Odrastanje u Akureu

Obioma (1986) živi u SAD, gde je završio studije kreativnog pisanja na Univerzitetu u Mičigenu. On radi kao asistent na katedri za književnost i kreativno pisanje na Univerzitetu Nebraska – Linkoln, a njegov prvi roman „Ribari“, objavljen 2015, lansirao ga je kao „jedan od najoriginalnijih novih glasova u afričkoj književnosti“. Ovaj roman, objavljen 2015. i ovenčan Nagradom za nove glasove Fondova FT/Openhajmer, bio je u najužem izboru za Bukerovu i Gardijanovu nagradu. Obiomin dar za pripovedanje u kome se dečaštvo prepliće sa duhom i ritmom Afrike, začinjenim specifičnim istorijskim, verskim i kolonijalnim nigerijskim nasleđem, na srpski jezik prenet je zahvaljujući prevodu Marka Mladenovića.

„Ribari“ su porodična saga i priča o odrastanju u mnogočlanoj porodici devetogodišnjeg Bendžamina sredinom 20. veka u nigerijskom gradu Akureu, iz kog je i sam pisac. Jutro kad junakov otac, po nalogu poslodavca – Centralne banke Nigerije, prelazi da radi u udaljeni grad Joli, „označava kraj zajedničkog života i kraj života svih članova porodice kakva su oduvek bili“. Očev odlazak pokreće niz događaja u kojima Bendžamin i njegova braća „postaju ribari“, polako kršeći pravila porodičnog vaspitanja, na kojima je do tada njihov otac insistirao, dok majka nemoćna da se sama nosi teret novonastale situacije tone u bolest. Susret dečaka sa opasnim lokalnim ludakom na zlokobnoj, zabranjenoj Omi-Ala imaće tragične posledice, ali će otvoriti i neka moralna i duhovna pitanja. Ispričana kroz sudbinu jedne nigerijske porodice, ovo je priča i o Africi i njenim protivrečnostima – ekonomskim, društvenim, političkim, verskim, ali i o lepoti njene kulture.

Uz porodičnu dramu, Čigozi Obioma stvara i fascinantnu sliku Nigerije, najmnogoljudnije države ne samo Afrike, nego i sveta, sa 36 oblasti i teritorijom nove prestonice Abudže, u kojima živi sto etničkih grupa, verski podeljenih na muslimane, hrišćane zapadnih nominacija i pripadnika autohtonih domaćih vera u manjini. U roman su vešto utkani i društveni i politički život savremene nezavisne federacije, sklone državnim prevratima, koja je do 1960. bila kolonija Velike Britanije, a čije su luke tokom 17. do 19. veka bile poznati centri za trgovinu robovima, dok njena rudna i poljoprivredna bogatstva i danas magnetski privlače strani kapital.