Održana „Bitka nacija“ na Smederevskoj tvrđavi

Na kraju, kada su sabrani rezultati, jer je takmičarski aspekt onima koji su učestvovali bio prevashodan, najuspešniji su bili Rusi, za njima Ukrajinci, treća je Moldavija, a ni Srbija nije ostala bez medalja i priznanja. Jedino je kiša uspela da pokvari završnu svečanost dodele nagrada i zatvaranja, ali na to nisu mogli da utiču ni organizatori ni domaćini.

Završni dan je protekao u znaku do sada nikada viđenih borbi 150 na 150, istinskog spektakla. Aleksandar Urošević, kapiten srpske reprezentacije, u ime našeg tima, primio je medalje za pobedu, zajedno sa Rusijom, Italijom, Nemačkom, Engleskom I Belorusijom u fantastičnoj borbi 150 na 150 ratnika. Za Podunavlje.info preneo je svoje utiske:

“ Prvi put smo ovako nešto napravili Srbiji. Spektakl je bio neviđen, ovo je do sada najposećenija’ Bitka nacija’, ikada, od kada se organizuje. Srca su nam puna ljubavi i sreće. Ovo je kruna našeg rada u poslednjih šest godina.”

Predsednik Udruženja “Beli orlovi”, čiji su borci činili okosnicu srpske reprezentacije, ali i jedan od članova organizacionog tima “Bitke nacija” u Smederevu, Bojan Tasić, za Podunavlje.info je podsetio da naša selekcija ima samo nekolicinu iskusnih boraca, a ostali članovi ekipe su se priključili “punog srca” i prikazali borbenost u areni.

“Ovaj sport je tek u razvoju i ovi borci će se tek pokazati na narednim turnirima. Sada smo pokušali da što bolje predstavimo našu zemlju na pesku, u areni, da ljudi vide potencijal naših boraca, a svaki od njih će napraviti svoju sportsku karijeru u narednim godinama.”

Tasić je naglasio da je po svim merilima i utiscima kapitena, organizacionog tima i samih učesnika sa pet kontinenata, u Smederevu organizovana najbolja “Bitka nacija” do sada.

“Najbolja u svakom pogledu, na nivou organizovanosti svih timova koji su uspeli sve da nadomeste i na vreme da organizuju svaki  detalj da bi omogućili da takmičenje ide glatko. Pored toga, najbolja je i po broju posetilaca i ispraćenosti u medijima. Naravno, sve su to pokazatelji rasta i ovog sporta na globalnom nivou, ne samo kod nas. Bilo je mnogo gostiju iz inostranstva u Smederevu koji su kao fanovi, ljubitelji ovog sporta, došli sa pet različitih kontinenata da prate nadmetanja. Ono što je najbitnije, Srbija i Smederevo su se pokazali kao najbolji mogući domaćini. Sve što je trebalo, grad Smederevo nam je pomogao, pružio – delom, savetom, uslugom. Bilo šta da smo tražili, uvek se našao neko da nam pomogne, da premostimo neki problem koji smo imali. Ljudi su i van svog radnog vremena, pomagali da se sve održi čistim, urednim, da bude obezbeđen protok posetilaca na ulazu, da se izbegnu gužve, da bezbednost bude na visokom nivou. To je nešto što niko od ovih učesnika nikada neće zaboraviti”, zaključio je Tasić.

O interesovanju koje je pobudilo ovo viteško nadmetanje najbolje govori podatak da je za četiri dana bilo oko 20 hiljada gledalaca, najviše do sada, u deset dosadašnjih izdanja „bitke nacija“. Jedino je pre nekoliko godina u Pragu bila slična brojka, ali Prag i Smederevo…

Posetioci su najbrojniji bili poslednjeg dana, uprkos oblacima koji su se nadvili nad Smederevom i, naposletku, istresli svoj tovar. Kiša je prvo natopila, a potom i potopila borilišta, baš kao i ostatk Tvrđave. Dotle je sve bilo kako su se organizatori i domaćini samo mogli nadati, ali na ovo, kako je rečeno, zaista nisu mogli da utiču.

„Izuzetno smo ponosni, i mi iz JP „Smederevska tvrđava“ i iz drugih preduzeća koja se učestvovala, što smo uspeli da jednu ovakvu manifestaciju uspešno privedemo kraju. Mnogo posla, mnogo obaveza, ali je na kraju sve bilo svetski. Hvala i lekarima smederevske bolnice, znam da su se građani brinuli, viđali su da odavde često idu kola hitne pomoći, ali nije bilo razloga, svi borci su zbrinuti i vraćeni u kamp. Apsolutni pobednici su Rusi, ali su pobednici i Smederevci, koji su podržali ovu manifestaciju i prepoznali njen značaj i na pravi način su ugostili sve ove ljude, strance…“, kaže Goran Jovšić, v.d. direktora JP „Smederevska tvrđava“.

Na kraju i simpatičan detalj, koji će dvoje mladih iz Čilea pamtiti celog života; tokom jedne od pauza između borbi, vitez Kristijan Andres Toro Berios zaprosio je mladu gospu Karlu Gatiku. Ona je, naravno rekla, da, na oduševljenje Andresa, njegovih drugova iz reprezentacije, suparnika na bojnom polju i mnogobrojne publike.