Odlazak nasmejanog dečaka Nenada Nenadovića

„Počeli smo zajedno u filmu Boško Buha. Bili smo deca. Neša je bio bezazleni, veseli, nasmejani dečak i takav ostao ceo život. Dečak u njemu nije želeo da odraste. Igrao se na sceni, pred kamerama, družio sa decom koju je Neša učio prvim koracima glume. Dečak nije odrastao ali je iznenada sinoć otišao. Nedostajaće nam“, kaže Bjelogrlić.

„Nema kraja… poražavajuće vesti sustižu jedna drugu“, kaže za Danas glumac Milan Caci Mihailović.

„Naša glumačka porodica je ponovo u žalosti. Odlazi naš drugar, divni kolega, Neša Nenadović i sa njim dobrota, radost, osmesi… kojima nas je nesebično čašćavao i sa scene i van nje. Odlazi voljen i poštovan. Nepravda je odnela pobedu. Nisu pomogle naše najtoplije misli i molitve. Nemoćni pred surovom činjenicom ostaje nam da ga nežno čuvamo u najlepšim uspomenama“, kaže Caci.

Glumica Milica Milša, koja je zajedno s Nenadom Nenadovićem delila kadar u seriji Igra sudbine kaže da se on veoma radovao toj novoj i drugačijoj ulozi kriminalca Brunera jer konačno izlazi iz faha pozitivnih likova za koje nije slučajno uvek biran.

„On se toliko radovao ovoj njegovoj poslednjoj ulozi Brunera, jer je uvek igrao neke dobre dečake i dobre ljude zato što je tako i izgledao – dobar, mio, sladak… Bio je srećan što će igrati negativca. Govorio je da izađem iz miljea tih pozitivnih likova i da odigram jednog zlikovca. I zaista ga je maestralno odigrao i to može samo dobar glumac, da igra sve uloge kao što je Neša bio“, ističe Milša.

Ona dodaje da je Nenadović svojom harizmom umeo da popravi raspoloženje svima oko sebe i da je bio retko dobar saradnik.

„Neša je bio toliko blag i drag i dobar čovek da prostorija u koju on uđe, kao sunce da vam je ušlo. NJegov osmeh i blaga narav su nešto neopisivo. On je divan kolega bio, divan saradnik, zaista, smo svi uživali pored njega. Toliko je bilo lepo i zabavno s njim raditi. Neša je bio potpuno obožavan i od publike i od kolega. Ja stvarno ne znam kako ćemo mi dalje bez njega i bez te njegove energije koja je bila toliko zarazno dobra i pozitivna. Stvarno mislim da niko nije imao takav osmeh kao on“, zaključuje Milša.

Glumac Andrija Milošević takođe ističe da će Nenadovića pamtiti najviše po dobroti i razumevanju drugih.

„Pamtiću ga po dobroti, neverovatnoj snazi, razumevanju drugih i po osmehu. To je bio naš Neša“, kaže Milošević.

„Neša je vedrina, dečačka radost u radu, ljubav prema ljudima, divan rad u glumačkom studiju za decu. Odgajio je mnoge generacije usrećio mnoge ljude“, naveo je glumac Slobodan Beštić za Danas opraštajući se od svog kolege.

Predrag Mitrović, kardiolog, muzikolog i porodični prijatelj Nenada Nenadovića ističe za Danas da je njegov prijatelj „bio glumac u životu i životan u glumi“.

„Nikada nisam spavao sa starijom ženom od tebe uz osmeh je Neša čestitao rođendan svojoj ženi Snežani. Kao da je glumio, ali on nikad nije glumio. Gde god da smo ga videli, šta god da smo čuli od njega, bio je to on. U kući, na pozornici, na ulici… Iskren, duhovit, požrtvovan, spontan. Glumac u životu, životan u glumi. Neraskidiv spoj. Ovo je bila prva i poslednja uloga koju nije uspeo da odigra“, konstatuje Predrag Mitrović.

Igor Bojović, dramaturg i upravnik pozorišta Boško Buha, čiji je stalni član bio Nenad Nenadović od 1987, kaže za Danas da je njihov kolega i prijatelj bio jedan od „omiljenih glumaca najmlađe ali i one starije generacije publike“.

Kompletna biografija pozorišta Boško Buha mogla bi se predstaviti kroz biografiju Nenada Nenadovića budući da je od trenutka ulaska u ovu kuću igrao u gotovo svim njenim predstavama, podsetio je Bojović.

„Za mene lično to je veliki gubitak, za pozorište takođe. Bio je veoma pouzdan čovek, izuzetan glumac, igrao je u svim mojim komadima koje sam postavio na sceni pozorišta Boško Buha i bio je junak mog detinjstva. Sećaću ga se rado po ulogama u TV seriji Vaga za tačno merenje i filmu Boško Buha“, rekao je između ostalog za Danas Igor Bojović.

Glumac, zvezda

Nenad Nenadović rođen 20. oktobra 1964. u Beogradu. Bio je glumac i prava zvezda od malih nogu. Publika ga je, još kao dečaka, prepoznavala iz Vage za tačno merenje i Boška Buhe. Završio je glumu u poslednjoj klasi profesora Minje Dedića, i odmah po diplomiranju, zaposlio se u Pozorištu Boško Buha, svojoj „prvoj i poslednjoj profesionalnoj ljubavi“, kako je govorio. Odigrao je na desetine uloga – od svoje prve profesionalne uloge Bertrama u predstavi Sve je dobro što se dobro svrši Šekspira u režiji Dejana Mijača, do poslednje u Mačoru u čizmama Igora Bojovića u režiji Juga Radivojevića. Dva puta je dobio nagradu Gita Predić Nušić: 1996. za nekoliko uloga u predstavi Princ — arkadna avantura Nebojše Romčevića u režiji Gorčina Stojanovića i 1999. za ulogu Luja XIII u predstavi Tri musketara Aleksandra Dime / Stevana Koprivice u režiji Milana Karadžića. Od 2002. do 2005. bio je upravnik Pozorišta Boško Buha. Za vreme njegovog mandata, osnovan je TIBA festival, internacionalni festival pozorišta za decu i mlade.