Kao jedna od domaćih institucija koje su nastale pod francuskim kulturnim uticajem, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka objavio je i prošle nedelje u okviru Dana frankofonije predstavio u Beogradu i Novom Sadu monografiju „Francuska i Srbija: Vekovi prijateljstva“.
Autor ovog dvojezičnog dela na srpskom i francuskom jeziku je Aleksis Trud, profesor Univerziteta u Versaju, istoričar, ekspert za geostrateška pitanja na Balkanu i francusko-srpske odnose.
Objavljivanje monografije prati istoimena izložba u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, koja će trajati do kraja decembra, a Jugoslovenska kinoteka obezbedila je i dokumentarne filmove o srpsko-francuskim odnosima.
Cilj ove monografije je, kako se čulo na predstavljanju u Kinoteci u Beogradu, da objedini najbolju tradiciju saradnje dva naroda, upozna sa njom nove generacije i da na zdravim osnovama postavi današnje srpsko-francuske odnose u oblasti kulture i naučne saradnje.
Knjiga ima pet poglavlja koja su, prema rečima autora, začetak nove knjige na zadate teme i zapravo je presek istorijskih veza između Francuske i Srbije od srednjeg veka – Prvog krstaškog rata do kraja Miteranove ere u 20. veku, a čiji je vrhunac bilo „bratstvo po oružju“ u Prvom svetskom ratu.
U monografiji su izneti i neki manje poznati istorijski podaci, između ostalog, o „francuskoj koloniji“ u Srbiji u 18. veku, vezama srpskih dinastija sa Francuskom, prvom zahlađenju odnosa posle atentata na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića u Marseju, odsnosu generala Šarla de Gola prema komustičkoj Jugoslaviji zbog ubistva generala Dragoljuba Mihailovića, razlozima zbog kojih je Fransoa Miteran branio Srbe, uprkos napadima medija i kritikama političkih protivnika.
Monografija je bogato ilustrovana fotografijama i ima dva dodatka: „Srpsko nasleđe u Francuskoj i francusko nasleđe u Srbiji“ i „Poznati Srbi u Francuskoj i Francuzi u Srbiji“.
– Ovo je naučna knjiga, a jedan od razloga zbog kojih sam je napisao jeste to što se ni u Srbiji, a ni u Francuskoj niko do sada nije bavio vezama između naše dve zemlje i naroda, iako te veze duboke. Razlozi za njen nastanak su i revizionizam u francuskoj istoriografiji, jaki politički interesi Francuske u Srbiji, kao i činjenica da u mnogim francuskim gradovima postoje srpski simboli. Moj cilj je da se ova monografija objavi ne samo u Francuskoj, nego u celoj Frankofoniji – rekao je profesor Aleksis Trud.
Prema njegovim rečima, Francuska je na Zapadu najduže štitila tradicionalne ideje i porodicu, držala do uvažavanja svog identiteta i prava odbrane vlastitog ognjišta, što su vrednosti koje delila sa Srbijom.
– Nažalost, zvanična Francuska se nikad nije trudila da objasni te veze. Činjenica je da Srbije više voli Francusku nego što Francuska voli Srbiju, što pokazuje i nerazumevanje i nepoznavanje Srbije koju pokazuje njena elita i administracija – napominje profesor Trud.
Na Danasovo pitanje koliko francuskih naučnika deli njegovo mišljenje i javno ga iznosi, Trud odgovara da ih ima dosta, mada je potvrđuje da ima i onih koji imaju dve različite priče o Srbiji i Srbima – privatnu i zvaničnu, u skladu sa vladajućom politikom.
Urednik monografije „Francuska i Srbija: Vekovi prijateljstva“ je Vladimir Kolarić.
Stare vrednosti
– Ova knjiga otkriva stare vrednosti koje su vekovima spajale Srbiju i Francusku. Te veze nisu samo političke i vojne, nego i naučne, kulturne, umetničke… Revizionisti su ih sveli na mit o tradicionalnom prijateljstvu. Ova knjiga pokazuje da je tradicionalno prijateljstvo realna kategorija i da se njegov duh prenosi na nove generacije, što objašnjava zbog čega su Srbi nosili crni flor kad je Francuska pala pod nacističku vlast, kao i amaneti francuskih solunaca potomcima da poštuju i pomažu Srbiju – smatra jedan od recenzenata monografije MiIe Bjelajac iz Instituta za noviju istoriju Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
