Održan Okrugli sto o unapređivanju statusa ćirilice

U organizaciji i po pozivu Saveta za srpski jezik, a shodno Zakonu o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, danas je u Velikoj sali Narodne biblioteke Srbije održan Okrugli sto, ovoga puta na temu unapređivanja statusa i korišćenja ćirilice u izdavaštvu.

Odazvao se skroman broj predstavnika izdavačkih kuća i institucija koje u opisu svojih delatnosti sadrže i objavljivanje publikacija i knjiga  Službeni glasnik, Kulturno prosvetna zajednica Srbije, Srpska književna zadruga, IP Laguna, Arhiv Vojvodine, IP Klio… Jedino je iz Udruženja književnika Srbije prisustvovalo dvoje predstavnika: Gordana Vlajić, zamenica predsednika Udruženja književnika Srbije i Vidak Maslovarić, potpredsednik ovog Udruženja.

Prof. dr Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik, izjavio je da je cilj ove inicijative doprinos jačanju javne brige o ćirilici u Republici Srbiji.

Malobrojne učesnike (12 prisutnih) pozdravio je, u ime domaćina, Vladimir Pištalo, direktor Narodne biblioteke, a nakon njega svoja su zapažanja i predloge izneli: Živorad Ajdačić, predsednik KPZ Srbije, Gordana Vlajić, zamenica predsednika UKS-a, Zoran Hamović, vlasnik Izdavačkog preduzeća KLIO, prof. dr Miloš Kovačević, redovni profesor za Savremeni srpski jezik, Stilistiku i Opštu lingvistiku, Dušan Babić, upravnik SKZ, Milan Orlić, vlasnik IP Mali Nemo, Vidak Maslovarić, potpredsednik UKS-a i Milan Jovanović, urednik izdanja za visokoškolsko obrazovanje u „Službenom glasniku“.

Moderatori skupa bili su prof. dr Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik i prof. dr Zoran Avramović, koji su takođe učestvovali u diskusiji i kroz zaključak istakli dobronamerost i suštinski jedinstven stav svih govornika: briga o očuvanju, pa samim tim i angažovanijem korišćenju ćiriličkog pisma u srpskom izdavaštvu treba da bude zakonski usklađena, preciznija, primenljivija i kroz inventivniji rad na kreiranju novih ćiriličkih fontova, kroz moguće modele finansijskih stimulacija ćiriličkog izdavaštva… Zajednički je stav, takođe, da latiničnk pismo ni na koji način nine ugtpženo niti će biti „proterivano“.

„Latinica se sama čuva, kako komunikacijskom globalizacijom, tako i nezaustavljivim tehnološkim napretkom koji poseduje podrazumevano pismo“, izjavila je Gordana Vlajić, zamenica predsednika UKS-a, osvrnuvši se na svojevrsni vid ucene mobilnih operatera koji ćiriličke es-em-es poruke naplaćuju bezmalo trostruko skuplje od onih napisanih „ćelavom“ latinicom.

„U rukama dece i mladih, u periodu kada kreiraju navike koje će se, samim tim što su stečene u detinjstvu, najteže promeniti, češće su mobilni telefoni i tableti, nego knjiga. Tu je, svakako, i jedan od početnih koraka u spašavanju ćirilice: preduzeti neophodne mere da nas pisanje, konkretno – kucanje srpskom ćirilicom košta isto koliko i pisanje latinicom“, dodala je ona.

Vidak Maslovarić, potpredsednik UKS-a je izneo predlog da se za sledeći skup pozovu i predstavnici ministarstava kulture, prosvete, obrazovanja, ali i finansija, što je sugestija Milana Jovanovića iz „Službenog glasnika“.

Takođe, učesnici su podržali predlog o pronalaženju načina da se izmeni Sporazum potpisan 2008, sa Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu (SAD), prema kojem se sve srpske knjige štampane na latinici, i to i retroaktivno, od kraja 19. veka, kategorizuju kao hrvatske.