Održana promocija knjige „Vanzemaljski jezici“

„Ako bismo knjigu probali da opišemo u jednoj rečenici, mogli bismo da kažemo da nam Vanzemaljski jezici otkrivaju kako su filozofija, lingvistika, matematika, nauka i umetnost uticale na kreiranje međuzvezdanih poruka – a da, kako Danijel Oberhaus to zapaža, svaki međuzvezdani komunikacioni sistem odražava naučna znanja i kulturni senzibilitet epohe koja ga je stvorila“, naglasio je Umeljić na početku ovog zanimljivog razgovora, da bi potom glavnu reč prepustio gostima.

Dr Darko Donevski, koji je doktorirao 2018. godine na Univerzitetu Eks-Marselj, u Francuskoj, sa temom „Evolucija dalekih galaksija“, istakao je „da još nije uočen signal koji bi definitivno potvrdio da života van Zemlje ima, ali da razvoj radio-astronomije u poslednjih 90 godina prilično ohrabruje. Za to vreme, astronomija se kao nauka razvila toliko da danas znamo za više miliona galaksija u kojima se nalaze milijarde zvezda, što statistički otvara ogromnu mogućnost da se u nekim od tih svetova krije život.“

U knjizi, između ostalog, možemo da se upoznamo sa idejom s kraja 19. veka o komunikaciji sa Marsovcima uz pomoć Morzeove azbuke i ogledala, zatim sa projektima SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) i METI (Message to Extreterrstrial Intelligence), kao i sa prvim AI ambasadorom među zvezdama četbotom Ela, koji igra karte, proriče sudbinu i recituje poeziju.

„Poruke koje dobijamo iz svemira možemo vrlo lako da pobrkamo sa nekim fizičkim događajima ili fizičke događaje sa vanzemaljskim porukama“, upozorio je dr Mašan Bogdanovski. Profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu predstavio je kratku istoriju pokušaja da se ostvari komunikacija sa vanzemaljcima – od doba prosvetiteljstva do danas. On se osvrnuo i na interesantnu ideju da se sa životom van Zemlje komunicira umetnošću, tačnije muzikom koja se slala sa radara Jevpatorija iz Ukrajine u vidu poruke „Kosmički poziv“, a pomenuo je i slanje primitivnog četbota Ela koji je u naše ime trebalo da porazgovara sa vanzemaljcima – uz opasku da bi to bilo moguće jedino pod uslovom da vanzemaljci znaju kako da pokrenu taj softver.

Donevski smatra da umetnost jeste univerzalan jezik, ali da je važan i specifičan način na koji ćemo ga iskoristiti da bismo nekog kontaktirali.

„Mi smo u 21. vek ušli sa idejom da koristimo umetnost kako bismo kontaktirali vanzemaljsku civilizaciju. Imali smo nekoliko različitih manifestacija te ideje. Jedna je bila da se prave umetnička dela koja će biti spakovana i poslata. Druga je bila da se odigra performans. Po mom mišljenju, performans je izuzetno simboličan i jak jezik umetnosti kojim vi možete da dotaknete mnoge druge stvari. Različite vrste ptica se udvaraju jedne drugima upravo performansom, ne direktno. Ipak, mi smo limitirani na jedan paketić tog spektra. Očekujemo da neka civilizacija ima tehnologiju da detektuje to što joj šaljemo i da ona to može pravilno da razume. Mi na Zemlji moramo da napravimo jasnu strategiju o tome šta želimo da umetnošću predstavimo kao univerzalnost našeg postojanja u svemiru. Bojim se da je kod nas zastupljen centrični pristup i da štošta zanemarujemo. U kontaktu umetničkim porukama je potrebna mnogo veća otvorenost, nego u raznim drugim predlozima kojih se Oberhaus dotakao u knjizi“, smatra dr Donevski.

Razgovor je obuhvatio i izuzetno zanimljive priče o veštačkoj inteligenciji, generativnoj gramatici Čomskog, Fregeovom misaonom eksperimentu „Bića koja drugačije misle“, platonističkom shvatanju matematike, ali i vanzemaljske jezike u naučnoj fantastici, poput klingonskog, na koji je preveden i Ep o Gilgamešu.

„Olongren skreće pažnju da mi već imamo vanzemaljce na Zemlji – to su delfini. On vrlo opširno prikazuje zaista zapanjujuće sposobnosti delfina da komuniciraju glasom, kao i česte pokušaje naučnika da to dešifruju i čak uspostave i povratnu komunikaciju sa delfinima. On takođe naglašava da smo naučili bonobo majmune da razumeju reči i šimpanze da sabiraju. Ono što je, po mom mišljenju, problem jeste što te životinje nisu razvile tehnologiju, a mi ćemo imati posla sa porukama koje su, pre svega, tehnološki determinisane. To je potpuno drugačiji kontekst od komunikacije sa bićima na Zemlji koja možemo da vidimo i čujemo. Moram da vas upozorim i na to da je tim šimpanzama bilo potrebno 10 godina da nauče da sabiraju, pa ne bih preterivao sa značajem tih fenomena i navodnih vanzemaljaca na Zemlji“, istakao je dr Bogdanovski.

Opširnije o tome koliko uopšte poznajemo našu planetu i kako komuniciramo međusobno govorio je dr Donevski: „Mislim da mi nismo dovoljno istražili ni ovo što imamo da bismo mogli efektivno da komuniciramo sa vanzemaljskim svetovima. Kao što mi u astronomiji nismo dovoljno istražili i ovo što imamo u Sunčevom sistemu, a otkrivamo planete pokušavajući da nađemo uslove za život van Sunčevog sistema.“

„Mi relativno dobro znamo skoriju istoriju naše planete. Možemo da znamo kako su evoluirali određeni jezici na osnovu spisa, ali kao što znamo dosta jezika je iščezlo. To je slučaj kod onih naroda koji su gubili svoj prostor, kao na primer Aboridžini u Australiji. Tamo ima preko 200 jezika koje samo lokalni stanovnici znaju da govore. Mi čak između sebe ne možemo uvek lako da dešifrujemo ono što želimo jedni drugima da kažemo. Kada budemo odabrali određenu simboliku kojom želimo da kontaktiramo vanzemaljski svet mi treba da vodimo računa i budemo sigurni da će taj jezik još biti aktivan kada nam oni budu vratili poruku, što iz ove perspektive nije sasvim jasno“, zaključuje dr Donevski.

Stiče se utisak da je Danijel Oberhaus, mladi naučni pisac, u Vanzemaljskim jezicima implicitno želeo da poruči da je potrebno da više pažnje usmerimo ka tome kako mi Zemljani međusobno komuniciramo, a dr Bogdanovski smatra da je to poruka koja lako može da promakne čitaocu: „Preporučio bih knjigu svima koji žele da shvate koliko se u stvari mi teško međusobno razumemo kao ljudi i koliko je učenost, u nekom tradicionalnim smislu koji se izgubio, važna za to razumevanje.“

Na istom tragu je i dr Donevski koji knjigu preporučuje svakome ko želi da nauči više o samom komuniciranju: „To ne mora da bude neko ko mašta da će jednoga dana slati poruke vanzemaljcima, knjiga može da motiviše i nekog budućeg studenta astronomije, filozofije ili matematike. Iz knjige može, pre svega, da se nauči o manjkavosti našeg shvatanja sopstvene evolucije. Pitanja koja autor postavlja navode nas da – kada podignemo glavu od knjige i pogledamo okolo – postavimo sebi pitanje zašto mi ovako sinhronizovano ne možemo da realizujemo projekte slušanja jedni drugih i na našoj planeti“, smatra dr Donevski.

Za kraj, Ivan Umeljić je izneo svoje mišljenje o knjizi i objasnio zašto se Centar za promociju nauke odlučio baš za ovo izdanje: „Iz mog ugla, ovo je odličan udžbenik – prilično duhovit i relaksirajući – za naučnu komunikaciju, kako za one koji nisu profesionalni naučnici tako i za same istraživače“, zaključio je Umeljić.

Knjigu Vanzemaljski jezici, kao i ostala izdanja Centra za promociju nauke, možete poručiti putem internet prodavnice CPN-a prodavnica.cpn.rs ili kupiti u svim bolje snabdevenim knjižarama (Delfi, Makart…)

Kompletan snimak razgovora postavljen je na YouTube kanal Centra za promociju nauke.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs