Ogledalo zabrinutog sveta

A kako bi i moglo biti drugačije, imajući u vidu alarmantno stanje sveta u kome živimo – počev od ratova i konflikata širom kugle, nedopustivih materijalnih i socijalnih razlika, gladi i bolesti sa kojima su suočeni milioni ljudi, nezaposlenosti i nesigurnosti, migrantske krize, ekoloških promena, uzmicanja demokratskih institucija i sloboda, pa do šoka zvanog Tramp, Brexita koji je uzdrmao Evropu itd, itd. Zato i ne čudi da su ova i mnoga druga ozbiljna, suštinska, životna pitanja u žiži interesovanja i preokupacija filmskih stvaralaca i da će kanska produkcija ove godine biti ogledalo tog zabrinutog i problematičnog sveta. Jer politika je svugde – u vodi koju pijemo, lekovima koje trošimo, granicama koje prelazimo, načinu na koji opštimo i obrazujemo se, poslu koji radimo… Ne videti i ne reagovati na sve to je luksuz, odnosno, pre drskost koju sebi ne mogu i ne smeju da dopuste pravi i veliki umetnici.

Između 19 filmskih stvaralaca koji će se ove godine takmičiti za Zlatnu palmu je i mađarski reditelj Kornel Mundruco sa filmom „Jupiterov mesec“, drami o izbeglicama, dok će se Francuz Robin Kampiljo predstaviti sa „120 udaraca u minuti“, delom o krizi Aidsa. Južnokorejski sineasta Bong Jun Ho dolazi sa „Okja“, filmom o eksploataciji životinja, u kome glumi Tilda Svinton.

U zvaničnoj selekciji, među autorima koji će se boriti za najprestižniju nagradu se nalaze i tri žene – Škotlanđanka Lin Ramsi sa dramom o seksualnoj eksploataciji i trgovini – „Ti nikada zapravo nisi tu“, sa Hoakinom Feniksom, japanska rediteljka i stari znanac Kana Naomi Kavase, sa „Sijanjem“, storijom o fotografu koji gubi vid i Amerikanka Sofija Kopola sa „The Beguilled“, pričom o tenzijama unutar jedne porodice tokom američkog građanskog rata, u kome igraju Kolin Farel, Kirsten Danst, Nikol Kidman i Ela Faning. Farel i Kidman će takođe nastupiti i u filmu grčkog sineaste Jorgosa Latimosa – „Ubistvo svetog jelena“, koji je reputaciju stekao sa svojim „Jastogom“.

Ovogodišnju selekciju će naravno obeležiti i učešće proslavljenog austrijskog reditelja Mihaela Hanekea. Ovaj jedinstveni i osobiti sineasta je svakim svojim nastupom uzdrmao Kroazetu i nepotrebno je i reći sa kakvim interesovanjem se očekuje njegovo novo delo „Srećan kraj“ – priča o odnosu jedne buržoaske porodice prema izbegličkoj krizi. Iako je veoma teško zamisliti happy end na hanekeovski način, nadajmo se da će se njegova borba za treću Palmu završiti kao naziv njegovog filma. Ukoliko to uspe, on će ući u anale festivala kao prvi autor koji je osvojio tri Zlatne palme.
Pored njega tu je i talentovani i renomirani nemačko-turski autor Fatih Akin, sa filmom „U senci“, priči o osveti, smeštenoj u nemačko-turskoj zajednici. Ukrajinski reditelj Sergej Loznica na festival stiže sa filmom inspirisanim Dostojevskim – „Nežna kreatura“, dok će se proslavljeni autor „Leviatana“, ruski sineasta Andrej Zvjagincev predstaviti sa novim delom „Bez ljubavi“, o traganju jednog razvedenog bračnog para za svojim detetom. Originalni, smeo i uvek svež Fransoa Ozon nam ovoga puta nudi svog „Duplog ljubavnika“, storiju o ženi koja se zaljubljuje u svog psihoanalitičara.

Dva legendarna reditelja – Žan Lik Godar i Abas Kiarostami, biće prisutni na festivalu, ali na sasvim različite načine. Naime, Mišel Azanavisijusov biopic o slavnom ocu novog talasa će biti prikazan u kompeticiji. Saznavši za to, Godar je samo prokomentarisao – „Kakva glupa, glupa ideja!“ Što se tiče nedavno preminulog iranskog reditelja Abasa Kiarostamija – njegov poslednji eksperimentalni film „24 slike“ posthumno će biti prikazan u okviru specijalne projekcije.

Američke boje na festivalu će zastupati Tod Hajns sa istorijskom dramom „Wonderstruck“, u kojoj igra DŽulijen Mur, Noa Baumbach sa „Pričom o Mejrovicima“, sa Dastinom Hofmanom i Adamom Sendlerom, dok će se njujorške mlade sineaste – braća Ben i DŽoš Safdi predstaviti delom „Dobro vreme“, o „psihopatskoj pljački banke“, sa Robertom Patinsonom u glavnoj ulozi.

Sudeći po ovoj doista atraktivnoj selekciji, festival ne gubi ništa od svojih ambicija, svog entuzijazma i visokih zahteva. Veliki broj mladih perspektivnih sineasta, nekoliko slavnih – priznatih evropskih i azijskih autora i prisustvo vrsnih predstavnika američkog filma, zvuči kao magična formula koja će moći da zadovolji sve ukuse. Meni koji se guta očima. Uz to, treba reći da su pored zvanične i propratne selekcije – Izvestan pogled, Dve nedelje reditelja i Nedelja kritike, ništa manje inspirativne, intrigantne i uzbudljive. A za dve nedelje ćemo znati da li su očekivanja i ispunjena.

I naravno, Kan ne bi bio Kan bez zvezda. Ovaj će izvesno proći u znaku Nikol Kidman, budući da ona igra čak u četiri filma koji će biti prikazani na festivalu. Pored nje, samo nekoliko najavljenih imena je bilo dovoljno da uzbudi duhove i podigne temperaturu – Dastin Hofman, DŽulijan Mur, Kristin Stjuart, Robert Patinson, Marion Kotijar i dr. A to je tek delić plejade koja će prošetati čuvenim stepenicama. A možda će prisustvo jednog neočekivanog gosta – Leh Valese, pomutiti slavu svih ostalih, budući da on na festival stiže u povodu omaža legendarnom poljskom sineasti Andžeju Vajdi i projekcije njegovog filma „Čovek od gvožđa“, koji je osvojio Palmu 1981.

Iako je ovogodišnji festival počeo sa osmehom, jer se sa zvaničnog postera jubilarne smotre smeši lice vesele, slobodne i smele Klaudije Kardinale, kako pleše po krovovima Rima, sa fotografije snimljene 1959, videćemo da li će se tako i okončati, imajući u vidu svu ozbiljnost, urgentnost i značaj problematike kojom će se baviti.

I, konačno, recimo, da je sinoć, uz veliku pompu i ogroman broj zvanica i filmskih starova, kao i pojačane mere bezbednosti, i svečano otvoren jubilarni festival. Čast da otvori ovogodišnju 70. kansku feštu pripala je francuskom reditelju Arnou Deplesinu, sa filmom „Ismailovi fantomi“, u kome nastupaju Matju Amalrik, Marion Kotijar i Šarlota Genzbur.

A od danas kreće utakmica za Palmu.

Dokumentarci Vanese Redgrejv, Ala Gora i Kloda Lacmana

Tako će u okviru specijalnih projekcija, van kompeticije, svoja dela prikazati Vanesa Redgrejv, Al Gor i Klod Lacman. Britanska pozorišna i filmska legenda Vanesa Redgrejv će debitovati sa svojim prvim dokumentarnim filmom „More tuge“, o istorijskom kontekstu sadašnje migrantske krize. Ekološki misionar Al Gor će predstaviti svoj novi film o klimatskim promenama – „Neprijatni nastavak“, koji zapravo predstavlja produžetak njegovog upečatljivog i snažnog dela, nagrađenog Oskarom – „Neprijatna istina“. Slavni reditelj „Šoe“ se vraća na festival sa dokumentarcem „Napalm“ – o Severnoj Koreji, dok će Francuz Rejmon Depardon debitovati sa dokumentarnim filmom „12 dana“, o stanju u psihijatrijskim bolnicama.

Nove epizode „Tvin Piksa“

Da je Kan otvoren za sve vrste vizuelnog izraza najbolja je potvrda to što će ove godine i televizija imati značajno mesto. Naime, na festivalu će premijerno biti prikazane dve nove epizode Linčove serije „Tvin Piks“, kao i kompletna druga serija detektivske drame „Na vrhu jezera“, Australijanke DŽejn Kempion. Pored toga, Kan će predstaviti i eksperimentalni šestominutni kratki film, slavnog meksičkog reditelja Alehandra Gonzalesa Injaritua – „Meso i pesak“, koncipiranog u virtuelnoj realnosti, o izbeglicama i problemima na graničnim prelazima između Meksika u SAD, koji će kasnije biti izveden u nekoliko čuvenih svetskih muzeja.

Žiri sa Almodovarom na čelu

Pored selekcija, vidnu pažnju izaziva i žiri ovog jubilarnog festivala. Nedostatak španskih filmova u zvaničnoj selekciji festival je nadoknadio poverivši mesto predsednika žirija slavnom i popularnom španskom reditelju – Pedru Almodovaru. Njegovu ekipu u ovoj zahtevnoj i odgovornoj misiji čine – glumice DŽesika Čejsten, Fan Bingbing i Agnes Jaoui, reditelji Maren Ade, Park Čan-Vuk i Paolo Sorentino, glumac Vil Smit i kompozitor Gabriel Yared.

Da li je filmovima mesto u bioskopu ili negde drugde?

Treba pomenuti da je na samom startu festivala došlo i do kontroverznih vesti, da postoji mogućnost da dva filma, koja se takmiče za Zlatnu palmu – „Okja“ i „Priča o Mejrovicima“, koje je finansirao Netflix, mogu da budu povučena iz zvanične selekcije, budući da Netflix ne garantuje prikazivanje ovih dela u bioskopskim dvoranama u Francuskoj. Nakon burnih reakcija francuskih sineasta, uprava festivala je rešila da od 2018. svaki film koji stekne pravo da učestvuje u zvaničnoj selekciji mora da obezbedi i njegovu distribuciju u francuskim bioskopima.