Odlazak slavonskog Elvisa Prislija

Ja sam prvi svirao etno, a nisam ni znao da se to tako zove. Kad smo šezdesetih svirali rock po plesnjacima u Osijeku, jedan me čovjek pitao znam li otpjevati nešto na našem jeziku. Onda smo se mi malo zezali na probi i u rock ritmu odsvirali narodnu pjesmu ‘Na kraj sela čađava mehana’. Raja je poludjela kad smo to odsvirali – prisećao se jednom prilikom svojih početaka jedan od najpopularnijih jugoslovenskih muzičara Krunoslav Kićo Slabinac.

Pevač i kompozitor, koji je u svojim pesmama spojio bećarac i rokenrol, preminuo je danas u 76. godini u Kliničko-bolničkom centru u Zagrebu, gde je proveo poslednja tri meseca zbog bolesti srca i krvnih sudova.

Muzičar uz čije su se pesme zaljubljivali i rastajali mnogi parovi u nekadašnjoj Jugoslaviji, prošle godine je obeležio pet decenija solo karijere, iako je tamburicu uzeo u ruke mnogo ranije.

Rođen je 28. marta 1944. u Osijeku.

Već je u osnovnoj školi počeo da svira i glumi u dečjem pozorištu.

S 15 je tamburicu zamenio gitarom, pod uticajem Elvisa Prislija, a u muzičkoj školi učio da svira klasiku, što mu se, kako je kasnije govorio, i nije svidelo.

Oduvek je želeo da bude samo pevač, a sam je odabrao i da ne bude Kruno, već Kićo.

Sa svojim prijateljima osnovao je rok sastav Tornado, zatim Kon Tiki, te 1964. popularne Dinamite, zbog čega ga i danas smatraju prvim hrvatskim rokerom.

– Od tate sam naslijedio snažan glas, a od mame senzibilitet. Nitko se nije profesionalno bavio glazbom, ali svi su bili muzikalni. Prvi smo u ulici imali radio, a mama me prije osnovne škole upisala na balet i ritmiku, da steknem koordinaciju. Bavio sam se i glumom, tako sam i propjevao, pa su predložili da krenem u obrazovanje za opernog pjevača nakon što mutiram, ali tata je bio protiv toga. Znali smo da prvak opere preko tjedna radi kao brijač da bi preživio – ispričao je jednom prilikom Slabinac, kome je uz Prislija veliki uzor bio i Tom Džouns.

Dinamiti su postigli ogroman uspeh sa reputacijom izuzetnih instrumentalista.

Godine 1967. pobedili su na Gitarijadi u Zagrebu, da bi zatim neko vreme nastupali u Minhenu.

Po povratku u zemlju, Slabinac je dobio poziv u vojsku, zbog čega je napustio sastav. Na njegovo mesto došao je Dado Topić.

Po odsluženju vojnog roka, Kićo Slabinac se seli u Zagreb, gde započinje solo karijeru.

To mu je pružila emisiji „Subotom uveče“, u kojoj su se mladi talenti borili za svoje mesto pod zvezdama.

Prvi uspeh donela mu je njegova autorska pesma „Plavuša“, koju je napisao tokom „jedne duge noći“ i otpevao tako da je svaka naredna muzička manifestacija postala nemoguća bez Kiće Slabinca.

Tako su i usledili festivali – Opatijski, Skopski, Splitski, gde je 1969. i pobedio sa pesmom „Cvijet čežnje“, a zatim i Evrovizija na kojoj je 1971. predstavljao Jugoslaviju.

Osvojio je tek 14. mesto, ali je numera „Tvoj dječak je tužan“ ostala jedna od njegovih prepoznatljivih pesama.

Vrlo brzo je postao jedan od najpopularnijih pevača na prostoru bivše Jugoslavije, što mu je donelo priliku i da se preseli u SAD.

Tamo je napisao i verovatno svoju najpoznatiju pesmu – „Zbog jedne divne crne žene“, koju je posvetio svojoj tadašnjoj izabranici Mirjani Antonović.

– Ona je tada bila u braku koji je bio pred raspadom i, kako je napisala u svojoj knjizi, mi smo se našli i uklopili jedno drugome u život. Nismo o tome smjeli ni govoriti. Prepreka je bila što je ona navikla na život na njujorškom asfaltu i dolazak u Osijek ili Zagreb nije dolazio u obzir, a ja se nisam vidio tamo. Ona je to naprasno prekinula, kako to već žene znaju; našla je nekog drugog i prevarila me da bih ja nju ostavio. Jako smo se ružno rastali, ružno za mene, ali o tome neću govoriti. Bilo je to 1974. godine. Nismo se više čuli nakon toga, ali zajedničke prijateljice rekle su mi da se isplakala kad je saznala da sam se oženio. Pjesmu sam napisao njoj, iako je ona tinjala u meni i prije, samo je bilo dovoljno da upoznam nekoga kome ću posvetiti tekst – ispričao je jednom prilikom Slabinac o svojoj kultnoj numeri.

Po povratku u Jugoslaviju, nije mogao da se uklopi nove standarde zabavne muzike.

Zbog toga se pre svega okrenuo pesmi iz svog slavonskog kraja. Ipak, povremeno se pojavljivao i pobeđivao na festivalima zabavne muzike.

Njegove kompozicije „Plavuša“, „Zbog jedne divne crne žene“, „Venčanja neće biti“, „U dugim noćima“, „Pokloni mi jedan dan“, „Tri slatke riječi“ bile su veliki hitovi, kao i njegove izvedbe narodnih pesama „Kad čujem tambure“, „Hej, bećari“, „Vesela je šokadija“, „Seoska sam lola“, „Ako zora ne svane“, „Otiš’o je s mirisima jutra“, „Inati se Slavonijo“, „Slavonijo, ja sam tvoje dijete“.

Tokom višedecenijske karijere snimio je više od 500 numera na brojnim singl i LP pločama, te CD-ovima. Te numere danas važe za evergrin zabavne i narodne muzike. Poslednji album „Dignite čaše, svatovi“ objavio je 2008. godine.

Iza sebe je ostavio dva sina – Pavaa i Ivana.

Politika

Kićo Slabinac se bavio i politikom kad je između 1995. i 1999. bio zastupnik HDZ-a u Saboru. Kasnije je govorio da mu je ovaj izlet u politiku samo naštetio karijeri.

– Nisam nikada sanjao da ću biti u politici. Na to me nagovarao pokojni predsjednik Franjo Tuđman. Nagovarao me 1990. godine. U Varaždinu 1993. pitao me jesam li potpisao pristupnicu. Rekao sam – predsjedniče, rekao sam svoje. On mi je onda potpisao pristupnicu i rekao da to odem verificirati, što ja nisam učinio. Kad me opet 1995. godine pozvao Vladimir Šeks, nazvao i rekao da dođem na ručak kod njega, rekli su mi – imali smo izbor između dvojice pjevača, jedan je otišao za konzula, izbor je pao na tebe. Svi su mi rekli – ne možeš ga triput odbiti – ispričao je prošle godine za N1.