Odlazak izuzetnog džentlmena i prvog Bonda

Gotovo dvadeset godina od kako ste se penzionisali. Skoro dve pune decenije od kako ste shvatili da ste dovoljno učinili za svoju profesiju i svet. Iza sebe imate verovatno najpoznatijeg junaka u istoriji kinematografije čije ste ime upravo vi prvi izgovorili – „Moje ime je Bond… Džejms Bond“. I dok ste tajnog agenta 007 ustoličili na filmskom platnu i, bez preterivanja, zauvek definisali, u svojoj karijeri otišli ste daleko od svog najprepoznatljivijeg lika. Postali ste Šon Koneri – glumac legendarnog statusa, kome je zbog specifične harizme na platnu bilo sve dozvoljeno, pa čak i da uverljivo igra ruskog kapetana sa tvrdim škotskim naglaskom.

Ali vratimo se na početak, ili pre na kraj. U subotu je Džejson Koneri, sin legendarnog glumca, saopštio da je njegov otac preminuo mirno, tokom noći, u svojoj kući u Nasau, okružen porodicom, nakon kraće bolesti. Glavni grad Bahama, u kome je Koneri živeo od 1990-ih, bio je inače glavna scenografija za njegov film „Operacija grom“. „Pitaju me zašto se ne vratim na film. Zato što je penzija tako đavolski zabavna“, ostalo je zabeleženo da je glumac šaljivo odgovorio jednom prilikom, verovatno sa neke sunčane plaže nalik one iz njegovih najpoznatijih filmskih scena, ili sa nekog od golf terena na kojima je provodio najviše slobodnog vremena.

A u penziju je otišao 2003. nakon filma „Liga izuzetnih džentlmena“. Teška saradnja sa rediteljem Stivenom Noringtonom učinila je da adaptacija Alena Mura bude njegovo poslednje pojavljivanje na filmskom ekranu. Povukao se u duhu jednog od svojih poslednjih junaka – Vilijama Forestera, koga je igrao u filmu „U potrazi za Foresterom“, izjavivši da se više ne bavi filmom „zbog ludaka koji sada snimaju u Holivudu“. Do tada je zauvek promenio istoriju svetske kinematografije.

U svet filma ušao je možda i dosta kasno. Sa tridesetak godina i to najpre kao statista, da bi ubrzo postao tajni agent Britanskog kraljevstva. Pisac Ijan Fleming je prilikom snimanja prvog filma o Džejmsu Bondu „Doktor No“ rekao da Šon Koneri uopšte ne liči na njegovog junaka. „Meni treba zapovednik Bond, a ne ogromni kaskader“, smatrao je autor. Da Koneriju ipak pruži šansu, ubedila ga je njegova devojka i muza Blanš Blekvel, koja je u glumcu videla harizmu svojstvenu tajnom agentu. Iako je za mnoge filmske kritičare on u najbolje slučaju tek drugi ili treći izbor (iza Rodžera Mura ili čak Danijela Krejga), danas, 24 ekranizacije i pet glumaca kasnije, na pomen Bonda pred većinom publike pojavljuje se lik Šona Konerija, zbog čega je na mnogim listama proglašavam omiljenim agentom sa dozvolom za ubijanje. I sam Fleming promenio je mišljenje nakon premijere filma „Doktor No“, a glumcu se kasnije izvinio za svoju sumnju tako što je u biografiju svog lika upisao škotsko poreklo.

Njegove kolege kasnije su prepričavale da je bivši bodibilder uspeo da iznese lik tajnog agenta zahvaljujući uputstvima reditelja Terensa Janga, koji ga je naučio specifičnoj prefinjenosti – odnosno kako da priča, hoda, pa čak i kako da jede. Ipak, šarm (koji danas možda nedostaje izvedbi Danijela Krejga) bio je u potpunosti Konerijev. Igrao je u sedam naslova o agentu britanske tajne službe, i jedini je glumac koji je Bonda glumio u tri intervala (tu je uključen i film „Nikad ne reci nikad“ koji zvanično nije deo franšize).

Od serijala je odustao da bi se posvetio drugim glumačkim projektima. Danas možda jedino Danijel Radklif (filmski Hari Poter) može da shvati sa kakvim se teškim bremenom na svojim plećima Koneri nosio u svojoj glumačkoj karijeri. Ipak, iako ne toliko plaćeni kao najpopularnija svetska franšiza, filmovi poput Hičkokove „Marni“, „Brda“ Sidnija Lumeta, „Čoveka koji je hteo da bude kralj“ Džona Hjustona, „Ime ruže“ doneli su mu pohvale kritike i filmske nagrade. Svog jedinog Oskara osvojio je za ulogu u ostvarenju „Nesalomivi“ Brajana de Palme. Devedesetih je snimao bioskopske hitove – „Indijana Džouns i poslednji krstaški pohod“, „Lov na Crveni oktobar“, „Gorštak“, „Stena“, „Klopka“…

I dok je na početku svoje karijere na ekranu zračio seksipilom i zavodništvom, kasnije je njegova pojava bila vezana za često stroge, ali ipak šarmantne, očinske figure. Pre svega kao Kralj Artur u „Prvom vitezu“ ili kao ostareli Robin preko puta Odri Hepbern u filmu „Robin i Marijana“, te kao otac Harisona Forda, od koga je inače bio samo 12 godina stariji, u pomenutom filmu „Indijana Džouns i poslednji krstaški pohod“. Zabeleženo je i da je odbio ulogu Gandalfa u „Gospodaru prstenova“, zato što nije razumeo scenario, ali i da se pojavi u trilogiji „Matriks“.

Rođen je 25. avgusta 1930. u Edinburgu. Pravo ime mu je Tomas, ali su ga još od detinjstva oslovljavali po srednjem imenu. Sa 14 godina napustio je školu a već sa 16 se priključio Kraljevskoj mornarici. Tada je dobio i svoje prve tetovaže – „Mama i tata“ i „Škotska zauvek“.

Zbog zdravstvenih problema, nije se dugo zadržao u vojsci. Izdržavao se glancajući kovčege za sahrane, raznoseći mleko, radeći kao spasilac na bazenu, pozirajući nag studentima umetničke akademije… Bio je uspešan bodibilder a osvojio je treće mesto na takmičenju Mister Univerzuma. Bio je strastveni obožavalac fudbala i navijač FK Rejndžersa iz Glazgova, ali i talentovan fudbaler, sa čak ponudom da zaigra u Mančester junajtedu. Ipak, svoju budućnost video je u glumi. Što je, kako je vreme pokazalo, bio pametan potez. Nagrađen je sa dve BAFTA nagrade, tri Zlatna globusa, priznanjem Sesil B. Demil… Kraljica ga je proglasila vitezom 2000. godine.

Iza sebe je ostavio suprugu, marokansku slikarku Mišelin Rokburn, sa kojom je bio u braku od 1975, te sina Džejsona, takođe glumca.

Moje ime je Bond… Džejms Bond

Aktuelni Džejms Bond, glumac Danijel Krejg, rekao je da je Šon Koneri „jedan od najvećih velikana filma“. „Biće upamćen kao Bond ali i kao mnogo više od toga. Definisao je jednu eru i stil. Duhovitost i šarm koji je predstavio na velikom platnu mogu se meriti megavatima. Učestvovao je u stvaranju modernih blokbastera. Njegov uticaj na glumce i filmske stvaraoce trajaće i u godinama koje dolaze“, izjavio je Krejg uputivši saučešće Konerijevoj porodici, ali i podsetivši na njegovu ljubav prema golfu. „Gde god da je, nadam se da tamo postoji teren za golf“.

Od glumca su se oprostili i producenti Bond serijala Majkl Dž. Vilson i Barbara Brokoli. „Zauvek će ostati upamćen kao prvi Džejms Bond čiji je ulazak u svet film počeo sa nezaboravnim rečima – „Moje ime je Bond… Džejms Bond. Promenio je svet svojim duhovitim i hrabrim portretom harizmatičnog i seksipilnog agenta. Odgovoran je bez sumnje za ogroman uspeh filmskog serijala i zbog toga ćemo mu zauvek biti zahvalni“, kazali su producenti. Ništa manju zahvalnost nije imao ni scenarista i reditelj Džordž Lukas koji je sa Konerijem radio na filmu „Indijana Džouns i poslednji krstaški pohod“. „Zauvek će imati posebno mesto u mom srcu kao Indijanin otac. Sa dahom inteligentnog autoriteta i lukavim osećajem za komični nestašluk, samo je neko kao Šon Koneri mogao da odvede Indijanu Džounsa u dečačko pokajanje ili olakšanje kroz strog i radostan zagrljaj između oca i sina“, izjavio je Lukas.

Najvoljeniji sin Škotske

Od Šona Konerija sa velikim poštovanjem oprostilo se i gotovo celokupno rukovodstvo Škotske, iz koje je potekao i za čiju se nezavisnost zalagao. „Najveći Škot“ i „Najvoljeniji sin Škotske“ samo su neke od fraza kojima su ga opisivali tokom poslednja dva dana političari i njegovi sunarodnici. „Bio je globalna legenda, ali najvažnije, bio je patriota i ponosni Škot. Njegovo pojavljivanje na otvaranju škotskog parlamenta 1999. pokazalo je njegovu ljubav prema zemlji u kojoj je rođen. Celog života zalagao se za nezavisnost Škotske, i mi koji smo delili njegove stavove, na tome ćemo mu biti večno dužni“, izjavila je premijerka Škotske Nikola Sterdžon. Nekadašnji premijer i bliski glumčev prijatelj Aleksa Salmond kazao je, između ostalog, da „Škotska zauvek“ nije bilo istetovirano samo na Konerijevoj podlaktici, već i na njegovoj duši.