Omaž Nikoli Simiću

Gorčin Stojanović, umetnički direktor JDP-a, rekao je da će predstava „Hotel Slobodan promet“ na neki način biti omaž Nikoli Simiću, koji je u ovoj pozorišnoj kući više od četiri decenije igrao u Fejdoovoj „Bubu u uhu“. Citirajući dramaturga Miloša Krečkovića, Stojanović je rekao da „kad ubrzaš Ibzena dobiješ Fejdoa“.

– Usporite ovaj komad i dodajte jednu finansijsku transakciju i dobićete Ibzena, dobićete ‘Stubove društva’, dobićete ‘Noru’, dobićete radikalnu kritiku građanskog društva – naglasio je Stojanović.

Liješević je rekao da nikad nije mislio da će raditi Fejdoa sve do prošle godine kada je, režirajući predstavu Jasmine Reze, počeo da otkriva francusku komediografsku tradiciju. Prema njegovim rečima, izbor komada je došao iz interesovanja za žanr i zbog naslova koji mu je „zazvučao opasno“. Liješević smatra da je Fejdoovo pero „užasno oštro i da on nema milosti prema svojim likovima“.

– Danas sve može biti slobodan promet. Stekao sam utisak da je ovo vreme u kome živimo načinilo ovaj komad važnim. Uplašio sam se kad sam shvatio da ovaj komad zapravo govori o razmaženim ljudima građanske klase među kojima nema empatije – objasnio je reditelj koji vodvilj i dalje smatra „čistom zabavom“ u kojoj su sada „ulozi ozbiljniji“.

Glumac Nikola Đuričko je podsetio da kod Fejdoa postoji tradicija junaka koji prolazi katarzu sa publikom koja smejući se njemu, smeje se sebi, svojoj tajnoj želji, malograđanštini, gluposti. On je priznao da je komedija najteža, da je teško nasmejati ljude u „ovom komplikovanom vremenu“, posebno publiku JDP-a naviknutu na visok kvalitet.

U predstavi igraju i Srđan Timarov, Dragan Jovanović, Anđelika Simić, Nataša Tapušković, Bojan Dimitrijević, Milica Gojković, Amar Ćorović, Miodrag Dragičević, Anđela Jovanović, Marija Klanac, Sanja Marković i Tea Gjorgjioska. Za scenografiju, kostimografiju i scenski okret zaduženi su Aleksandar Denić, Maja Mirković i Sonja Vukićević.

Pisac koji se redovno igra u Francuskoj komediji

Francuski dramski pisac, sin romanopisca Ernesa Fejdoa i Poljakinje Lođe Slevske Žorž Fejdo (1862-1921) počeo je da piše vrlo mlad. Bio je i glumac i vešt reditelj, pa je poznavao scenu i umeo je da je koristi, bilo da je radnju smestio u neko predvorje, salon ili, što je bilo najčešće, u spavaću sobu. NJegove vodvilje odlikuju bogatstvo zapleta i surovo ruganje, zbog čega su njegovi savremenici smatrali da često prelazi granice „dobrog ukusa“. Sumanuti neverovatni događaji u Fejdoovoj drami su udešeni tako da u kontekstu izgledaju uverljivo, možda i zato što je pisac na izvestan način postupao kao realista. NJegovi komadi se i danas redovno izvode u Francuskoj komediji.