Olimpijske igre 2024: Gradonačelnica Pariza ponovo izazvala bes jer želi trajno da promeni simbol grada i Francuske

Izjava pariške gradonačelnice Anne Hidalgo, koja je izrazila želju da krugovi tamo trajno ostanu kao nasleđe, podelila je francusku, ali i širu javnost, piše Jutarnji list

To je konstrukcija veličine 29 puta 15 metara, izrađena od recikliranog metala dobijenog tokom pređašnjih renoviranja samog tornja.

On se čuvao u skladištima čija je lokacija tajna, a deo metala upotrebljen je i za izradu olimpijskih medalja.

Krugovi se trenutno nalaze na južnoj strani tornja između prvog i drugog sprata, a postavljalo ih je 30 radnika pomoću četiri velike dizalice na visinu od 60 metara.

Međutim, krugovi nisu jedino što bi gradonačelnica ostavila u Parizu.

Naime, kao sećanje na ovaj istorijski trenutak održavanja igara, zadržala bi i takozvani kotao, odnosno balon na kojem se nalazi olimpijski plamen, i kipove istaknutih žena koji su bili prikazani na otvaranju.

Portparol Međunarodnog olimpijskog odbora Mark Adams poručio je kako bi organizatori Olimpijskih igara bili oduševljeni ako bi krugovi trajno ostali u Parizu dodajući da je odluka o tome u rukama gradonačelnice.
Hidalgo stoga ima zeleno svijetlo, ali se postavlja pitanje da li promena izgleda ovog svetskog čuda zaista opravdana.

Zamenik gradonačelnice Pierre Rabadan u međuvremenu je priznao kako bi održavanje olimpijskih krugova na tom mestu bilo teško, a za kotao i kipove deset žena bi trebalo da pronađu adekvatno mesto u gradu.

Celu je situaciju komentarisao i arhitekta i akademik Nikola Bašić, autor svjetski poznatih Morskih orgulja u Zadru.

„Za mene je to toliko beznačajno i besmisleno da gotovo nemam šta da kažem o tome . Ne znam kako se ljudi danas mogu uopšte time baviti, pogotovo u vremenu kada taj događaj poprima dramatično drugačije značenje u odnosu na ono što olimpizam jeste u izvornom smislu. To je zaista, kako bi rekli Francuzi, bizarna tema dok se druge bitnije stvari i pitanja time stavljaju u drugi plan. No pitanje ostavljanja olimpijskih krugova je svakako groteskno i besmisleno“, rekao je.

Slično poručuje i Dejan Kršić, grafički dizajner, publicist i prevodilac.

„Jedino što znam je da je nekada za Olimpijskih igara vladalo primirje, a sada niko o tome i ne govori. Odsustvo mirovnih inicijativa je civilizacijski poraz, a krugovi na Ajfelovom tornju nebitni bilo da ih ima ili nema“, smatra Krišić.
Hrvatski dizajner Boris Ljubičić poznat po hrvatskim „kockicama“, logu HRT-a, logu Mediteranskih igara smatra da to nije naročito dobra ideja.

„Reći ću ovako, početkom tog veka su Francuzi svetu dali tri velike stvari. Prva od tih stvari je, naravno, povratak modernih Olimpijskih igara i one su održane 1900. godine u Parizu, druga je stvar dizajn olimpijskih krugova Pjera  de Kubertina nastao 1913. godine, a treća su stvar film i braća Lumijer. Ne znam bi li se te tri ključne stvari trebalo da se sabiraju jer su one svaka za sebe celovita vrednost“, rekao je dizajner.

Podsetimo , Olimpijske igre u Parizu 1900. godine nisu bile posebne samo po tome što su tada prvi put na njima mogle da se takmiče žene, nego i po Svetskoj izložbi koja ih je pratila, a na kojoj je prvi put svetu bio predstavljen Ajfelov toranj. Sportski i izložbeni deo bili su izmešani, a slična se situacija na neki način ponavlja i ove godine jer se upravo u podnožju tornja održava takmičenje u odbojci.

„Mislim da to nije zapravo diranje u Ajfelov objekt, ali da nije dobro da to bude tu. Oni bi mogli negde drugdje u Parizu da podignu odnosno postave, taj simbol od pet krugova da ostane kao večno sjećanje na Igre kojima su bili domaćini te 1900. i ove 2024. godine. Smatram da je to mešanje pojmova i da to nije to“, nastavio je dizajner.
Jedno od pitanje koje ova tema nameće je i kako bi svet reagovao da se Olimpijske igre, recimo , održe u Egiptu i da tamo odluče da trajno zadrže olimpijske krugove na svojim svetski poznatim piramidama.

„Mislim da bi, ako bi Parižani ostavili krugove na tornju, mnogi mogli da reaguju na sličan način. Mislim da ova dva istorijska elementa ne bi smela da se mešaj , a možemo cijelu situaciju uporediti i s Grčkom, gde bi bilo vrlo nezgodno da su krugovi postavljeni na vrhu Partenona.

„Čak su i Grci, koji su izmislili čitav koncept tog takmičenja, taj simbol zadržali samo na novoobnovljenom stadionu, tako da bi krugovi na tornju bili velika greška i ne bi imali smisla“, zaključio je.

Sagovornik Jutarnjeg lista prisetio se i Mediteranskih igara i svojih krugova koje nije još nigde postavio, a spominje i igre u Sarajevu te dodaje kako ni tamo još nema krugova.

„Jako mi se sviđa osnovni logo ovogodišnjih Igara, dakle taj krug u kojem je tobože plamen čiji obrisi zapravo označavaju žensku frizuru. Unutar svega su dodali i jedne usnice, a mene to podsjeća na Brižžit Bardo, što ne samo da simbolizuje njihov film nego i godinu koja je posvećena ravnopravnosti muških i ženskih sportista“, poručio je za kraj Ljubičić.