakcije pušačkog uma, koji to doživljava kao objavu rata. Želim da pušači veruju u to da sam ja prijatelj ljudskog roda . Kada bi svaki pušač javno priznao da njegov mir i spokoj ometa nikotinska zavisnost stvarajući mu tenziju i strah od „nikotinske nestašice“, priznao bi i sledeće: da to ne pripada prirodi stvari. Priznaćete da je potpuno neprirodno pušiti, tako da bi radi toga trebalo da se pušači oslobode bez bola i patnje. Svaki pušač može pogledati očima istine u svoje ogledalo svesti i tu se suočiti sa svojim ponašanjem.