Omaž Aleksandru Beliću

Reč je o najznačajnijoj i brojčano najvećoj naučnoj manifestaciji posvećenoj slovenskim jezicima, književnostima i kulturama ikada održanoj u našoj zemlji, a učešće je potvrdilo blizu 1.000 učesnika iz 43 zemlje u kojima se neguje slavistika.

Srbija je u istoriji slavistike imala priliku da organizuje Međunarodni kongres slavista 1939. godine, kada je akademik Aleksandar Belić, tadašnji predsednik SANU, uspešno sproveo pripreme za održavanje tada trećeg Kongresa slavista u Beogradu, međutim, zbog izbijanja Drugog svetskog rata, kongres nije održan.

– Spremamo se da uradimo omaž Aleksandru Beliću ali i svim uglednicima srpske slavistike – istakao je Boško Suvajdžić, predsednik Međunarodnog komiteta slavista i jedan od organizatora kongresa.

– U pitanju je velika naučna smotra koja obuhvata sve elemente slavistike kao nauke – jezik, književnost, kulturu, folklor… – istakao je Suvajdžić. On je rekao i to da Komitet okuplja svetsku elitu kada je reč o slavistici, kao i da, pored negovanja tradicije, ovakva manifestacija pokazuje gde se po ovom pitanju trenutno nalazimo.

– Povezujemo se sa svetom, i što se snažnije povezujemo to ćemo bolje negovati sopstveni identitet i sopstvene naučne discipline – ukazao je on dodavši da je visoki pokrovitelj Kongresa predsednik Aleksandar Vučić, koga očekuju na otvaranju kongresa.

Organizatori Šesnaestog međunarodnog kongres slavista su Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Srpska akademija nauke i umetnosti. Iako se na Filološkom fakultetu izučavaju 34 strane filologije, što podrazumeva jezik kulturu i književnost zemalja iz čitavog sveta, akcenat je na srbistici.

– Na našem fakultetu se pre svega temeljno izučavaju srbističke discipline odnosno srpski jezik, književnost, i kultura. Ovim kongresom proširujemo obuhvat srbistike na ostale slovenske jezike i kulture, slavistiku kao naučnu disciplinu. Okupljanjem slavista od Japana do Azerbejdžana, čitave Azije, pa sve do evropskih slavističkih centara i svih važnijih slavističkih centara SAD-a obezbedili smo jednonedeljni živi dijalog između naučnika – istakla je dekanica Filološkog fakulteta LJiljana Mrkić.

Veljko Brborić, predsednik organizacionog odbora Međunarodnog komiteta slavista, najavio je u Biblioteci grada Beograda izložbu svih knjiga koje su 43 zemlje objavile u prethodnom periodu, a procenjuje se da je u pitanju broj oko 2.500 naslova i da su u pitanju najznačajnija imena svetske slavistike.

Inače, na zasedanju Međunarodnog komiteta slavista u Pragu 2015. godine usvojene su specijalne teme Kongresa a to su: Dvesta godina Srpskog rječnika Vuka Stefanovića Karadžića i Vukov značaj u slavistici, Aleksandar Belić u istoriji slavistike, 1918. godina i razvoj slovenskih jezika i književnosti i njihovog proučavanja.