Odlazak najvećeg boema, šarmera i barda narodne muzike

Ovaj čuveni muzičar preminuo je juče od posledica korona virusa u 86. godini, a u njegovoj biografiji, pored ogromnog muzičkog opusa, nabrojanih hitova i nagrada, stoje podaci o njegovom neobičnom životnom putu koji počinje u Kraljevu, gde je rođen od oca Svetozara Toze Živkovića, po kojem je i dobio nadimak, i majke Budimke.

Otac Toza je bio čuveni harmonikaš i držao je kafanu u Mataruškoj Banji, gde je tada mali Predrag često provodio vreme i gde je zavoleo muziku, pogotovo stare narodne pesme.

Od oca, koga su Nemci streljali 1941. godine, nasledio je harmoniku i već kao desetogodišnji dečak počeo je da svira i tako zarađuje za hleb – muzicirajući na svadbama.

Pored harmonike, naučio je da svira bubnjeve i trubu. Završio je gimnaziju i studije ekonomije.

Prve singlove snimio je 1965. godine, a postao je poznat sa pesmom „Ispod lipe, kraj potoka“.

Veliku popularnost je stekao već 1971. kada je pobedio na Pesmi leta kompozicijom „Mirjana“.

Zbog ove pesme ime Mirjana postalo je jedno od tada najpopularnijih.

Nove pobede mu donosi pesma „Oči jedne žene“ ali mu je naredni hit – „Jeremija“, iz 1972. stvorio probleme s tadašnjim vlastima, koje su ovu kompoziciju etiketirale kao četničku, zbog čega je bio prinuđen da se skloni kod prijatelja u Nemačku. Kada se posle dve godine vratio u zemlju, Tozovcu su vlasti oduzele pasoš ali on, kao miljenik publike, nastavlja da peva.

Pevač Zvonko Bogdan kaže za Danas da Tozovca zna od njegovih početaka i da ga smatra vrsnim muzičarem.

– O njegovom autorstvu ne treba puno pričati jer je on uspeo najbolje da se približi izvornoj narodnoj muzici Šumadije i Srbije, tamo gde je i odrastao – ističe Bogdan.

Pevač Miroslav Ilić kaže za Danas da je Tozovac prvi koji je u narodnu muziku uneo šarm.

– Neće mi biti to prvi put da ponovim. Za mene je Tozovac bio prvak u mom zanatu, po ukupnom učinku – pošto pamtim, a i ja sam u ovoj branši prisutan već 50 godina. Toza je prvi, a ostali od njega mogu samo da izvlače pouke. On je početkom sedamdesetih godina prošlog veka u narodnu izvornu muziku uneo, pre svega, šarm – ocenjuje Ilić.

Muzičar Miša Mijatović, dugogodišnji Tozovčev prijatelj koji je s njim svirao na stotine koncerata i harmoniku na njegovim pločama, te učestvovao, kako kaže, u legendarnoj televizijskoj emisiji Folk parada, ističe da je Tozovac u narodnoj muzici najveći među najvećima.

– On je najveći bard naše srpske narodne muzike, bez premca. Njegov odlazak je veliki gubitak za narodnu muziku, za kulturu i srpsku tradicionalnu muziku koju je on negovao, komponovao i izvodio, a koja je zasnovana na korenima naše izvorne muzike i na elementima srpskog folklora – kaže Mijatović. Prema njegovim rečima, ono što je posebno specifično za Tozovca je da je on bio istovremeno jedan od retkih vrhunskih kompozitora, pevača i instrumentalista. – Ja sam isto iz Kraljeva. Tozovac je za mene bio idol kao autor. On i Novica Negovanović su nama u Kraljevu bili uzori. Oni su uticali na status harmonike u muzici, a zaslužni su i po tome što je Kraljevo postalo centar najvećih i najuspešnijih harmonikaša. Svirali smo na stotine koncerta, na mnogo ploča sam mu svirao harmoniku, a radili smo i one čuvene emisije Folk parada sa Zlatom Petković i Cunetom Gojkovićem u kojoj smo bili istodobno i glumci i pevači. To su bile legendarne emisije osamdesetih godina – podseća Mijatović. On kaže da je Tozovac bio veliki boem, a kafana je neretko bila mesto koja ga je inspirisala za stvaranje mnogih kompozicija. – Provodili smo mnogo vremena zajedno i on je jedan od najvećih boema koga znam. Ono što su bili pisci boemi u književnim krugovima to je bio Tozovac na estradi. Voleo je da se druži, a mnoge njegove pesme su upravo nastale u kafani – podseća Mijatović.

Pevačica Snežana Đurišić kaže za Danas da je sa velikom tugom primila vest o odlasku Tozovca, ali da veruje da će on kroz muziku koju je stvorio večno ostati upamćen.

– Šarmer, boem, dobar čovek, a pre svega divan kolega i pevač, to je bio naš Toza, koji će, sigurna sam, kroz muziku i pesme koje je ostavio živeti večno – poručila je Snežana Đurišić.

Pevač Željko Samardžić ističe za Danas da su Tozovčeve pesme pisane za sva vremena.

– Tozovac je bio jedan divan, šarmantan čovek i prema mom mišljenju jedan od najboljih kantautora narodne muzike. Mislim da ne postoji neka njegova pesma koja se ne prepoznaje na ovim našim prostorima. Svaka njegova pesma je pisana za sva vremena. Jako sam ga voleo i poštovao i prilično sam potresen zbog njegovog odlaska. Žao mi je mnogo – kaže Samardžić.

Na društvenim mrežama od Tozovca su se oprostile mnoge ličnosti iz javnog života i njegove kolege. Televizijski voditelj Ivan Ivanović, koji je u jednoj od svojih emisija ugostio legendarnog muzičara, napisao je „Zbogom, maestro“, a mediji su podsetili kako je u ovom tok-šouu Predrag Živković Tozovac mislio i pričao o mladosti, ljubavi i pesmi.

„Ako čovek u sebi nosi ljubav za pesmu, on je mlad, nije važno koliko godina ima. Lepotu života ipak čini mladost. Mlad si dok si zaljubljen, dok voliš muziku, dok voliš da pevaš, da igraš. Sve je u glavi“, govorio je Tozovac.

Zaslužni građanin i Zlatni mikrofon

Pored mnogo održanih koncerata i TV emisija pevao je i u duetu sa: Predragom Gojkovićem Cunetom, Miroslavom Ilićem, Lepom Lukić, Mirom Vasiljević itd. Oktobra 2012. dobio je diplomu zaslužnog građanina grada Kraljeva, a 24. avgusta 2018, na koncertu održanom povodom šezdeset godina Radio-televizije Srbije, uručen mu je Zlatni mikrofon Radio Beograda.