Odlazak duhovitog Slovena: Lazo Sredanović – Dikan (1939- 2022)

U Kliničko-bolničkom centru Zemun u utorak, 11. oktobra, preminuo je Lazo Sredanović, jedan od najuticajnijih stvaralaca jugoslovenske i srpske popularne kulture, saopštilo je Udruženje stripskih umetnika Srbije.

Bio je stripar, ilustrator, karikaturista, grafički dizajner i kulturni radnik, najpoznatiji po humorističko-akcionom stripskom serijalu „Dikan i Stari Sloveni“, od 1969. najomiljenijem u zemljama bivše Jugoslavije.

Među kolegama i prijateljima Sredanović je bio poznat kao duhovit, plemenit i odmeren karakter.

Lazo Sredanović (u nekim dokumentima i: Lazar) rođen je u Nikšiću, 19. septembra 1939.

Osnovnu školu je pohađao u Senti i Herceg Novom, a u Herceg Novom je završio i uglednu srednju školu za primenjene umetnosti 1960. godine.

U Beogradu je 1965. diplomirao na Akademiji za primenjenu umetnost, grafički odsek, u klasi oca srpske grafike, profesora Mihajla Mike Petrova.

Osim stripa, čija je zvezda bio za najširu publiku, Sredanović se bavio grafičkim dizajnom i ilustrovanjem udžbenika, časopisa i slikovnica za decu.

Redovno izlagao je na mnogim salonima karikature u zemlji i inostranstvu.

Živeo je i stvarao u Beogradu i Krašićima (Boka Kotorska).

Od 1968. do 1990. bio je zaposlen kao načelnik grafičkih poslova u Institutu za bezbednost Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova.

Njegova supruga, akademska umetnica Milanka Sredanović (1942-2011) bila je ugledna modna kreatorka SFR Jugoslavije i slikarka, čiji je opus sabran u umetničkoj monografiji „Milanka Sredanović“ (2017).

U njihovom  braku su rođene kćeri Katarina i Tamara.

Fenomen stripova i Dikana, najmlađeg Starog Slovena

Lazo Sredanović je od malena, pod uticajem predratnih beogradskih stripova i Diznija, pokazivao interesovanje za strip, karikaturu i ilustraciju, u vreme kada ideološka kulturna klima nije ohrabrivala takve sklonosti.

Prvi strip je objavio kao učenik u dečjem listu „Pioniri“ na Cetinju.

Tokom studija 1960-ih radio je ilustracije i karikature za „Ferijalac“, list Ferijalnog saveza Jugoslavije.

Tu je redovno objavljivao kaiševe stripa prema scenariju Petra Petrovića — Pece Marša, kasnije istaknutog novinara Studija B i pisca za decu.

Strip „Dikan i Stari Sloveni“ umetnik crta od 1969. za „Politikin Zabavnik“.

Scenarije su pisali inicijator Nikola Lekić, kao i Ninoslav Šibalić, Milenko Maticki, Branko Đurica, Slobodan Ivkov i sam Sredanović.

Dikan i njegov ujak Vukoje su odmah postali fenomen popularne kulture širom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Ovo je bila i uticajna satira domaćeg mentaliteta i društva, koju su sredinom 1970-ih čitali milioni ljudi, u vreme kada je „Politikin Zabavnik“ imao blizu 500.000 primeraka zbirnog nedeljnog tiraža.

Sredanović je uticao i na kulturne tokove.

Uz jednog od osnivača evropskog stripa Đorđa Lobačeva, Sredanović je autoritetom i vizijama o zajedničkom studijskom radu stripara doprineo da tada mladi umetnik Bojan M. Đukić osnuje 1976. grupu „Beogradski krug 2“, kasnije jednu od važnih stripskih grupa Evrope, koja je doprinela da srpski strip i vizuelno pripovedanje bude danas prepoznatljiva pojava u svetskom izdavaštvu, filmu, animaciji i video igrama.

Sredanović je bio aktivni član Udruženja karikaturista Srbije FECO i plodni karikaturista koji je u 21. veku uradio stotine zapaženih karikatura angažovanog i istančanog duhovnog usmerenja, ali i portreta, po čemu je od mladosti bio posebno poznat.

Najveći deo javne delatnosti u 21. veku posvetio je stripu.

Učestvovao je u obnavljanju Udruženja stripskih umetnika Srbije 2009. godine, bio je potpredsednik u jednom mandatu, izlagao je radove i gostovao na svim izložbama i festivalima USUS, uključujući i turneju 2019. povodom proslave pola veka stripa „Dikan“ u Beogradu, Banjaluci, Nišu, Kragujevcu, Herceg Novom, Valjevu i Leskovcu.

Crtao je stalno nove epizode Dikana za „Politikin Zabavnik“, a od 2017. za „Mali Zabavnik“, od kojih je najnovija epizoda „Đavolja varoš“ bila kritika aktuelnih ratobornih zbivanja na području nekadašnje Jugoslavije.

Učestvovao je u objavljivanju edicije monografija sabrane serije „Dikan“.

Do sada su izašla dva toma „Dikan. Knjiga 1. (1969-1971)“ i „Dikan. Knjiga 2. (1971-1983)“, u izdanju kuće „Everest Media“ u partnerstvu sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije i preduzećem „Informatika“.

U pripremi su još dve monografije.

Bio je angažovan i u razvoju „Dikana“ za buduću animiranu TV seriju i animirane dugometražne filmove za međunarodno tržište.

Sredanović je bio dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja kao umetnik, državni službenik i kulturni radnik.

Dva novija priznanja cele struke bile su zvanje Vitez od duha i humora (2018) i Velika povelja Gašinog sabora (2019) koje se dodeljuje pojedincima i ustanovama koji su ključno doprineli umetnosti duha i humora, i time obeležili srpsku i međunarodnu kulturu u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka.

U okviru programa „Evropska prestonice kulture 2022“, u Novom Sadu će Sredanovićev opus i serija „Dikan“ biti predstavljeni 21. oktobra, u okviru posebne celine, na izložbi „Od Nevena do Betmena: Svetski okviri srpskog stripa i vizuelnog pripovedanja“.

Datumi oktobarske sahrane Laze Sredanovića u Herceg Novom, kao i komemoracija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, biće naknadno objavljeni, saopštava Udruženje stripskih umetnika Srbije.