Određeni dobitnici nagrade „Dragiša Kašiković“

Nagrada se od 1994. godine dodeljuje za visoke umetničke i naučne domete i širenje granica slobode stvaralaštva u oblastima (književnost, publicistika i aforistika), kojima se bavio istaknuti srpski politički emigrant i svestrani umetnik Dragiša Kašiković (1932-1977).

Dodelu prestižne nagrade prvi put je ove godine podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, navodi se u saopštenju.

Svetislav Basara je jedan od najznačajnijih, najdarovitijih, najuticajnijih, najčitanijih i najpoštovanijih savremenih srpskih književnika. Već dugo, plodno i kvalitetno stvara na našoj književnoj sceni, zbog čega je stekao status kultnog pisca, a, može se reći, i klasika. Basara je od prvog svog romana pobrao najuglednijih kritičara i stekao nepodeljenu podršku, s vremenom, sve brojnijeg čitateljstva. Malo je pisaca, ne samo u domaćim i regionalnim, nego i u evropskim okvirima koji imaju tako bogat i raznovrstan opus, prepoznatljivog i samosvojnog kreativnog rukopisa. Ovaj autor praktično sve pretvara u visoku umetničku vrednost, bilo da je reč o književnom delu, eseju, epistolarnoj prozi ili novinskom tekstu. Zato ga je podjednako zanimljivo čitati u pričama, romanima i kolumnama, ranije u „Danasu“, sada u „Kuriru“, kao i slušati dok govori, što je oblik usmene književnosti, koju demonstrira kada daje intervjue za elektronske medije, ili kada uređuje i vodi emisiju „Crveni karton“ na TV Kurir.

Dr Zoran R. Tomić je redovni profesor Upravnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i šef je Katedre za javno pravo na matičnom fakultetu. Jedan je od najvećih autoriteta pravne nauke u Srbiji i regionu, ali i zapaženi kolumnista i daroviti književnik. Ne libi se da svoje stavove otvoreno i hrabro saopštava. U dnevnoj i periodičnoj štampi („Danasu“, „Politici“, „Vremenu“…), objavljuje kritičke i analitičke tekstove na aktuelne teme. Piše stručno, ali i popularno, tako da su njegova viđenja naše stvarnosti razumljiva široj čitalačkoj pubici. Odlikuju ga studioznost, argumentovanost, visok stil i sklonost lepom književnom izražavanju. U svojim javnim tekstovima otvoreno i dosledno se zalaže za vladavinu prava, nezavisnost sudstva i sudija, građansku i parlamentarnu demokratiju, medijske slobode, poštovanje prava i sloboda građana… Svoj naučni diskurs često dopunjava i oplemenjuje lucidnim, maštovitim i duhovitim rečenicama, ponekad lirskim, ponekad satirično intoniranim.

Radivoje Bojičić je istaknuti srpski autor romana i priča, dramski pisac, scenarista, aforističar, istraživač istorije našeg humora i satire i dugogodišnji glavni i odgovorni urednik „Ježa“, najdugovečnijeg balkanskog i jedinog domaćeg štampanog satiričnog časopisa. To što „Jež“ postoji u kontinuitetu od 1935. godine istinski je podvig, za šta najveća zasluga u poslednjih nekoliko decenija pripada prvom čoveku časopisa. Bojičić piše prividno lako, u stilskim figurama, višesmisleno, zavodljivo, duhovito, kritički, lepršavo, koristeći raznovrsnu leksiku. Čini to kontinuirano, ali uvek originalno i sveže. Poslednjih nekoliko godina  prosto je tematski, stilski i poetički „eksplodirao“, postigavši punu stvaralačku zrelost, na radost, pa i oduševljenje čitalaca „Ježa“, drugih listova i časopisa u kojima objavljuje i, posebno, brojnih pratilaca na društvenih mrežama. Zahvaljujući satirama Radivoja Bojičića naše društvo je u prilici da se posmatra u ogledalu, koje i kada je krivo, pokazuje njegovo pravo lice.

Nagrada, koju je ustanovila Izdavačka kuća «Srpska reč», sastoji iz plakete i novčanog iznosa, a dobitnicima će biti uručena u Udruženju književnika Srbije (Francuska 7), u petak, 17. juna od 12 časova.

O dobitnicima je odlučivao žiri u sastavu: književnik Aleksandar Čotrić (predsednik), urednik u «Srpskoj reči» Aleksandar Cvetković i književnik Miodrag Jakšić (članovi). Priznanje će dobitnicima u ime IK „Srpska reč“ uručiti Danica Drašković.

Priznanje nosi ime po Dragiši Kašikoviću, jednom od najznačajnijih stvaralaca u dijaspori, satiričaru, piscu, publicisti, slikaru, prevodiocu, novinaru i uredniku. Kašiković je od savremenika nazvan „vitezom srpske političke emigracije“. Rođen je 1932. godine u Hadžićima, pored Sarajeva. Kao politički emigrant 1957. godine došao u SAD, gde je završio fakultet i perfektno ovladao engleskim, nemačkim i francuskim jezikom.

Pokrenuo i književni časopis „Danas“, kao i satirični list „Čičak“. Pored ostalih, objavio je knjige „Poručnik Kavaja“, „Dupljaci“ (drama) i „Partija te tuži, Partija ti sudi“ (aforizmi). Kašikovića su u Čikagu ubili agenti jugoslovenske Službe državne bezbednosti, u redakciji lista „Sloboda“, glasila organizacije Srpska narodna odbrana, koju je osnovao naučnik Mihailo Pupin 1908. godine.