Odlazak diskretnog heroja srpske kulture

Golubović je podsetio na Vučinićeve početke u polju sedme umetnosti, najpre u Avala filmu gde je radio kao prevodilac, pa u Jugoslavija filmu gde je bio najpre bio zadužen za međunarodnu saradnju, a potom i dugogodišnji direktor ove institucije.

– Jugoslavija film je tada predstavljao jugoslovenski film u svetu a Voja je sarađivao sa Sašom Petrovićem, Dušanom Makavejevim, a kasnije s Kusturicom, Paskaljevićem, Šijanom. Kao direktor Jugoslavija filma 1994. osnovao je festival autorskog filma Pogled u svet. Festival je nastao u doba sankcija, izolacije i mraka, u godini kada se nije održavao Fest i predstavljao je jedan od retkih prozora u svet koji smo tada imali – istakao je Golubović.

On je podsetio da je Voja Vučinić ovu manifestaciju osnovao zajedno sa svojim kumom Slobodanom Novakovićem i ocenio da su njih dvojica bili vizionari jer su se u jednom takvom vremenu vratili novotalasovskoj ideji – ideji autorskog filma, snažnom stavu, autentičnosti.

Prema Golubovićevim rečima, sam naslov festivala Pogled u svet je bio vapaj poniženog i zaboravljenog grada.

– Festival je nastao kao otpor komercijalnom filmu i kulturi i iz potrebe da se sačuva autentičnost filmskog jezika i filma kao umetnosti. Taj festival je bio jedan od retkih kulturnih događaja koji je od svog prvog izdanja dobio status kultni. NJegov značaj je u tom vremenu bio neverovatan – životni, društveni, ali pre svega umetnički. Bio sam student filmske režije kada je održan prvi festival i sećam se sa koliko smo uzbuđenja te i narednih godina otkrivali autorske svetove… FAF je za mene bio najveći događaj, a filmovi koje sam tu otkrio presudno su uticali na moj gledalački, a kasnije i umetnički pogled na svet – konstatovao je Golubović. Za njega je, kako je rekao, bila privilegija što je kasnije postao saradnik Vučiniću.

– Zahvalan sam mu na poverenju koje je imao, za podršku koju mi je pružio i dao šansu da vodim festival koji je on osnovao, osmislio i stvorio. Festival autorskog filma je njegovo životno delo, a to je samo segment onoga što je učinio i kako je doprineo jugoslovenskom i srpskom filmu i kulturi. Taj skromni diskretni čovek je iza sebe ostavio ogroman trag. Taj trag nije samo u vremenu u kojem je on stvarao, u prošlosti. To je trag u budućem vremenu u kome će neki novi mladi ljudi zavoleti film, otkrivati nove autore, izlaziti iz bioskopa sa strašću i idejom da i oni naprave neke hrabre i drugačije filmove – zaključio je Srdan Golubović .

Od Vučinića se oprostio i filmski kritičar Miroljub Stojanović rekavši između ostalog da je Vojislav Vučinić bio „legenda drugog plana ne samo jugoslovenske i srpske kinematografije, već čovek koji je oblikovao smernice ove kulture generalno“. – Ono što je Jugoslavija film sa Vojom na čelu uradila je svojevrsna anticipacija modernih konekcija i umrežavanja u svetske tokove – istakao je Miroljub Stojanović.

Od Voje Vučinića na nadahnut način se oprostio i scenarista i producent Jovan Marković, reditelj Marko Grba Singh i direktor FAF Igor Stanković. Na komemorativnom skupu u Kinoteci, uprkos lošem vremenu, okupilo se mnogo sveta iz kulturnog života grada.