Odlazak velikog kulturnog delatnika

Jedan je od retkih lingvista koji je bio poznat široj javnosti, pre svega kao vrstan poznavalac standardnog srpskog jezika, a potom i kao romanista i prevodilac sa italijanskog, francuskog, engleskog, španskog jezika.

– To je veliki gubitak za našu nauku i kulturnu sredinu. Iako je pre svega romanista, nemerljiv je njegov doprinos proučavanju srpskog jezika, raznih krupnijih i sitnijih standardoloških pitanja koja je trebalo sagledati za osavremenjavanje i dopunjavanje srpske jezičke norme – kaže za Danas profesor Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika i dopisni član ANURS.

Ističe mnoštvo radova akademika Klajna kao nezaobilaznih štiva ne samo za lingviste nego i za novinare, lektore, pisce, nastavnike, studente. Dvotomna knjiga „Tvorba reči u srpskom jeziku“ spada u najveća ostvarenja domaće lingvistike, a delima poput „Normativne gramatike srpskog jezika“, koju je uradio sa akademikom Predragom Piperom, „Velikog rečnika stranih reči“ u koautorstvu sa Milanom Šipkom, kao više puta izdatog „Rečnika jezičkih nedoumica“, dao je izrazit doprinos osavremenjavanju instrumenata savremenog srpskog jezika i podizanju nivoa jezičke kulture.

Profesor Tanasić, koji je akademika Klajna nasledio na mestu predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika, ukazuje na njegovu ulogu u radu ovog tela, „u organizovanju i sagledavanju svih pitanja kojima je Odbor trebalo da se bavi“.

– Dao je nemerljivu pomoć radu Odbora. Kada je on zamolio da ga oslobodimo te dužnosti, nekoliko puta smo to odlagali, ceneći njegovu zaslugu za standardizaciju srpskog jezika, da bi potom postao počasni predsednik Odbora – navodi Tanasić.

Popularne kolumne u kojima se bavio aktuelnim pitanjima savremenog jezika a koje je objavljivao u prestižnim listovima poput „Politike“ i NIN-a, bile su omiljeno štivo među čitalačkom publikom koja pridaje značaj negovanju, bogaćenju i osavremenjivanju jezika.

No, u široj javnosti manje je poznat doprinos profesora Klajna italijanistici. Prema rečima profesorke Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mile Samardžić, o njemu prevashodno svedoči članstvo u firentinskoj Akademiji dela Kruska – najstarijoj jezičkoj akademiji na svetu (osnovanoj davne 1585. s ciljem da neguje „čist“ italijanski jezik) i jednoj od najuglednijih italijanskih i svetskih lingvističkih institucija.

– Njegova interesovanja kao predavača na Katedri za italijanski jezik i književnost od 1964. godine bila su raznovrsna i kretala su se od sintakse i leksike italijanskog jezika do italijanskog pesničkog jezika, kao i istorijskih disciplina. Svoje profesorsko iskustvo obogatio je radom na Univerzitetu u Firenci (1968-1970) i na Univerzitetu Jejl (1983-84) – podseća profesorka Samardžić.

Dodaje da je Ivan Klajn bio jedan od omiljenih profesora i kolega i da je uvek izlazio u susret, duhovit, umeren, skroman i izuzetno vredan.

Još jedno delo po kome će profesor Klajn ostati dugo upamćen, navodi profesorka Samardžić, jeste „Italijansko-srpski rečnik“, koji je doživeo veći broj izdanja, a koji je generacijama studenata i prevodilaca bio i ostao osnovno sredstvo za učenje i rad.

Profesor Klajn je autor i velikog broja članaka objavljenih u svetskim časopisima, prevoda romana, eseja, stripova i Enciklopedijskog rečnika moderne lingvistike. Uz Milku Ivić i Ranka Bugarskog, smatra ona, jedan je od najvećih modernih srpskih lingvista.

Ivan Klajn (1937-2021) je diplomirao na Grupi za italijanistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kome je magistrirao (1964) i doktorirao (1970). Godine 1964. izabran za asistenta za italijanski jezik na Filološkom fakultetu, a potom je na tom fakultetu radio kao docent, vanredni i redovni profesor do penzionisanja 2002. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine.

Neka od njegovih najznačajnija dela su: „Uticaji engleskog jezika u italijanskom“, „Istorijska gramatika španskog jezika“, „Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku“, „Italijansko-srpski rečnik“, „Rečnik jezičkih nedoumica“ i dr. Bavio se prevođenjem sa italijanskog i engleskog jezika.

Od 1974. objavljuje tekstove o problemima savremenog srpskog jezika u časopisima „Borba“, „Politika“, „Ilustrovana Politika“ i NIN. Bio je glavni urednik lingvističkog časopisa „Jezik danas“ u izdanju Matice srpske i član Uređivačkog odbora „Živi jezici“. Objavljivao je radove na italijanskom jeziku u italijanskim naučnim časopisima i zbornicima. Bio je član Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Dobitnik je više priznanja i nagrada, među kojima su Nagrada Ministarstva spoljnih poslova Italije za „Italijansko-srpski jezik“, Orden Italijanske zvezde solidarnosti, Povelja Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture i Sretenjski orden trećeg stepena.