Odlazak umetnika koji je poput rudara kopao po našoj savesti: Povodom smrti Dragoljuba Raše Todosijevića (1945-2024)

Uroš Đurić, koji se s Rašom i njegovom suprugom Marinelom Koželj družio i privatno, dodaje da je Raša bio visokoprincipijelna i visokomoralna ličnost.

– Pamtiću ga i kao izvanrednog kozera, kao visokoprofilisanog intelektualca. Njegovo znanje, njegova erudicija je bila ogromna, a pamtiću ga i kao čoveka velikog dara budući da je njegova umetnost nadvisila ne samo okvire ove sredine, već je i izvan nje ostavljala ljude bez daha – ističe Đurić napominjući da to nije nikakvo preterivanje jer dovoljno je pogledati samo kroz koje institucije je ona prošla i ostavila dubok trag na međunarodnoj sceni.

– Ja lično ću ga pamtiti kao toplog i privrženog prijatelja koji mi se nenadano uvek nalazio u trenucima kada stvari nisu išle baš nekim povoljnim tokom. Jako sam voleo njegovo i Marinelino društvo, puno puta smo izlagali zajedno van zemlje, putovali i ta putovanja su mi ostala u najlepšem sećanju – Beč, Kasel, Venecija, toliko toga… Sada osećam jednu ogromnu prazninu a mislim da će tek da se pokaže da su među nama živele vrlo jedinstvene ličnosti koje su obeležile jedan od možda najtežih perioda u istoriji srpskog društva i koje su umele da taj plamen kulturnog identiteta kroz sve ove godine velikih raspleta nose istaknuto i visoko. Mislim da će tek vreme pokazati o kakvim se tu autorima zapravo radi – zaključio je Uroš Đurić.

– Žao mi je što nikada nisam imao priliku da ga lično sretnem i upoznam – kaže pisac i vizuelni umetnik Dejan Atanacković za Danas.

– Iz svega što o njemu znam, jedan je od malobrojnih umetnika na ovim prostorima koji su znali šta je ljudska i umetnička doslednost, da je umetnik uvek politički odgovoran, da je jedna od najsramotniih stvari kada se umetnik proda režimu, da je režimski umetnik jedna od najpodlijih i najbanalnijih pojava koja se zamisliti može. Rekao bih da nije ni umeo ni hteo, što je kvalitet najboljih, da iskoristi svoje izuzetno i međunarodno priznato delo i tako stekne korist i privilegije u nepravednom i pokvarenom društvu. Voleo sam, između ostalog, da čitam njegove kratke priče, britke, duhovite, elegantne, bile su sastavni deo njegovog elokventnog likovnog dela – kazao je Dejan Atanacković, povodom odlaska Raše Todosijevića.

– Dovoljno je da se izgovori rečenica „Was ist Kunst?“ i znaćemo da je to Raša Todosijević- rekla je istoričarka umetnosti Biljana Tomić za Danas dodajući da se ovaj moto pokrenuo početkom sedamdestih godina prošlog veka u okviru scene Galerije Studentskog kulturnog centra u vreme kada je Dunja Blažević bila urednica njenog programa i kada se okupila sjajna grupa umetnika od: Marine Abramović, Raše Todosijevića, preko Neše Paripovića, Slobodana Ere Milivojevića, Zorana Popovića, Gergelja Gere Urkoma…

– Bila je to sjajna grupa umetnika za pamćenje koja je pokrenula i prelomila sve pojmove umetnosti koji su važili u to vreme. Jednostavno, data je šansa toj generaciji da krene u pravcu još nezamišljenih ili tek započetih programa i projekata koji će formirati umetničku praksu SKC-a. Među njima nije bilo umetnika koji su se izdvajali jer su oni svi bili autori i svako je imao svoju formulu onoga što jeste, a pravila rada su bila da svaka nova prezentacija mora biti neki novi šok, neki novi doprinos, da se daju neka nova izmenjena pravila kako bi se obezbedio kontinuitet prepoznavanja svakog od njih pojedinačno – objašnjava Biljana Tomić.

Ona kaže da je njen odnos sa Rašom Todosijevićem bio super, a to znači stalno ratno stanje.

– Nas dvoje smo se stalno borili, stalno smo se sukobljavali oko toga ko će šta kome reći, kako i šta raditi, a zapravo važno je bilo to što je taj pojam umetnosti bio svakodnevno preispitivan. Svaki stav, svaka rečenica ili svaki rad preispitivan je – šta on zapravo jeste. U tom smislu postojao je neki vid takmičenja ko će šta uraditi i to komešanje, razmišljanje i igra učinili su da se aktivnosti ovih autora neopisivo brzo razvijaju. Raša je u tom smislu bio u priličnoj meri glasan, jasan, uvek otvoren i da se sukobi i da brani i da istovremeno prezentuje ono što on želi. On je svojim kovanicima kao što je Was ist Kunst? u stvari stalno pomerao i davao novi pogon da se razmišlja i da se definišu stvari na nov način. To ga je u određenim momentima učinilo i vidljivijim jer je imao karakter brzog reagovanja i brzog sklapanja kontakata i poznanstava. Tokom godina se razvijao i napredovao a svakako je najznačajnije njegovo učešće na Bijenalu u Veneciji posredstvom koga je dobio značajan renome koji mu je omogućio veće prisustvo na međunardnoj sceni s jedne strane, i s druge strane jednu novu poziciju koja je zaista visoka – zaključuje Biljana Tomić.

Dragoljub Raša Todosijević (Beograd, 2.9. 1945 – Beograd, 3.12.2024), jedan od ključnih protagonista konceptualne umetnosti krajem 60tih i početkom 70tih godina. Doprineo afirmaciji nove umetničke prakse na prostoru Srbije i nekadašnje Jugoslavije.

Tokom sedamdesetih godina pripadao je neformalnoj grupi šestoro umetnika okupljenih oko Studentskog kulturnog centra. Zajedno sa Marinom Abramović, Erom Milivojevićem, Zoranom Popovićem, Nešom Paripovićem i Gerom Urkomom redefinisao je funkciju, potrebu i cilj umetnosti, uz to i njenu formu i materijalnost.

Todosijević u svojim radovima, od akcija, performansa, instalacija, slika i tekstova razvijao je radikalan politički diskurs.

Jedna od njegovih izjava: “Način na koji umetnik postavlja pitanje o umetnosti, jeste umetničko delo”, potvrđuje osobenu stranu njegove umetnosti. Kritička intervecije, odnosno stalno preispitivanje, analitičnost, direktna politizacija po Todosijeviću su način i svrha delovanja u umetnosti. Autor je u svojim radovima, još od prvih akcija i performansa, pored predmeta koristio je i reči, odnosno pojmove i zvučnost neposrednog govornog jezika, navodi se između ostalog tekstu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu povodom odlasaka Raše Todosijevića.

Todosijević je kroz svoju umetničku praksu realizovao: crteže, slike, grafike, kolaže, skulpture, objekte, instalacije, performanse, video radove, plakate, programske tekstove i priče, pa i grupne izložbe ( “Umetnost, Ironija, itd” do “Privatno-Javno”).

Was ist Kunst, Marinela Koželj? (1978) predstavlja autorov amblematski rad i svakako jedan od njegovih najizvođenijih performansa uopšte, može se i reći jedan od najznačajnijih radova u srpskoj umetnosti dvadesetog veka.

Već opšte poznate instalacije, “egzemplari” kao što su Gott Liebt die Serben (Bog voli Srbe) ili Schlafflage (Usnula zastava) predstavljaju sintagme i doprinose inverziji značenja velikih mitskih (nacionalnih) parola.

Jednom prilikom Todosijević je izjavio: “Kada bih baš morao opišem sebe samog, što je uistinu jedan nezahvalan zadatak, rekao bih da sam ja pre svega evropski umetnik čiji se rad sastoji od teškog rudarskog kopanja po svesti i podsvesti, ali i savesti naše nemilosne civilizacije.“

Todosijević je bio jedan od međunarodno najaktivnijih, najizlaganijih i uvaženih umetnika iz Srbije.

Muzej savremene umetnosti priredio mu retrospektivu 2002. godine pod nazivom „Hvala Raši Todosijeviću“ (kustos D.Sretenović), takođe je učestvovao u brojnim domaćim i kolektivnim izložbama koje je Muzej organizovao.

Predstavljao je Srbiju na 54. Venecijanskom bijenalu 2011. godine. NJegovi radovi se nalaze u brojnim domaćim i inostranim kolekcijama, između ostalih u Tejt Modern u Londonu, pariskom Boburu, Muzeju moderne umetnosti u Stokholmu i dr. Dobitnik je nagrade za životno delo Oktobarskog salona, Politikine nagrade, Nagrade grada Beograda, Nagrade Sava Šumanović, Nagrade Ivan Tabaković i dr.

„Hvala Raši Todosijeviću“ navedeno je na kraju teksta Muzeja savremene umetnosti MSUB, a iste reči uz izjave saučešća porodici na društvenim mrežama upućuju mnogi poklonici lika i dela Dragoljuba Raše Todosijevića.