Od velikih sila zavisi ostvarenje velike albanske ideje

Rešenja za Balkan će uvek – i sada kao i pre sto godina zavisiti od interesa velikih sila. Veliko je pitanje da li one imaju nameru da rešavaju balkansku situaciju ili da je ostave da ovako traje – kaže u razgovoru za Danas profesor savremene istorije na Aristotelovom univerzitetu u Solunu Janis Murelos.

On je nedavno bio gost Balkanološkog instituta SANU kao jedan od učesnika međunarodnog skupa „Kraj Velikog rata na Balkanu 1919-1923“, a za naš list između ostalog govori o grčkim iskustvima razmene stanovništva sa Turskom posle Prvog svetskog rata i aktuelnim idejama o novim razgraničavanjima na Balkanu. Tema njegovog predavanja na skupu u SANU bila je „da li postoji grčki imperijalizam“, a na pitanje može li se reći da je svaki od balkanskih naroda u nekom periodu imao neku svoju „veliku ideju“ uzvraća pitanjem: „Zašto je ne bi imali?“

* Da li smo danas svedoci pokušaja ostvarenja velike albanske ideje?

– Izgleda. Videćemo šta će to doneti. Ali, to zavisi od uloge koju će u tom procesu imati velike sile.

* Zbog čega je od balkanskih ratova do danas za Zapad toliko važno albansko pitanje – da li je to samo austrougarsko nasleđe i, kako sad tvrde italijanski istoričari, pokušaj Rima da opravda velike vojne gubitke u Prvom svetskom ratu?

– Što se tiče Albanije, tu postoji vrlo jasan italijanski interes – Italijani žele da kontrolišu obe obale Otrantskog tesnaca. Postoji grčki interes koji je prevashodno vezan za postojanje grčke manjine na jugu Albanije, koja je bila proganjana u vreme komunističke vlasti u Albaniji, a i dan-danas se to dešava samo na mnogo prikriveniji i suptilniji način. Tu je, naravno, i legitiman srpski interes. To je jedno pitanje koje je još u procesu rešavanja i videćemo kako će se rešiti.

* Šta mislite o aktuelnim idejama o novom razgraničenju, promeni granica i razmeni stanovništva na Balkanu, ovog puta između Srba i Albanaca, u šta je kako se priča umešana i zvanična Atina?

– U Grčkoj je ovaj proces sa velikom pažnjom prati, zato što se smatra da to može biti put kojim će ići možda odnosi između Grčke i Albanije. Nedavno sam pročitao izjavu grčkog ministra spoljnih poslova, koji baš i nije moj politički favorit, u kojoj se naglašava da postoji mogućnost razgovora između Grčke i Albanije o eventualnoj razmeni teritorija.

* Ratni sukobi na Balkanu trajali su duže nego u drugim delovima Evrope – Prvom svetskom ratu prethodili su balkanski ratovi, a posle njega do 1923. sukobi oko podele Osmanskog carstva. Koliko su svi ti događaji i tadašnja rešenja uticali na današnju sliku Balkana?

– Balkan je poznat kao „bure baruta“ u Evropi. Ti nemiri i ratovi nisu samo vezani za Veliki rat. Bilo ih je i ranije zbog buđenja nacionalnih pokreta, granica, pomeranja stanovništva. To je period koji počinje 1912. Balkanskim ratom, nastavlja se sa Velikim ratom i završava se promenama i sukobima u Istočnom Mediteranu. Ja sam jedan od onih istoričara koji smatraju da se istorija ne ponavlja. Postoji određeni kontinuitet koji nas navodi na razmišljanje o sličnosti među događajima, ali svaki pojedinačni događaj mora da se posmatra u svom vremenskom okviru, uslovima u kojima se nalazi, kontekstu. To tako treba da se proučava.

* Koliko je, prema Vašem mišljenju, u proteklih sto godina bio važan uticaj Velike Britanije, iako često ne deluje iz „prvog plana“?

– Činjenica je da se Balkan nije nalazio u centru interesovanja Velike Britanije. S druge strane, ona je izbegavala da se angažuje u pohodima van osnovnog fronta i zbog toga se vrlo nerado i sa velikim rezervama uključila u akcije na Solunskom frontu. Trudila se da što je pre moguće okonča svoje prisustvo na Solunskom frontu. Ako govorimo o periodu Velikog rata, Velika Britanija se nije toliko angažovala koliko su to činile Francuska i Italija i nije imala ni neke jasne i precizne ideje o razgraničenju na Balkanu.

* Šta govori iskustvo Grčke, koja je pod uticajem sila Antante, pre svega Velike Britanije, 1919. ušla u rat sa Turskom koji se 1923. završio sporazumom o razmeni stanovništva?

– Prema mom mišljenju, istorija ni na koji način ne treba da sudi. S druge strane, kad se proučava neki događaj, neophodno je zaboraviti ono što se posle desilo, jer istoričar ima tu privilegiju i teškoću da zna i ishod onog događaja koji proučava. Kad sam bio na studijama, savetovano mi je da sve ono što se desilo između događaja koji proučavam i vremena u kome se nalazim zaboravim i da pokušam da se transponujem u vreme u kome je to nastalo ne bi li razumeo psihologiju, motivacije, razloge onoga što se desilo. Mi znamo šta je bilo posle, a ljudi koji su u Grčkoj vladi odlučivali tada to nisu mogli da znaju. Nikome, pa nijednoj državi ne treba zameriti što je nastojala da nađe svoje mesto pod suncem. Grci su to pokušali, to nije dalo rezultate koji su oni želeli – i to je istorija.

* Kako je to što se dogodilo pre 95 godina – gubitak rata i razmena stanovništva, uticalo na modernu istoriju Grčke?

– Grčka je zapravo u 20. vek ušla zaključenjem sporazuma u Lozani, a ne krajem ratnih dejstava. Posledice sukoba između Grčke i Turske su ogromne, prevashodno demografske, jer je milion Grka došlo iz Male Azije u Grčku, kad je cela zemlja imala pet miliona stanovnika. Došli su u trenutku kad je Grčka prošla kroz deset godina ratova, socijalnih nemira, političkih kriza i u vreme kad su se u njoj dešavale ekonomske promene. Grčka je u tom trenutku imala ekonomiju iz 19. veka, a jedna od posledica tih događaja je i uobličavanje sindikalnog pokreta, koji će jačati i kad se gleda u perspektivi posle Drugog svetskog rata, završiti sa stvaranjem komunističkog pokreta, koji će dati najpre Pokret otpora, a posle završetka okupacije i dovesti do građanskog rata koji je jako drugo u Grčkoj trajao.

* Zbog čega su maloazijski Grci većinom naseljeni u Solunskom zaleđu i severoistočnom delu Grčke?

– Za to postoje dva razloga. To su granične regije Grčke. Prvi razlog je helenizacija tih prostora, drugi razlog je to što se ne mogu sve izbeglice smestiti u velikim gradovima, pa se njihovim prebacivanjem u zaleđe Soluna prema Trakiji doprinelo ekonomskom boljitku i napretku poljoprivrede i ekonomije tih prostora.

* Kad se pogleda sa 95 godina distance, da li je dogovor Elefterija Venizelosa sa Kemalom Ataturkom, koji je rođen u Solunu, tada drugom gradu Osmanskog carstva, bio ispravan ili je reč o rizičnom eksperimentu sa nepredvidljivim posledicama, koji je olakšao nove progone Grka iz Turske posle Drugog svetskog rata, dok danas mnogi potomci tih maloazijskih Grka žele da upoznaju svoje korene, a imovinu, pogotovo u Carigradu, štite uz pomoć EU?

– Sporazum između Ataturka i Venizelosa je vrlo loše primljen među tim izgnanicima. Dokaz je prevashodno to što je Venizelos izgubio izbore 1932. i od tada više nije bio u vrhu političkog života u Grčkoj. S druge strane, proganjanje Grka u Turskoj se nastavilo. Sporazum nije važio za Turke u Trakiji i Grke u velikim gradovima poput Carigrada. Rezultat su bila dva pogroma Grka u tim gradovima 1955. i 1964. godine. Grka tamo više nema, dok broj Turaka u Trakiji raste.

Prevod s francuskog Vojislav Pavlović

Slučaj Makedonija

* Šta mislite o grčko-makedonskom dogovoru o novom imenu Makedonije, šta on dugoročno znači za političke odnose u Grčkoj i na Balkanu?

– Ja sam lično protiv tog dogovora, ali prevashodno zbog načina na koji je taj sporazum predstavljen grčkoj javnosti. Aktuelna vlada nije to pitanje postavila ni u obliku referenduma ni u obliku prevremenih izbora koji bi se na tom pitanju vodili, zato što je bojala da neće naići na odobravanje većine stanovništva. Drugo, mnogo šire razmatranje, navodi na pomisao šta činiti u slučaju zloupotrebe istorije jednog naroda. Postoje dve realnosti – jedna je grčka istorija, a druga istorija od dolaska Slovena od šestog veka i prevashodno od Drugog svetskog rata. Pitanje je kako tim generacijama koje su rođene i živele u nekadašnjoj jugoslovenskoj pokrajini Makedoniji objasniti da oni nisu Makedonci. Tu postoje dva paralelna problema – s jedne strane zloupotreba istorije same Grčke, a s druge problem onih koji smatraju da imaju pravo na svoju istoriju, pa i na naziv Makedonija.

Stručnjak za Prvi svetski rat

Profesor Janis Murelos je rođeni Atinjanin, jedan od malobrojnih koji su rodnu Atinu zamenili Solunom. I sam priznaje da među dva najveća grčka grada postoji „neka vrsta rivaliteta i konkurencije“, a da je on „negde između tog Severa i Juga“. Specijalnost mu je Prvi svetski rat, posebno međunarodni odnosi, vojna i diplomatska istorija, u okviru kojih je posebno izučavao ulazak Grčke u Veliki rat, kao i međunarodni period i vreme Drugog svetskog rata. Prema njegovim rečima, u Grčkoj vlada veliko interesovanje za savremenu istoriju zato što je „povezana sa onim što se danas događa i pomaže boljem razumevanju sadašnjih događaja“.