Odlazak vrhunske glumice i buntovnice u popravljanju same sebe: Radmila Živković (1953-2024)

Vest je najpre stigla iz njene matične kuće – Narodnog pozorišta  u Beogradu (NP), uz napomenu da će datum i mesto sahrane Radmile Živković naknadno biti objavljeni.

Njena ćerka Bojana Bambić, takođe glumica beogradskog NP, “zamolila je sve medije da poštuju privatnost porodice u ovim teškim trenucima, da sve bude dostojanstveno baš onako kao što je Radmila Živković živela”.

Komičarka bez premca, buntovna oštrog jezika, glumica čije se predstave unared bile rasprodate i za koje je tražena “karta više”, umetnica kojoj upkos popularnosti i nespornom glumačkom umeću deo umetničke javnosti nije oprostio što je na izborima 2023. javno podržala stranku na vlasti, iako je imala petlju da na “najdržavnjoj” privatnoj televiziji u Srbiji kritikuje njen rijaliti program, kao i da javno progovori o neprijatnim iskustvima i uznemirenja među kolegama.

Sve je to bila Radmila Živković, koja je iznad svega držala do normalnosti.

“Čovek mora da bude normalan, da maksimalno u svojim godinama poznaje sebe, da ne troši sebe na površne stvari, da ne požuri, da se ne uplaši da ga neće biti. Ako polako prolaziš i stižeš do zrelih godina, ti moraš da nastojiš da budeš bolji čovek, da bolje sebe sagledavaš. Ne smeš da se uplašiš i da kažeš sebi: zastareo sam, za mene to ne važi, nisam više u modi, ne mogu da pratim šta se događa. To nije istina, jer čovek ako je suštastven sve prati, ali ne pristaje na sve”, rekla je u jednom od intervjua za beogradsku štampu.

Rođena na “crveno slovo”, 14. januara 1953. u Kruševcu.

U svet glume ušla je zahvljujući ocu, koji bio čovek umetničke prirode.

Studije je završila na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Predraga Bajčetića. Bila je u generaciji sa: Tanjom Bošković ,Goricom Popović, Ljiljanom Dragutinović, Tanjom Cvetković, Jelicom Sretenović, Zlatom Numanagić, Azrom Čengić, Brankom Đurićem, Miralemom Zupčevićem.

Karijeru je počela krajem šezdesetih.

Snimila je više od pedeset filmova, više serija, a član Drame NP u Beogradu bila je četiri decenije od 1984. godine.

Za svoja glumačka ostvarenja dobila je sve najprestižnije esnafske nagrade, kao i Sretenjski orden drugog stepena prošle godine.

Treća dobitnica Nagrade “Žanka Stokić”, sa kojom je delila ljubav i sklonost prema Nušićevim ženskim likovima, poslednje priznanje dobila je krajem aprila ove godine – “Nušićevu nagrada za životno delo glumcu-komičaru“ koja joj je uručena na 32. “Nušićevim danima” u Smederevu.

Miljenica publike, aplauzi i ovacije pratili su je na sceni i van nje.

Kad je zakasnila na zajednički poklon filmske ekipe posle premijre filma “Zona Zamfirova”, u kome je maestralno odigrala ulogu tetka Doke, publika sa kojom se srela na vratima Centra “Sava” pozdarvila ju je ovacijama “na otvorenom”.

U mladosti je važila za jednu od nalepšh devojaka cele bivše SFR Jugoslavije, ali je uvek govorila da je “bitnije ono što je u čoveku iznutra, ali isijava”.

Više je cenila “zategnutu misao, od zategnute kože”, a bunt je smatrala prirodnim stanjem neophodnim svakom pojedincu u popravljanju samog sebe.

Iako se bavila javnim poslom, privatni život držala je izvan medijske pažnje.

Iz braka sa snimateljem Predragom Bambićem ima ćerku Bojanu Bambić, a u drugom braku bila je udata za Dragana Mihajlovića. Smatrala je da pravih zvezde više nema i da je danas “javna ličnost ostala samo javna – nema ličnosti”.

“Monstruozno je šta je danas javno. Nestalo je, nažalost, domaće vaspitanje. Ne znam da li postoji lek za to, čini mi se više ne. Porodica je uništena, roditelji ne znaju ni šta će sa sobom, a kamoli šta će sa svojom decom, pa im traže prečicu, a ona je ono što vide na malom ekranu, u tabloidnoj štampi. Tačno je da svuda postoje tabloidne ličnosti i takvi mediji, ali postoji i ona druga strana. Kod nas se ta strana gotovo izgubila… To je talas u kojem danas plivamo”, upozoravala je Radmila Živković.

Surovo iskrena i kritična prema vremenu i stvarnosti u kojjo živimo, “jer nije vaspitavana na lažima i prevarama” u jutarnjem programu TV Pinka rijaliti “Elita” ove medijske kuće nazvala je “zatvorskom psihijatrijom i, verbalno” “pregazivši” zbunjenu voditeljku, “zaradila” trajno isključenje sa “ružičaste televizije”.

Povodom smrti saučešće porodici, kolegama i prijateljima Radmile Živković juče su izjavili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministri kulure i unutrašnjih poslova Nikola Selaković i Ivica Dačić.

“Radmilu Živković, veliku glumicu i simbol jednog vremena, pamtićemo po vrhunskom umeću da kroz različite uloge nasmeje i rasplače publiku, ali i po izuzetnoj lepoti kojom nije nije bila blagoslovena samo spolja.

Sa podjednakim žarom nastupala je na scenama beogradskih pozorišta, ostvarila zapažene role na filmskom platnu i u televizijskim serijama a impresivnu karijeru krunisala brojnim zasluženim nagradama.

Ipak, u srca svih nas koji smo imali čast da je gledamo u matičnoj kući – NP u Beogradu, zauvek će ostati urezana najviše po briljantnoj ulozi čuvene Živke Popović koju je u Nušićevoj „Gospođi ministarki“ igrala skoro dve decenije.

Živeće Rada zauvek u svima nama jer nećemo niti možemo zaboraviti njen lik i njena dela kojima je obasjavala kulturnu scenu naše zemlje”, ističe se u telegramu saučšeća ministra Nikole Selakovića.

Nikad nije igrala lažno i veštački

Reditelj Darko Bajić kaže za Danas da je „jako voleo da sarađuje sa Radmilom Živković jer je bila vrhunska glumica“.

– U svakoj ulozi koju je tumačila umela je da pokaže svoj karakter i tu specifičnju boju koju je donela iz svog rodnog grada Kruševca. Tom bojom je umela da oboji i uloge malih ljudi i velikih žena koje je igrala. Ljutila se na mene pošto sam je zvao da igra u Sivom domu. Prvo se oduševila, a onda kada je saznala da treba da igra majku Žarka Lauševića htela je da me baci u top – priseča se Darko Bajić.
I sama Radmila Živković pričala je o tome u jednom od svojih intervjua kada se opraštala od svojih kolega Jagoša Markovića i Žarka Lauševića.

Glumica Gorica Popović kaže da je s Radmilom Živković bila na istoj klasi.

– Vraćaju mi se pre svega uspomene sa studiranja. Mi smo bili jedna zanimljiva klasa mladih iz provincije. Rada je došla iz Kruševca i bilo nas je tu sa svih strana. Jednostavno smo bili i ostali porodica bez obzira na to kuda su nas putevi odveli kasnije kad smo krenuli u svoje karijere. Rada je bila sjajna glumica, neobične i jake energije, velike prirodnosti. Kad je gledate mogli ste da je doživite potpuno dokumentarno. Imala je strašan osećaj za prirodan govor i za rečenicu. Nikad nije igrala lažno i veštački. To je veliki gubitak i jako mi je žao što nas je napustila – kaže Gorica Popović.

Glumac Branko Vidaković kaže da je Radmilom Živković „radio još kao mlad glumac u jednom od svojih prvih filmova „Još ovaj put“ Dragana Kresoje“.

– Ona je u tom filmu imala sjajnu ulogu sa Batom Živojinovićem, Aleksandrom Berčekom i sa mnom. Posle toga smo nebrojeno uloga odigrali zajedno u Narodnom pozorištu pošto smo oboje članovi ove kuće. Šta da vam kažem, igrao sam do zadnje njene „Ministrke“ u kojoj sam tumačio ujka Vasu. Dok god je mogla da igra, ona je igrala. Dobro smo uvek sarađivali i jako mi je teško palo što nas je napustila. Iskreno saučešće njenoj ćerki i njenoj familiji- izjavio je za Danas Branko Vidaković.

Zašto je volela Nušića

-Nušić je briljantan čitač ljudskog bića uopšte, zato je večan i besmrtan, On je sve boje žena dao na analizu. To su žene kako ih on vidi. Ta nakinđurenost koja šljašti i iza koje nema ničega, sa druge strane finoća koja sija iza privida ničega. Da ne bude zabune, Nušić se nije smejao ženama, to je apsolutna besmislica, on je jednostavno u svojim delima pokazao da se ljudi mere prema sebi samima: ko sebe kako vidi i kako ga drugi vide. To je klackalica, zato je Nušić veliki, svetski dramski pisac – objašnjavala je Radmila Živković zašto rado igra u Nušićevim komadima.