Održana komemoracija pozorišnom reditelju Dejanu Mijaču

Direktorka JDP Tamara Vučković Manojlović navela je da je Mijač režirao 135 predstava, od čega 28 u JDP i podsetila da je Mijač poslednji put režirao 2011. godine, upravo u JDP, predstavu „Višnjik“.

Pozorišna rediteljka Vida Ognjenović istakla je da su Mijačeve predstave bile „smelo izazivanje stvarnosti, začikavanje mogućeg“ i „sasvim neobično i svojevrsno ruganje svemu što je banalno“.

Ona je ocenila da je Mijač bio reditelj-mislilac koji je pradstave radio kao što veliki kompozitori komponuju simfoniju i da za njega nije bilo tajni u pozorištu „jer je on bio tajna“.

Pozorišni reditelj Egon Savin istakao je da je Mijač svojim studentima strpljivo i uporno prenosio svoju ljubav, posvećenost pozorištu i velikim delima dramske literature.

Savin je naglasio da je Mijač govorio o opasnostima samoljublja i neophodnosti kritičkog pogleda pre svega na sebe, i o nužnosti preispitivanja rediteljskih klišea i okoštalih scenskihi formi, sa skepsom ukazujući na pomodno i prolazno u pozorištu.

Glumac Branko Cvejić je rekao da je za Mijača pozorište pre svega bilo umetnost, uvek duboko promišljenje igre i da zbog toga kod Mijača površnost nije mogla da prođe.

Glumac Srđan Timarov pročitao je tekst koji je akademik Ljubomir Simović napisao o Mijaču i kome je između ostalog navedeno da Mijač nije adaptirao pozorišne tekstove tako da bi ih prilagodio svojoj ideji, već da je u tekstu pokušavao da otkrije nova značenja i mogućnosti.

Simović se je kao klasičan primer za to naveo Mijačevu režiju „Pokondirene tikve“ u kojoj je Mijač pokazao da se komedija, jednim jedinim potezom „od kojeg se naš smeh gasi i ledi“, može pretvoriti u tragediju.

Glumac Voja Brajović rekao je da Mijač bio filozof, hrabri reditelj, nenadmašni cinik koji je uspeo da svoja razmišljanja iskaže svojim režijama i da je svojim članstvom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti otvorio vrata pozorišnoj umetnosti.