Odeća za Veliki post

Među njima je i gigantski džemper okačen o štrik. S predmetima iz svakodnevnog života Vurm je počeo da radi još krajem sedamdesetih. Prvi studio u kome je radio, kako je ispričao, bio je mali. Delio ga je još s četvoricom umetnika.

U blizini je bila firma za nameštaj i, gomila odbačenog materijala od drveta.

Prve Vurmove skulpture su nastale od tog materijala, zatim od konzervi kojih je bilo mnogo u blizini narednog studija u koji se preselio.

U dvorištu sledećeg naišao je na gomilu stare odeće. Već tada je, kako je ispričao, znao da ga zanimaju masa, volumen, težina, vreme, praznina…

– Počeo sam da razmišljam o odeći kao o našoj drugoj koži, koja definiše našu formu, dok je odeća sama po sebi nema – konstatovao je Vurm, objašnjavajući kako su nastale njegove rane skulpture džemperi

„Kao vajara, Vurma zanima poimanje kože kao granice između spoljašnjosti i nutrine, motiva koji se često javlja u raznim njegovim radovima. Njegovo dugogodišnje istraživanje odeće kao vajarske građe ispituje estetska svojstva same vune kao začuđujućeg materijala, kao i snažno dejstvo njene sposobnosti da se ponaša kao druga koža, oblikujući tela kao i forme, platna, pa čak i zaodevajući čitave prostorije. Radovi Ervina Vurma  poigravaju se razmerama, umnožavanjem formata, zamagljivanjem dimenzija rada, kao i poimanjem prolaznosti pogleda. Tako, u Odeći za Veliki post, umetnik u izložbeni prostor postavlja ogroman pulover, čime remeti naš odnos identifikacije s predmetom. Kada oko prozre trik, predimenzionisani džemper pretvara se u čudovišan prazan oblik u vazduhu i apsurdan odevni predmet” , navodi se u tekstu kataloga koji prati Vurmovu beogradsku izložbu.