Odlazak glumačkog velikana: Po čemu ćemo pamtiti Radka Poliča?

Polič je rođen za vreme Drugog svetskog rata, 1942. u Črnomelju u Kraljevini Italiji. Diplomirao je na katedri drama i umetnički govor na AGRFT-u 1965. godine.

Bio je glumac koji je stvorio više od stotinu pozorišnih, preko pedeset filmskih i desetine radijskih uloga.

Iako je prvenstveno ostavio neizbrisiv trag u slovenačkom pozorištu, nesumnjivo će ga pamtiti publika širom bivše Jugoslavije. Spisak njegovih, kako pozorišnih tako i filmskih uloga je zaista impozantan i neprocenjiv.

„Uvek ću govoriti da sam Jugosloven, makar me i vređali zbog toga. Nisam pristao da menjam zastave kao prljave gaće“, izjasnio se jednom prilikom Polič.

Verovatno će najširoj domaćoj publici prva asocijacija na Poliča biti njegova uloga nemačkog kapetana Ditriha u Balkan ekspresu, oni nešto stariji pamtiće njegove uloge u Partizanskoj eskadrili i Igmanskom maršu, seriji U raljama života.

Svojom glumom obeležio je i filmove Idealist, Gluvi barut, Čaruga, Klopka, Tajvanska kanasta, Seobe, Falsifikator.

U dvehiljaditim je igrao u tv seriji Naša mala klinika ulogu dr Huberta Dakla, kao i u seriji Ravna Gora (2013) potpukovnika Rudolfa Ukmara.

Polič je u poslednjim intervjuima koje je davao štampi pričao kako mu je zdravlje teško narušeno, te kako je četiri puta doživeo kliničku smrt, ali su ga lekari ipak vratili u život.

„Ja sam 24 sata na kiseoniku, a to još i ne bi bio problem nego ja moram na svakih šest sati da se inhaliram da bi na taj način uneo lek kako bi mi pluća uopšte radila. Što se srca tiče sad je to ok. Imam osam stentova pa sam po tome rekorder u Sloveniji. A što se pluća tiče, ja sam bio stravičan pušač. Znao sam da popušim po 4-5 paklica dnevno. Pa ja samo jednu paklicu popušim dok popijem kafu. Tako da pored srca i pluća nakupilo se tu još nekih stvari i tako sam ja u zadnjih sedam godina čak četiri puta umro. Jedva su me spasili”, ispričao je Polič u jednom od poslednjih, ovogodišnjih intervjua.