Odlazak lucidne Spartanke srpske muzike

„Njen odlazak je veliki gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i celokupnu srpsku i svetsku umetnost i kulturu“, prva je saopštila SANU vest o odlasku svog najmlađeg člana, jednog od najpoznatijih i najizvođenijih srpskih kompozitora na svetskoj muzičkoj sceni, profesora na „Katedri za kompoziciju i orkestraciju“ Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu. Bila je svestrana – komponovala je klasiku svih žanrova, pozorišnu i filmsku muziku. Vodeći svetski muzički časopisi pre desetak godina proglasili su je za jednog od deset najperspektivnijih muzičara na planeti.

Isidora Žebeljan rodila se u Beogradu 27. septembra 1967. godine. Detinjstvo je provela u Vojvodini, odakle su njeni roditelji, a potom i suprug. Kompoziciju je studirala na FMU u klasi akademika Vlastimira Trajkovića. Od 2002. bila je profesor kompozicije na istoj viskoj školi i prva žena profesor kompozicije u Srbiji. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 2006, a za redovnog 2012. godine. Bila je i član Svetske akademije umetnosti i nauke.

Pažnju međunarodnih muzičkih krugova privukla je sa operom „Zora D“, koja je premijerno izvedena u Amsterdamu 2003, u režiji ser Dejvida Pauntnija. To je uvelo u svet prestižnih svetskih festivala za koje je muziku pisala po porudžbini. Njenu muziku izvode najznačajniji ansambli današnjice širom Evrope, Izraela, Dalekog Istoka, Amerike, Afrike i Australije. Autorske kompakt diskove sa svojom muzikom objavila je u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.

Napisala je muziku za 40 pozorišnih predstava izvedenih u teatrima u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Norveškoj, a tri puta je dobila Sterijinu nagradu. Najviše je sarađivala sa rediteljem Dejanom Mijačem, kao i sa Vidom Ognjenović, Tomijem Janežičem, Slobodanom Unkovskim i Nebojšom Bradićem.

Njen opus je ne samo višestran nego i impozantan, koliko i broj domaćih i međunarodnih nagrada. Muzikolozi među njenim delima izdvajaju: opere „Zora D“, „Maratonci“, „Simon izabranik“, „Dve glave i devojka“, „Nahod Simon“; orkestarska dela „Konji Svetog Marka“, „Zujte strune“, „Escenas picaras“; koncertna dela „Igra drvenih štapova“ za hornu i gudače, „Frula i flamingosi“ za klarinet i orkestar; „Tri čudne ljubavi“ za violinu i orkestar i ciklus pesama za glas i orkestar „Rukoveti“. „Konji Svetog Marka“ bili su prva kompozicija nekog srpskog autora koju je izveo čuveni Simfonijski orkestar BBC.

U intervjuima je otkrivala da joj je uzor ruski kompozitor Sergej Prokofjev – „lucidan, neobičan umetnik, pun iznenađenja“, čija je muzika, kad je imala 12 godina „kao na filmu“ preokrenula njen unutrašnji svet . Svoja muzička interesovanja i uticaje definisala je kao jednostavnu formulu: „Prokofjev je esencija lucidnosti, Seks Pistolsi su energija, a Madnes i jedno i drugo – mislim da su moje opere seksi madnes“. Tvrdila je da je pokreće sve što postoji u životu, književnost, film…

– Ne znam kako se to dešava, kako se prespoje te neke žice u glavi, ali je u suštini bitna radost. Kod umetnika vrlo lako krene sujeta i počne da divlja i da nadvladava tu iskrenost i radost. Jako je važno da je čuva i za nešto što je neko drugi lepo uradio. Ja zaista čuvam tu radost. Kreativnost i mašta su igra Duha i one su pune radosti iznenađenja i lucidnosti – izjavila je u jednom od svojih poslednjih intervjua.

Društveno angažovana, pratila je sva politička i društvena zbivanja, komentarisala, stvari nazivala pravim imenom i tragala za njihovim uzrokom.

– Kod nas više nema kreativnosti, mašte, ni ideja. Ne mislim da je drugde baš mnogo bolje, sve je to jedna opšta boljka usmrćivanja Duha, iako je to nemoguće učiniti, koja stvara prazninu, pustinju, gde lepotu kreativnosti zamenjujemo svojim malim, bednim tragedijama karijera, kabineta, birokratija, grabeži, grčenja. Ta situacija je kompleksna, ali nije nerešiva. Na svetlost mogu da nas izvedu samo mladi ljudi, jer su oni jedini koji sada nešto zaista snažno vole i iz te njihove strasti i žara mogu da se rode nove ideje i novi poredak – bila je jedna od njenih poslednjih poruka.

Pijanista i dirigent

Isidora Žebeljan aktivno je nastupala kao pijanista i dirigent, izvodeći svoju muziku, ali i muziku drugih, naročito srpskih kompozitora – Ljubice Marić, Aleksandra Obradovića, Vuka Kulenovića. Dirigovala je premijere kompozicija Dušana Radića i Vasilija Mokranjca. Posebno su značajni njeni dirigentski koncerti u Londonu i Amsterdamu . Kao pijanista je nastupala i snimala sa Brodski kvartetom. Osnivač je Žebeljan orkestra, koji izvodi prevashodno muziku srpskih kompozitora i koji je premijerno izveo dve opere njene opere: „Maratonci“ i „Dve glave i devojka“.

Na vest o smrti naše proslavljene kompozitorke njene kolege i prijatelji Vida Ognjenović, Ivana Stefanović, Nebojša Bradić

Neobična, genijalna, jednostavna, mila

Flautista Ljubiša Jovanović

Za sve muzičare ovo je ogroman gubitak iz više razloga. Zbog njenog ostvarenog stvaralaštva, ogromnog talenta koji je posedovala. Imao sam sreću da učestvujem kao izvođač u prvim njenim studijskim delima. Odmah je bilo jasno da se radi o velikom umetniku i kompozitoru. Imala je apsolutno ispunjen intelektualni i humani nivo u svom stvaralaštvu kojim je našu umetnost stavila na pravi nivo. Tu je i njen društveni angažman uvek pravilno usmeren protiv jednoumlja i nedemokratičnosti. U poslednje vreme nekoliko puta čuo se njen glas razuma i želje da aktivno učestvuje u odbrani demokratskih načela u našj zemlji.

kompozitorka Ivana Stefanović

Isidora Žebeljan je izvanredno značajan muzički umetnik i kompozitor sa ogromnim dijapazonom znanja i poznavanja muzike, višestrano angažovana, uz njen prirodni neizmerni talenat. U muzičkom delu naše kulture ostaće ogroman i prazan prostor koji teško da će na dugo vreme biti ispunjen. Ostali smo bez užasno dragocene osobe, jer je bila čovek koji govori glasno i javno. Ta hrabrost kao kao mislećeg čoveka takođe će nam nedostajati. Kao njen stariji kolega smatram surovo nepravednim što smo ostali bez osobe koja je sva bila predana umetnosti i čiji je doprinos kulturi nemerljiv. Susretale smo se u različitim situacijama, na Bemusu, Nacionalnom savetu za kulturu, družile uvek kad smo imale važne teme. Ali to je moje lično osećanje i gubitak, a svi zajedno izgubili smo jedan dragocen kulturni i umetnički kapital.

kompozitor akademik Ivan Jevtić

Sa Isidorom se nikada nisam družio, verovatno zbog bolesti nije dolazila u SANU, ali sam pratio njen rad. Znam je kao kompozitora. Naše estetike su različite, a ona je bila dosledna da radi ono što je mislila da treba. Za kompozitora i svakog stvaraoca jako je važno da do kraja bude ono što mislili da treba. Bavila se savremenom muzikom, bliska joj je bila eksperimentalna muzika što se se dobro uklapalo u evropsku estetiku savremene muzike i stranih festivala, zahvaljujući čemu je napravila internacionalnu karijeru. Nažalost, nije bila dovoljno izvođena ovde u zemlji, a za svakog kompozitora važno je da je utemeljen i kao nacionalni stvaralac.

pozorišna rediteljka Vida Ognjenović:

– Užasno sam potresena, zatečena. Znam da je bila bolesna, ali sam verovala u njen pobednički duh. Ona je uvek bila pobednički uzor i svi koji smo sa njom sarađivali treba da primimo izjave saučešća jer smo izgubili veliku, ozbiljnu podršku i oslonac, nekog sa kim smo mogli da razgovaramo o svakom umetničkom koraku. Po svemu neobična, Isidora Žebeljan bila je blizu genijalnosti, a ujedno jednostavna, mila, draga, zainteresovana za druge ljude, kao i svi veliki ljudi. Dragocena osoba. Ne mogu da verujem da je sa svim svojim talentom i stvaračkim duhom nestala. Svaka njena nota je dragocena, a toliko je toga mogla da uradi

reditelj Nebojša Bradić

– Isidora je Umetnica koja je sigurno koračala evropskim i svetskim pozornicama, a istovremeno posvećeno brinula o položaju srpske kulture i umetnosti. Zbog toga je kao kompozitor, dirigent, predavač ili promoter umetnosti bila prisutna širom Srbije. Njena muzika je donosila misao i emociju, a isijavala je svetlost i toplinu. Lako bismo se dogovarali o tome šta je potrebno da uradi za pojedinu predstavu, ali je njoj bila važna i saradnja sa muzičarima, glumcima, ton majstorima…. Srpska kultura Srbije je mnogo izgubila, moja porodica i ja – Prijatelja.

Beogradska filharmonija

„Danas se Beogradska filharmonija oprašta od Isidore Žebeljan. Ostaje žal za prerano zaokruženim opusom srpske kompozitorke, čija su ostvarenja krasila programe muzičkih ansambala širom sveta. Beogradska filharmonija je nekoliko puta imala prilike da svira njenu muziku. Prvi put 1993, pod upravom Aleksandra Rudina sa velikim uspehom na BEMUS-u izvedena je njena prva simfonija, studentski rad, Pikarske scene, tada mlade autorke, za koji je dobila nagradu Treće međunarodne tribine kompozitora u Sremskim Karlovcima. Uz solistkinju Anetu Ilić Filharmonija je izvela 2001. ciklus od pet pesama Rukoveti dva puta, prvo premijerno na redovnom koncertu u dvorani Kolarčeve zadužbine, a zatim i na svečanom otvaranju Međunarodne tribine kompozitora. Isidora se poslednji put 2006. poklonila publici posle nastupa BGFe po izvođenju iluminacije za orkestar Konji Svetog Marka na BEMUS-u. Posebno smo se radovali premijeri Koncerta za hornu i orkestar koji je Isidora pisala po porudžbini naše kuće za Štefana Dora, solo hornistu Berlinske filharmonije, a planirali smo da ga izvedemo krajem januara 2021. godine“.