U mnoštvu muzičkih događaja i festivala u Briselu ove jeseni, posebnu pažnju je izazvao Marni džez festival koji je svake godine posvećen jednom instrumentu.
Koliko god to izgledalo čudno, ovo je prvi put posle šesnaest godina da je gitara u prvom planu. Na festivalu je predstavljeno osam koncerata gde su učestvovali gitaristi i bendovi, među kojima su Gabor Gado, Paolo Loveri i Alan Pjer, koji su među najboljim belgijskim gitaristima, Gijom Verse – majstor rok džeza, Lorenco di Majo sa interesantnim eksperimentalnim džezom u kombinaciji sa klasičnom muzikom…, ali najočekivaniji je sigurno bio koncert vrhunskog, američkog džez gitariste, Kurta Rozenvinkela, sa kojim sam imala čast da porazgovaram o njegovoj karijeri i pogledima na muziku i za koga je prošle godine, Erik Klepton izjavio da je pravi genije!!!
Tokom poslednjih dvadeset pet godina svirao je sa svetski poznatim imenima kao što su: DŽošua Redman, Bred Meldau, Pol Motian, Gari Barton, DŽon Skofild, Q-Tip, Eric Harland…
Recite nam nešto više o koncertu i bendu sa kojim nastupate.
Koncert u Briselu je samo početak moje velike turneje sa trijom Standards. Bubnjar Greg Hačinson i basista Dario Deida su moji stari prijatelji i virtuozni muzičari. Sviraćemo džez standarde, ali sa našim vrlo specifičnim improvizacijama. Volim često da menjam muzičare i da sviram sa raznim bendovima. Album sa grupom Caipi je na primer u potpunosti posvećen brazilskoj muzici, a sa bendom Bandit 65 sviram eksperimentalni džez. Isto tako, ponovo nastupam sa Erikom Kleptonom na festivalu Crossroads. Smatram da sve te različite vrste džeza obogaćuju moje kompozicije, a osim toga nema ništa lepše nego razmenjivati iskustvo sa drugim muzičarima!
Da li ste rano počeli da svirate i kada ste postali svesni toga da će muzika biti nerazdvojni deo vašeg života?
Moji roditelji su oboje pijanisti, tako da sam i ja prvo počeo da sviram klavir. Tada sam imao devet godina. Muzika je uvek bila prisutna u našoj kući, pa sam stalno bio pod uticajem raznih melodija koje su dopirale sa donjeg sprata. Sa dvanaest godina sam dobio prvu gitaru i počeo pomalo da komponujem i da pišem reči. Ali, čak i mnogo pre toga, dok nisam ništa znao da sviram, duboko u sebi sam osećao da je muzika deo mene.
Sećate li se vaše prve gitare?
Naravno da je se sećam. To je bila gitara Global, koja je u stvari jeftina kopija Les Pola. Bio sam lud od sreće kada sam je dobio. Sledeća je bila jedna crvena rok gitara, nešto u stilu grupe Kiss. To je bio veoma važan događaj u mom životu! Te noći moja dva druga su došla da prespavaju kod mene i sećam se da smo sva trojica spavali u istom krevetu sa gitarom! Onda je gitara ispala iz kreveta i tako se oštetila. Kada sam sa tom istom ekipom pravio koncerte za komšije da bismo zaradili džeparac, ogrebotina na gitari bi me uvek podsećala na to veče. Inače, još mnogo pre mojih prvih gitara sam se zabavljao sa drugovima tako što smo se igrali rok benda. Umesto gitara smo imali rekete za tenis, a umesto mikrofona šrafcigere!
Koji muzičari su imali uticaj na vas?
Kada sam bio mlađi, slušao sam uglavnom rok muziku, onda sam prešao na progresivni rok; obožavao sam Yes, Genesis, King Grimsona… zatim sam prešao na elektro-džez ; u tom domenu sam voleo Spirogiru, Pet Matinija, DŽona Skofilda… Tada sam živeo u Filadelfiji i često sam odlazio u džez klubove na razne svirke, gde sam ponekad i sam svirao. U tom periodu sam počeo da osećam pravu magiju improvizacije. Ali, DŽon Skofild me posebno impresionira. Prvi put sam ga slušao kada sam imao dvanaest godina i bukvalno sam ostao pod uticajem tog koncerta danima. Mogu da kažem da sam veoma ponosan što sam zajedno sa njim svirao na zajedničkoj turneji. On je jedan od onih muzičara koji, uz neverovatno znanje, imaju i neiscrpan izvor ideja.
Da li mislite da je teško ne biti pod uticajem muzičara koje ste mnogo slušali?
Kada upijete uticaje velikih džez muzičara, kao što su Djuk Elington, DŽon Koltrejn, Kit DŽeret, ili Majls Dejvis, onda počinjete da polako kreirate svoj sopstveni stav prema muzici i prema svojoj ličnosti i senzibilnosti. Taj put je veoma dug. Sada sam došao do nivoa kada je svaki novi uticaj dobrodošao i kada jednostavno želim da ih ima što više, jer me svako novo iskustvo obogaćuje i omogućuje da razvijam dublje moj lični stil.
Kakva je za vas razlika između džeza pedesetih godina i džeza danas?
Danas postoji toliko vrsta muzike i ne samo džeza da je veoma teško snaći se u svemu tome i pronaći svoj put. Nekada je to bilo možda lakše, jer su mogućnosti bile ograničene. Ali, ukoliko neko dobro poznaje sebe i ukoliko ima otvorene poglede na svet, onda će uvek otkriti ono što mu zaista odgovara. Ja upravo iz tih razloga radim sa raznim bendovima i na raznim projektima, jer tako istražujem različite načine izražavanja.
Šta biste posavetovali mladim muzičarima koji počinju da se bave džezom?
Rekao bih: Vredno radi, dobro se zabavljaj, budi pametan, koncentriši se, dopusti da muzika vlada tvojim osećanjima i ne brini se o tome da li savršeno vladaš tehnikom ili kako ćeš u svemu tome uspeti! Prepusti se muzici i uživaj! Ja sam bio u stanju da ponekad vežbam i po deset sati dnevno i opet sam mislio da to nije dovoljno. Ako želite da se ozbiljno bavite muzikom, ključ uspeha je da se usredsredite na ono što radite.
Kako biste opisali proces stvaranja i komponovanja?
To je nešto što je veoma teško objasniti. Tokom svih ovih godina sam razvio razne načine komponovanja, ali nikada nisam rekao sebi: sada ću da odvojim vreme da nešto napišem i da jednostavno krenem da to radim. To je nešto što dolazi iznutra i što je izraz nekog mog raspoloženja ili emocije. Kada osetim da je ideja interesantna, potrudim se da ostanem u toj dimenziji, koja počinje polako da se širi i tada se obično otvore razni putevi kojima mogu da krenem.
Da li mislite da je digitalna tehnika pozitivno ili negativno uticala na muziku?
Mislim da je uticala i pozitivno i negativno. S jedne strane, neko ko snimi muziku, nije obavezan da ga neko primeti ili da traži izdavačku kuću. Danas svako može da stavi na internet šta god hoće, ali baš to je ono što ne dozvoljava novim, pravim umetnicima da budu primećeni, jer su izgubljeni u moru drugih stvari koje nemaju nikakvu vrednost. Probiti se u današnje vreme je veliki izazov. S druge strane, digitalna tehnika pomaže u svemu i sve je mnogo pristupačnije i jednostavnije.
Trenutno živite u Berlinu, zašto ste baš izabrali Berlin?
Živeo sam u Švajcarskoj kada sam dobio ponudu da predajem muziku u Berlinu. Bio sam profesor deset godina i onda sam rešio da osnujem sopstvenu izdavačku kuću koju sam nazvao Heartcore. Tako sam počeo novo poglavlje u svom životu. Odlučio sam da stvaram muziku umesto da predajem muziku. To je otvorilo potpuno druge mogućnosti. Poduhvat je vrlo zahtevan i traži mnogo energije, ali mi isto tako pruža ogromnu satisfakciju.
Šta planirate dalje?
Trenutno radim na šest albuma u isto vreme, krećem na turneju; prvo na festival Crossroads, zatim u Englesku, Severnu Koreju, Japan i na kraju u Evropu… mislim da bi to bilo sve do Božića!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
