Od velikih sila zavisi ostvarenje velike albanske ideje

Grčki istoričar Janis Murelos, profesor na Aristotelovom univerzitetu u Solunu

Ostavite komentar


  1. “ … o grčkim iskustvima razmene stanovništva sa Turskom posle Prvog svetskog rata …“ Ni slova o tome da tih milion Grka iz Male Azije nisu razmenjeni grckim Turcima, nego Albancima koji su ‘pocisceni’ iz severozapadne Grcke, gde ih je bilo skoro pola miliona. … Zbog ove grcke politicke dalekovidosti, sa obe strane Grcko-Albancke granice danas zive Grci, a Grcka nema ni Kosovo, ni Vucica ni Tacija … i kada smo kod solunjanina Ataturka, … dedovi su mu bili Turci, jedna baba Albanka a druga Srpkinja.

    1. G. Velizare izneli ste tačne činjenice, tako je postupala Grčka 19 i 20 veka. (nekadašnja Grčka čuvenih filozofa). Sadašnja Grčka ovako postupa prema Albancima iz Albanije. Da bi im dala godišnju dozvolu boravka u Grčkoj zahteva od njih da menjaju ime i prezime. Grčki „Istoričar“ nije spomenuo da Albance Ortokse grčka crkva smatra kao grke a ne kao albance.
      Zatim „ovaj Istoričar“ na (suptilan način) prikrivao objašnjenje, da u prvom veku nove grčki kralj Eol dašnju Macedoniju (deo Ilirije) nakon ratova i osvajanja dao svome sinu Macedonu da ih vlada. Pod njegovom vladom nije samo dašnja Makedonija nego i delovi Bugarske i Grčke nazvane prema novom vlastodržcu Macedonu.
      Međutim grčki istoričar izneo nešto važno:
      „…Postoje dve realnosti – jedna je grčka istorija, A DRUGA ISTORIJA OD DOLASKA SLAVENA OD ŠESTOG VEKA…“ od kuda su došli nije objasnio, vreme dolaska je poberkao malo. „A i bojao se“?. Pojedini istoričari se takođe plaše..?
      Ruski Istoričar V. V. Struve. „Stara Grčka“, prevođeno i štampana u Beogradu, objašnjava da nakon raspada Rimskog Carstva 476 do početka 7 veka došlo do dolazka
      (južnih slavena) na Balkanu. Postoje tri grupe slavena…istočni, zapadni i južni…
      Poštovanje

  2. A, jel to bilo oduvek, posto nisam zbog virusa, bio na casovima istorije i u skoli ?

  3. E moj profesore, svi mi znamo da velike sile pokušavaju da nam „kroje kapu“ i sad i od uvek ali ovo je zemlja Srbija i ne bi je zvali buretom baruta da su ti strani interesi ovde lako prolazili.

    1. Cudno je kako se mi uvek nesto posebno vidimo. Mi smo kao uvek pomrsili planove velikim silama. Stvarnost je, Jovana, mnogo jednostavnija:
      1. Balkanske ratove ne bismo dobili bez pomoci Francuske. Njihova avijacija je bombardovala Turke i presudno nam pomogla da ih isteramo.
      2. U Prvom svetskom ratu su nas Nemci i Austrijanci isprasili i zauzeli celu Srbiju. Nasa vojska se uz ogromne (i nepotrebne) gubitke povukla preko Albanije. Onda je otvoren Solunski front gde su Slon (Francuska) i mis (Srbija) protutnjali. Kad se rat zavrsio pobedom saveznika, Pasic je pored Kosova heo i (makar) pola Albanije ali mu je receno njet. Zamislite sta bi bilo da je dobio pola Albanije. On i kralj/regent Aleksandar su dobili da ujedine „srpske zemlje“ ali Velika Srbija nije napravljena nego Jugoslavija. Mi smo onda Jugolsaviju tretirali kao Veliku Srbiju i pokusali da to i formalno izvedemo 90-tih. Svi znamo kako smo „ispobedjivali“ u ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. Onda smo probali da sa Kosova „ocistimo“ Albance pa je velikim silama okupljenim u Nato dosadilo i uzeli su nam Kosovo koje su nam bili dali 1912 (i potvrdili 1918/19). I svaki put je, Jovana, bilo kako su velike sile htele i svaki put smo mi cmizdrili „nepravda“. A u stvari nije bilo nepravde jer smo mi svaki put probali da uzmemo vise nego sto nam pripada i vise nego sto mozemo da „progutamo“. I naravno uvek je neko drugi kriv: bilo „nezahvalna braca Hrvati i Slovenci“ ili „balije“ ili „Sipci“, omrznuti Nemci, pokvareni Francuzi i Britanci, bezobzirna Amerika, … Kad cemo da se probudimo i postanemo normalan narod ne znam.

  4. Profesor ne zna osnovni problem Srbije, a to je ogromni uticaj V.Britanije na Balkan i na srpske poraze, da bi se onemogućio interes Rusije i izlazak na toplo more.

    E sad nama niko nije kriv što nismo sledili braću Grke i išli ka zapadu umesto istoku.

  5. Posle Drugog velikog rata, postojala je ideja o utvrđivanju državnih granica i razmeni stanovništva, tačnije, preseljenju da bi se problem nacionalnih manjina što više neutralisao. Ovo je skoro odmah odbačeno kao necivilizacijski postupak. Kako godine prolaze i događaji pokazuju, ova ideja i nije bila loša.

  6. professor objasnjava samo grcki aspekt istorije. Nije odgovorio zasto su doseljenici iz Turske naseljeni samo u severnom delu rcke. Odgovor je njemu neprijatan ali je jasan – promena etnickog sastava stanonvnistva, Nije objasnio ni ponasanje Grcke u Velikom ratu kada se Grcka ponasala vrlo rezevisano, nije napal Bugarsku da bi pomogla srspkoj vojsci da se povuce dolinom Vardara vec je morala da id preko albanskih planina. Ponasanjegrcke vojske na samom frontu je cesto bilo kritikovano od strane saveznika , oni se nisu nesto pokazali pa su bugari imali znacajne pobede na frontu oko Strume. Pprofesor nista ne objasnjava u vezi gradjanskog rata u Grckoj nakon cega je doslo do egzodusa stanovnistva tj proterivanja. Posledivce toga se I anas osecajku u etnickoj strukturi severne Grcke,. Tuu je posebno interesantan sa istorijskog I moralnog aspekta grcki zakon o povratku izbeglica iz gradjanskog rata koji su grci po rod koji je usvojen pocetkom 80-tih godina . Ovaj zakon nije dozvoljavao povratak ostalim izbeglicama. Radi se o diskriminacionom zakonu a ondasnja EZI NATO nisu reagovali na ovakav zakon koji je u siuprotnosti sa najvecim evropskim demokratskim standardima.. Profesor ima mnogo toga da objasni ako mu je do istine, medjutim cini mi se da je situacija malo drugacija

Ostavite komentar


Kultura

Naslovna strana

Naslovna strana za 23. i 24. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ognjen Radonjić, profesor

Iz Danasa u bolje sutra.