Održana komemoracija Milovanu Vitezoviću u Starom dvoru

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je tom prilikom kazao da ga je Vitezović, razbarušene kose, ponekad podsećao na njegovog junaka profesora Kostu Vujića, te da je katkad bio ekscentričan i ciničan, ali uvek mudar, inspirativan i dobroćudan.

Takođe, kao da se usaglašavao sa Vukom Karadžićem, konačno sklopivši dogovor kako da budu što bliži jedan drugom, jer je živeo u Ulici Vuka Karadžića, naveo je Vesić.

– Nisu samo biblioteke i filmoteke ispunjene njegovim delima. Suvišno ih je nabrajati jer su nam poznata otkad smo bili deca, a kako starimo bivaju nam sve jasnija. Njegovi aforizmi, kojih je bilo na stotine, stigli su čak i do Berlinskog zida. Da je bilo imalo mudrosti ,taj zid ne bi bio samo formalno srušen i pretvoren u kamenje, već stvarno, kako bi se ukinule podele među narodima. Današnji svet bi bio mudriji i ne bi pravio nove zidove da je čitao i razumeo testamentarne poruke Milovana Vitezovića, već bi sve predvideo i shvatio da se rušenjem spomenika jednom vremenu nagoveštava početak nove apokalipse, koja se okončava uništavanjem gradova i konačno ljudi. Govorio je da ništa nije slučajno i opet je bio u pravu – kazao je Vesić.

On je ukazao na svoje prijateljstvo sa Milovanom, na zajednički rad, kao i na svakodnevno druženje.

– Podario mi je najveću čast, ponos i privilegiju. Ubedio me je da pišem kolumne u „Politici”, a potom i da objavim knjigu. Imao sam i tu čast da napiše predgovor za knjigu – rekao je Vesić.

On je podsetio i na pesmu o Beogradu, „Prestonicu nade”, koju je dobio na poklon od našeg književnika.

Tom pesmom pokazao je ko je bio on – spajao je nespojive, mirio nepomirljive, okupljao prijatelje, te je takoreći „ponosni Srbin obavljao antisrpski čin” i umesto da zabada drugima nož u leđa, on ih je sve redom čuvao, ocenio je Vesić.

Zamenik gradonačelnika podsetio je da je zajednički san bio i da se u Francuskoj 7 napravi Dom srpskih književnika, te da je njegova ideja bila i da se Nagrada grada Beograda nazove „Despot Stefan Lazarević”.

Zajedno su radili i na spomenicima srpskim piscima – Pekiću, Crnjanskom, Popi, Selimoviću, Čika Jovi Zmaju. Poslednja inicijativa bila je Vitezovićev legat, za šta je nađen prostor u Ulici Vuka Karadžića i koji je dodeljen Muzeju grada Beograda.

– Kao da je znao da i taj legat treba da završimo. Korice njegovih knjiga su zauvek sklopljene, ali su rečenice i stihovi odavno pobegli sa hartije i prenose se i dalje, odavde do ko zna kuda. Počivaj u miru, dragi prijatelju. Tamo gde odlaziš, tamo gde je bolje, čekaju te Andrić, Crnjanski, Ćopić, Meša, Vinaver, mesto ti je među njima – istakao je Vesić.

Generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Živorad Ajdačić istakao je da je Vitezović bio velikan srpske književnosti – pesnik, romansijer i satiričar.

Podsetio je da je profesor i akademik Milovan Vitezović jedan od retkih književnika kome su za života tri puta objavljena sabrana dela.

– Objavio je preko 50 književnih i oko 200 proznih naslova kao što su „Šešir profesora Koste Vujića”, „Čarape kralja Petra”, „Lajanje na zvezde” i „Hajduk Veljko Petrović”, ali i mnoga poetska, pozorišna i televizijska dela – naveo je Ajdačić i najavio da će Kulturno-prosvetna zajednica ustanoviti nagradu „Milovan Vitezović”.

Zamenik predsednika Udruženja književnika Srbije Miloš Janković je, obraćajući se prisutnima, istakao da će Milovan Vitezović ostati u sećanju srpskog naroda kao neko ko je bio mudar, promišljen, onaj koji izgovara i piše ono što treba i kad treba, a uvek hrabar i odvažan u odbrani srpskog kolektivnog bića, naše kulture, jezika i ćiriličnog pisma.

– Ono što si nam ostavio u nasleđe ima trajnu i svevremenu vrednost, jer si pokazao svojim ličnim stavom da je rad u korist i za otadžbinu najviši cilj kome vredi uporno i bez uzmaka služiti. I služio si. I srpskom narodu, njegovoj kulturi, njegovoj kolektivnoj duši, čineći je svojim knjigama i svim svojim raznorodnim delima i lepšom i boljom i učenijom. Bio si čuvar narodnog pamćenja, trudbenik na polju duha i poslenik na polju reči, zaštitnik i branitelj ćirilice i kao takav jedan, jedinstven i neponovljiv, jedan od najznačajnijih ključara riznice srpske duhovnosti – rekao je Janković.

Komemoraciji su prisustvovali generalna sekretarka predsednika Republike Suzana Paunović, ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović kao i veliki broj poštovalaca Milovana Vitezovića.

Poznati pisac Milovan Vitezović preminuo je u utorak u 78. godini života, u Beogradu, posle duge i teške bolesti izazvane koronavirusom.

Sahrana je u subotu 26. marta u 12.30 na groblju Lešće u Beogradu.