Odlazak tvorca jednog od najžilavijih brendova jugoslovenske televizije

Prema njegovim rečima, gledati i sada na Jutjubu emisije Kviskoteke je fascinantno ne samo zbog nivoa znanja takmičara, nego pre svega zbog mašte i truda ljudi koji su se bavili ovim TV projektom.

Stoga i ne čudi što je vest o smrti Laza Goluže, autora legendarnog kviza „Kviskoteka“, obišla region i ražalostila mnoge poštovaoce ovog doajena jugoslovenske i hrvatske televizije.

Jurica Pavičić, filmski i TV kritičar te kolumnista Jutarnjeg lista, kaže za Danas da je imao privilegiju da upozna Golužu, koga smatra tvorcem jednog od najžilavijih brendova jugoslovenske televizije.

– Lazu Golužu upoznao sam koncem 70-ih, kad sam se kao učenik 7. razreda prijavio i uspio ući u Kviskoteku koju je tada još vodio Ivan Hetrich. Tada to nisam shvaćao, no ono što sam vidio je bio pravi producent američkog tipa koji je brinuo o svemu, od selekcije natjecatelja, dizajna, scenografije do koncepta. Goluža je kreirao kviz koji je bio i ostao jedan od najžilavijih i najboljih brendova jugoslavenske televizije. Sjena Laze Goluže danas je to duža, kad znamo kako danas izgleda kviz-kultura na hrvatskom javnom servisu. Umjesto da potiče kreaciju, razvija vlastite koncepte i lokalnu domišljatost, HTV već 30 godina kupuje za skupe pare gotove kvizove „ključ u ruke“. Za mene je to „uvozni lobi“, a ne kruške u supermarketu. Da se danas Lazo Goluža pojavi, ne bi ni dobio šansu – konstatuje Jurica Pavičić.

Oni nešto stariji sećaju se da su četvrtkom oko devet uveče ulice bile bukvalno prazne jer se s nestrpljenjem čekalo novo izdanje „Kviskoteke“ i njen šarmantni domaćin voditelj Oliver Mlakar, koji je postao zaštitno lice Kviskoteke. Popularni kviz prvi se put emitovao 1979. godine.

Bio je to kviz u kojima su takmičari pokazivali svoje znanje iz opšte kulture, prirodnih i društvenih nauka, snalažljivosti.

Neke od igara u Kviskoteci kao što je „Igra detekcije“ i danas ima kultni status, međutim kao intelektualno vlasništvo Lazo Goluža je zaštitio ‘Igru asocijacije’. Ova igra je gotovo doslvno prekopirana i u mnogim današnjim kvizovima .

Ne treba zaboraviti da su i ostali centri Jugoslovenske radio televizije (JRT) takođe osamdesetih godina imali svoje kvizove, ali najbolji su bili oni koje je osmislio upravo Lazo Goluža. Gledaoci su uvek mogli da ga vide kako se diskretno osmehuje kao član žirija u nekom od kvizova.

Lazo Goluža je preminuo 85. godini. Diplomirao je na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, a 1966. je s Pajom Kanižajem pokrenuo satirični list „Paradoks“.

Od 1967. je na Televiziji Zagreb, a na Radio Zagrebu je jedan od pokretača „Noćne priče“ Trećeg programa.

U redakciji Kontakt-programa je kao urednik ostvario više zabavnih i kontakt emisija.

Autor je i urednik TV igre „Jadranski susreti“ kao i niza kvizova znanja kao što su „Malo ja, malo ti“, „3-2-1, ali vredan“, „Znaš, znam“, „Peščani sat“, i kviza znanja i inteligencije „Kviskoteka“, mozaične emisije „Porodični zabavnik“ i urednik licencnih TV igara „Brojke i slova“ i „Kola sreće“. Autorski je sarađivao s nemačkom stanicom ARD, britanskim TV Jorkširom i ITV-om, kao i sa francuskim obrazovnim TV kanalom La Cinquieme.

Posle penzionisanja 2001. nastavio je da sarađuje do kraja 2002. na postavljanju licencnog kviza „Ko želi da postane milioner“.

Takođe stvara nove TV formate kvizova, a od 2015. i formate inteligentnih igara za aplikacije novih medija. Objavio je i knjige kvizova Kviskoteka (s B. Lipanovićem, 1982), Kviskoteka – igra pitanja (s D. Novakovićem, 1990). Dobitnik je nagrada HRT-a, godišnje 1993. i za životno delo „Ivan Šibl“ 1995. godine.