Odlazak Beograđanke

Napustila je rodni Beograd tiho 26. februara, a poslednji oproštaj od nje najavljen je za subotu na Novom groblju.

U Beogradu je završila i sve škole, takoreći u „krugu dvojke“ – od osnovne „Braća Ribar“ – „Kralja Petra“ i Prve beogradske gimnazije do Filološkog fakulteta, gde je stekla sva akademska zvanja.

Eseje i studije o književnosti i piscima objavljivala je u svim značajnim beogradskim književnim časopisima.

Po pozivu 1992. postala je član-osnivač Međunarodne asocijacije književnika i istraživača kratke priče, čijem je osnivačkom kongresu u Ajovi prisustvovala.

Iza sebe je ostavila više od 200 eseja i studija, kao i više knjiga.

Njenom istraživačkom zaslugom posle više od 60 godina otkriven je i ponovo 1985. štampan detektivski roman Miloša Crnjanskog „Detektivski klub“, objavljen 1921. pod pseudonimom Harald Johanson.

Pamtićemo je i po knjigama: „Srpska mitska priča“, „Srpski viteški kodeks“, „Poetika svakodnevnog“, „Književna radionica Miloša Crnjanskog“, „Mitološki rečnik biljnog sveta – mitske priče o bilju“, „Beograd kao autobiografija“, čije je prvo izdanje iz 2013. objavljeno kod Orionarta rasprodato, a drugo iz 2018. u izdanju Službenog glasnika sama je ilustrovala.

Ovom knjigom koji su mnogi Beograđani doživeli kao „neku vrstu putopisne Šeherezade“ želela je da i kod nas utvrdi knjige o gradu kao književni žanr.

Osim pisanjem bavila i slikanjem.

Bila je član Muzeja naivne umetnosti, učestvovala na Međunarodnim bijenalima i likovnim kolonijama, izlagala sa MUNS u Srbiji i inostanstvu.

Bila je član žirija Ulupudsovog Odbora za nagradu koja nosi ime njenog supruga, čuvenog arhitekte Ranka Radovića.

U svemu što je stvarala i radila, Mirjana Popović Radović uvek se javno deklarisala kao Beograđanka, tvrdeći da je to i svojevrstan „politički stav“.

– Kad bih se opredeljivala, ja bih se samo opredeljivala kao Beograđanka, zato što mi je tu centar misli šta treba da bude kultura ove sredine. Užasno mi smeta kad se srpska kultura i tradicija, koje inače jako volim, koriste da bi se negirao neki drugi narod i njegova kultura. Kultura je univerzalna, pripada svima. Ja sam rođena u Beogradu, ali ovi ljudi koje pominjem stvorili su na određeni način atmosferu Beograda, oni su umeli da razgovaraju sa, simbolično rečeno, njegovom dubokom prošlošću. To je divan stari grad, razni narodi su tu živeli. Kad duboko kopate arheološki, ispod svakog grada su drugi gradovi i drugi narodi, razni narodi su i tu živeli. U tom smislu, duše u Beogradu su iz raznih epoha i naroda. To je velika stvar jer ko se jako veže za ovaj grad, on podsvesno prima poruke dalekih vremena i to utiče na njega, a ne neka politička atmosfera. Beograd je duh ljudi, tako da će se prevazići i sve ovo što se sada dešava – govorila je Mirjana Popović Radović, koja je jedno vreme pisala i za naš list.