Oličenje francuskog glamura

Čuvena glumica biće sahranjena u petak na pariskom groblju na Monparnasu, posle opela u crkvi Svetog Petra u otmenom predgrađu francuske prestonice Neji-sir-Sen u kome je rođena. „Mišel Morgan bila je otelotvorenje elegancije i gracioznosti. Ona nije bila samo „pogled“, njen mit ostavio je trag na mnogobrojnom generacijama“, izjavio je predsednik Francuske Fransoa Oland povodom smrti glumice koja se smatrala „oličenjem francuskog glamura“.

„Svi smo želeli da Mišel Morgan imamo u svojim rukama. Ona je više od pola veka bila najveća francuska glumica. To je bila pre, tokom i posle rata. Širom sveta Mišel Morgan bila je slika Francuske. Ono što je razlikovalo njen set bila je elegancija njene igre, spontanost pred kamerama. Ona je bila glumica sa kojom je svako želeo da radi da bi napravio uspešan film, jer je Mišel Morgan imala kredibilitet“, ovim rečima se juče u Parizu od Mišel Morgan oprostio francuski reditelj Klod Leluš, koji je pre četiri decenije s njom snimio film „Mačka i miš“.

Mišel Morgan rodila se 1920. u imućnoj porodici kao Simon Rene Rusel. Rođendane je slavila svake prestupne godine – 29. februara. Roditeljski dom napustila je u 15. godini zbog glumačkog sna. Da bi plaćala časove glume kod čuvenog Renea Simona radila je kao statista i te 1935. imala je filmski debi u filmu „Gospođica Mocart“. NJena lepota nije prošla nezapaženo i dve godine kasnije Mark Alegret je angažovao u filmu „Gribouille“, prevođenom i kao „Srce Pariza“, koji joj je otvorio put ka slavi. Status zvezde potvrdila je 1938. ulogom u kultnom ostvarenju međuratne francuske kinematografije – „Obali u magli“ Marsela Karnea sa legendarnim Žan Gabenom.

Kao i Gaben, ona je posle nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu napustila Francusku, da bi filmsku karijeru nastavila u Holivudu. Iako je tamo snimala sa Hemfrijem Bogartom, Frenkom Sinatrom i samo zbog suparništva između filmskih studija ostala bez glavne ženske uloge u Kertisovoj „Kazablanki“, nezadovoljna holivudskim tretmanom posle rata vratila se u otadžbinu, gde narednih desetak godina imala status francuske dive broj jedan. Za filmsku adaptaciju „Pastoralne simfonije“, istoimenog Židovog romana režiji Žana Delanoa, 1946. dobila je prvu Nagradu za najbolju žensku ulogu u istoriji Kanskog festivala.

Mišel Morgan snimila je sedamdesetak filmova, od kojih neki poput „Palog idola“ Karola Rida (1947), „Borbe gladijatora“ Aleksandra Blasetija (1949), „Velikih manevara“ Renea Klera sa Žerarom Filipom (1955), spadaju u antologijska dela evropske kinematografije. Kad je njena slava počela da bledi pred francuskim Novim talasom otkrila je novu umetničku strast – slikarstvo. Poslednju samostalnu izložbu imala je 2009, a film je još sedamdesetih uspešno počela da menja radom u pozorištu i na televiziji. Poslednji put pred filmsku kameru stala je 1990, kad je u režiji Đuzepea Tornatorea zajedno sa Marčelom Mastrojanijem snimila dramu „Svi su dobro“.

Odlikovana je Ordenom Legije časti, nagrađena Počasnom nagradom Cezar i venecijanskim „Zlatnim lavom“ za životno delo, a ima i svoju „zvezdu“ na Bulevaru slavnih u Holivudu. Iz tri braka – sa američkim muzičarem Vilijamom Maršalom, francuskim glumcem Anri Vidalom i režiserom Žerarom Urijem ima petoro unuka i desetoro praunuka.