Odlični filmovi koji su izviždani na Kanskom festivalu

Međutim, nije ni publika uvek u pravu, jer često filmovi koje ona izviždi kasnije postanu kultni iz ovog ili onog razloga.

U jeku odigravanja novog izdanja festivala, u nastavku navodimo nekoliko takvih filmova, izdvojenih na sajtu Telegraph.

Taxi Driver (1976)

Iz današnje perspektive ovo je maltene nezamislivo, ali u to vreme ipak se desilo – publici se nije dopao Skorsezeov klasik.

Da li je u pitanju nihilistički ton, paranoična atmosfera ili to što je on išao ispred svog vremena, tek, tako se odigralo, a film je uprkos tome osvojio Zlatnu palmu te godine i 4 nominacije za Oskara.

Under the Sun of Satan (1987)

Čak ni francuski reditelji i glumci nisu imuni na zvižduke u Kanu, pa je tako ova mračna religiozna drama izviždana i tokom projekcije i kada je na kraju osvojila Zlatnu palmu.

Sam reditelj nije ostao dužan, jer je rekao: „Pre svega, srećan sam zbog svih povika i zvižduka koji ste mi uputili, a ako me ne volite, mogu vam reći da ni ja ne volim vas“.

Pulp Fiction (1994)

Sama projekcija ovog Taratinovog filma nije uzrujala publiku toliko, ali problem je nastupio kada je on osvojio Zlatnu palmu umesto Three Colours Red Kšištova Kješlovskog.

Uprkos odličnom dijalogu, mudroj nelinearnoj strukturi i sjajnom saundtreku, publika to ipak nije mogla da mu oprosti, jer su smatrali film Kješlovskog mnogo ozbiljnijim.

Crash (1996)

Tačno je da je premisa ovog filma, baš kao i književnog uzora Dž. G. Balarda, u najmanju ruku neobična, ali je ona definitivno legla majstoru telesnog horora Dejvidu Kronenbergu.

On je baš i želeo da provocira i to mu je uspelo ali, za razliku od istoimene drame Pola Hagisa, ovaj film nije zaradio nijednu nominaciju za Oskara, samo gnev tadašnjih gledalaca.

Marie Antoinette (2006)

Sofija Kopola je uzela jednu od najpoznatijih francuskih istorijskih figura i prikazala je na neočekivano moderan način, stvorivši dramu koja nije baš svima legla tako lako.

Ona nije znala da je publika izviždala njen film, ali je, nakon što je to saznala, rekla da joj to ipak bolja reakcija od ravnodušnosti.

Inglorious Basterds (2009)

Da, Kventin Tarantino je ponovo imao sličnu situaciju sa svojim filmom, ali ovde je problematičan bio revizionizam koji se baš i nije svima dopao.

Iako je postavka istorijska, završetak filma je bio iznenađujući i mnogi nisu mogli da sakriju razočaranje, iako je kasnije stekao brojne odlične kritike.

Okja (2017)

Ova vrlo čudna satira genetskog inženjeringa i širenja fabrika u startu je delovala kao nešto što će biti teško prodati, pa makar je režirao Bong Džun-ho.

A onda se prvo pojavio Netfliksov logo, pa je tehnički problem zaustavio projekciju i na kraju je to bilo dovoljno da publika potpuno odbaci film, uprkos kasnijim dobrim ocenama.

Izvor: Telegraph