Održana komemoracija Predragu Ejdusu na Velikoj sceni Narodnog pozorišta

„Neka mu je slava“ i „slava mu“ čulo se posle svakog obraćanja Ejdusovih kolega prisutnima. Dejan Savić je pročitao bogatu biografiju velikog glumca, ali i dodao da mnoge stvari ne mogu da se napišu, poput privrženosti, ljubavi, odanosti, posvećenosti, identifikaciji sa zanatom i strašću koja je za Ejdusa bila dramska umetnost.

– Ne može da se napiše ni to o čemu smo razgovarali, ni ta ogromna energija i moć transformacije. Dvadeset sedma, i osma predstava u mesecu, a on u svakoj drugačiji, različit, svoj – istakao je Savić, dodavši da je Ejdus pedagoškim radom formirao generacije mladih umetnika.

– U danima koji predstoje Narodno pozorište će naći načina da se uspomena i sećanje na Predraga Ejdusa institucionalizuje i zauvek ostanu upisani u istoriju naše kulture i naroda, za sve što je učinio, slava mu – istakao je Dejan Savić.

Glumica Svetlana Bojković podsetila se uspomena iz života i prijateljstva sa Ejdusom.

– Kada je zakoračio na glumačku stazu i kada se njegova strast za glumom dočepala svog prostora, bilo je jasno da je taj razbuktali bard uzeo publiku pod svoje. Ogromna količina rada podstrekivana strašću, radoznalošću, istraživaštvom i ljubavlju stvorila je od Peđe Ejdusa velikog raskošnog glumca nepresušne energije – istakla je Bojković, dodajući da je Ejdus bio jedinstven i neponovljiv.

– Divila sam mu se što je imao taj iznutra šaržirani impuls koji se nije dao slabosti već kidisao na nju kao dete i nadmoćnim htenjem opirao kraju – istakla je rediteljka Vida Ognjenović. Prema njenim rečima, Ejdus je kao izbeglica iz svega običnog na sceni „uneobičavao“ sve čega se dotakne. Sceni se Ejdus nije prodao, već posvetio svoju dušu – istakla je Vida Ognjenović.

Prisećajući se Ejdusovog tumačenja u Kir Janji, Ognjenović je rekla da je on na sceni preispitivao svet i preuređivao ga u jedinstvene i nepredvidive oblike, sledeći svoj ogromni talenat.

– I sad mi se čini da će svakog časa onim sitnim Kir Janjinim korakom izaći na scenu sa kesom novca i već ga čujem kako broji na maternjem grčkom – kazala je Ognjenović.

– Predrag Ejdus i smrt nespojivi su fenomeni. Prva asocijacija na Pecu je zaljubljenost u život – kazala je Tanja Mandić Rigonat.

– Peca je na sceni imao ključeve metafizičkih dimenzija kroz koje samo retki prolaze i dostižu ih. Na probama čovek se vidi ceo, a Peca je veliki čovek – istakla je Rigonat.

Jagoš Marković je kazao da Ejdus ide tamo gde idu Raša i Dobrica, Mira i Olivera, Žanka i Bobićka, ide u legendu koja čuva najveće vrednosti našeg duha, jezika, i naše umetnosti.

– Pokazao si da pozorišna umetnost nije prolazna, ti joj daješ večno trajanje – istakao je Jagoš Marković.

– Smrt uvek dolazi prerano – konstatovao je Egon Savin dodajući da nije stigao da se zahvali Ejdusu za sve likove koje su stvorili zajedno.

– Neke od tih likova urezane su duboko u kolektivno sećanje našeg teatra… Smrću Predraga Ejdusa pala je zavesa na jedno razdoblje srpskog pozorišta – naglasio je on.

Hana Selimović je istakla da se jedna reč u vezi sa Ejdusom iznova pojavljuje – neponovljiv. Ono što ga je stvorilo autentičnim jeste ljubav, smatra Selimović.

– Ni strast, ni želja ni ego, ni volja, ni talenat, ni rizik, ni prkos, ni etika, ništa od toga ne zvuči dovoljno. Shvatila sam da postoji samo jedna sila dovoljno jaka, koju si ti birao. Jedina koja se opirala zakonima logike i moranja – ljubav – istakla je Hana Selimović dodavši da „samo ljubav može da stvara takva čuda“.

Gordan Kičić je ispričao da je Ejdusa upoznao kao čika Pecu, kao prijatelja svojih roditelja i roditelja njegovih drugara. On je sa prisutnima podelio iskustvo sa prve probe koju je sa njim imao.

– Na prvoj probi sam mu se obratio sa „čika Peco“, a on me je u svom stilu pogledao i rekao „nemoj da me čikaš, nismo mi na vi, mi smo na ti, od sad smo kolege i ja ću od sada za tebe biti Peca“. U svom maniru voleo je i da me počasti sa „mali, bio si sjajan na onoj sceni gde sam ja bio genijalan“ – saopštio je glumac i uputio mu reči ljubavi „dragi Salijeri, voli te tvoj Amadeus“.

* Željko Hubač je pročitao sve poslednje pozdrave upućene Predragu Ejdusu koje su širom regiona pristigle na adresu Narodnog pozorišta.

Na sceni se podigla zavesa i pojavila scenografija iz Kir Janje, gde je Ejdus igrao glavnu ulogu, samo bez njega na njoj. U pozadini je išao zvučni snimak njegove ćerke glumice Vanje Ejdus, koja je kroz uspomene govorila o svom ocu.