Omaž umetniku renesansnih talenata

Zbog pandemije virusa korona u Galeriji SANU neće biti svečanog otvaranja. Postavka sa 107 Derokovih radova – crteža i tempera iz Umetničke zbirke SANU nastalih od 1920. do 1984, naprosto će početi svoj izložbeni život kao omaž ovom svestranom umetniku.

Ova izložba najavljen je kao uvod u predstojeću veliku Derokovu retrospektivu takođe u Galeriji SANU, koju Akademija priprema zajedno sa Arhitektonskim fakultetom.

– Aleksandar Deroko živi kroz arhitekturu u Beogradu, knjige i udžbenike koje napisao, a sad želimo da osvežimo sećanje na njegovo delo i rad i kroz ovaj omaž u Galeriji SANU koji će trajati do kraja avgusta. Deroko je neko ko je bio avangardan u svako pogledu, jedan od naših najznačajnijih umetnika, duhovit do kraja i nesebičan, što možda čudno zvuči. Danas je nezamislivo da neko radi za opšte dobro, jer se sad mnogi deklarišu za opštu stvar, ali na delu to ne pokazuju – izjavio je akademik Dušan Otašević, upravnik Galerije SANU, povodom otvaranje izložbe Derokovih radova.

Reč je delima iz legata koji je Deroko 1984. poklonio SANU – 110 crteža, skica i studija plus 19 slika. On je ranije svoju želju za darodarstvom izneo svom prijatelju, tadašnjem predsedniku SANU, akademiku Pavlu Saviću, koji je potom pokrenuo inicijativu da se 1980. organizuje Derokova retrospektiva u Galeriji KBC, jer u to vreme Galerija SANU bila u rekonstrukciji.

Deroko je bio zadovoljan ovom postavkom i poklonio je SANU 129 svojih radova. Njegov legat 1997. dopunio je njegov student, kasnije i kolega, arhitekta Slobodan Nenadović sa još 11 crteža. SANU danas čuva 140 Derokovih dela.

– Slikarstvo Aleksandra Deroka u Umetničkoj zbirci SANU kao likovni dnevnik, kao strip ili srednjovekovni živopisani žitijni ciklus, prati i dopunjava umetnikov život i rad. Kao da gotovo sva dela u Umetničkoj zbirci čine povezan korpus ilustracija objedinjenih Derokovim autobiografskim beleškama, u kojima on piše o svom životu, ali i o profesiji i odnosu prema umetnosti i slikarstvu… Ova retrospektiva, koju je osmislio sam Deroko, sećanje je na umetnika i istovremeno zahvalnost darodavcu, jednom od likovnih stvaralaca akademika, čiji su legati postali temelj Umetničke zbirke SANU – kaže autor postavke Jelena Mežinski Milovanović, zamenik upravnika Galerije SANU.

Prema njenim rečima, Deroko je među najvećim darodavcima ove zbirke, zajedno sa kolegama akademicima Ivanom Radovićem, Ivanom Tabakovićem, Nedeljkom Gvordenovićem, Ljubicom Cucom Sokić, a u 21. veku i Olgom Jevrić. Takođe je bio aktivan i kao član Saveta Galerije SANU.

Inače Aleksandar Deroko, koji je u SANU ušao 1955. kao dopisni, a redovnog člana izabran 1971, do kraja života bio je u tri njena odeljenja – društvenih i istorijskih nauka, a od 1975. i likovnih i muzičkih umetnosti.

– Sve Derokove radove u fondu Umetničke zbirke povezuje konzistentan ekspresivni stil, pa je teško na osnovu njega preciznije datovati dela… Sa brojnih putovanja po terenu Deroko je donosio obilje skica i studija autentične arhitektonske plastike. Njegova precizna, tehnička linija i doslovno beleženje realnog izgleda povezuje ih u zasebnu celinu. Kvantitativno zastupljenija celina Derokovih radova su njegovi autoportreti, uglavnom iz poznije faze, dopunjena nizom dvojnih portreta na kojima umetnik predstavlja sebe sa suprugom. Posebnu celinu čine njegovi apstraktni radovi. Tu su i ilustracije za knjige, nacrti za korice, kako za Derokovu autobiografsku prozu i njegove stručne publikacije, tako i za knjige drugih autora, često Derokovih prijatelja – objašnjava Jelena Mežinski Milovanović.

Aleksandar Deroko (1894-1988) bio je umetnik širokih interesovanja i mnogostrukih talenata – naučnik, pedagog, intelektualac renesansnog kalibra, stvaralac neiscrpne radne energije, kako su tvrdili njegovi savremenici, ali i ratnik – jedan od 1.300 kaplara u Prvom i zatvorenik u Banjičkom logoru u Drugom svetskom ratu, sportista, aviokonstruktor, znamenita ličnost rodnog Beograda, šarmer, pisac…

Rođeni Beograđanin sa venecijanskim i dubrovačkim korenima, Deroko je u rodnom gradu završio gimnaziju i upisao Tehnički fakultet, ali je studije nastavio u Rimu, Pragu i Brnu posle završetka Prvog svetskog rata u kome je kao dobrovoljac učestvovao u bitkama na Ceru, kod Šapca, na Čevrntiji, a kao pilot i na Solunskom frontu.

Diplomirao je na Arhitektonskom odseku beogradskog Tehničkog fakulteta 1926, a već 1927. otišao je na usavršavanje u Pariz, gde se specijalizirao je srpsku srednjovekovnu arhitekturu pod mentorstvom čuvenog Gabrijela Mijea.

Studijski je boravio u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Maloj Aziji, Španiji, a putovao je i u SAD. U Parizu se družio sa: Pablom Pikasom, Čarlsom Eduardom le Korbizjeom, Savom Šumanovićem, Rastkom Petrovićem…

Iako je bio aktivan kao arhitekta – izvedeno je dvadesetak njegovih projekata, uključujući i spomenik junacima Kosovskog boja na Gazimestanu, a njegov rad sa Bogdanom Nestorovićem pobedio je 1926. na konkursu za Svetosavski hram na Vračaru, tokom karijere prvenstveno se bavio istorijom arhitekture i konzervacijom. Glavne teme njegovog naučnog rada bile su nacionalna srednjovekovna i folklorna arhitektura novijeg doba.

Od detinjstva je pokazivao sklonosti ka crtanju. Celoga života bavio se slikarstvom. Učestvovao je i u arheološkim istraživanjima Caričinog grada i Smederevskog grada.

Objavio je više od stotinu naučnih studija i desetak knjiga, najviše iz oblasti istorije arhitekture, arheologije i etnologije.

Bavio se novinarstvom i beletristikom, osobenim starinskim „beogradskim“ jezikom pisao je eseje, memoare i autobiografske tekstove. Sve to uz pedagoški rad na Beogradskom univerzitetu – Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu.

Bio je nosilac mnogobrojnih ratnih, stručnih i umetničkih nagrada i odlikovanja. Bio je veliki zaljubljenik u Svetu Goru.

Povodom 125. godišnjice Derokovog rođenja, Pošta Srbije krajem 2019. izdala je poštansku marku sa njegovim likom u okviru serije „Znameniti Srbi“, gde se našao u društvu sa istoričarem, književnikom i političarem Slobodanom Jovanovićem i arheologom Milojem S. Vasićem.

Promena plana

Pandemija virusa korona izmenila je planove Galerije SANU, jer su sve izložbe iz inostranstva odložene. Izložba radova Aleksandra Deroka je prva posle „prisilne pauze“ zbog korone, kažu u SANU i najavljuju do kraja godine postavke posvećene lekaru, književniku, političaru, osnivaču Srpskog lekarskog društva i Crvenog krsta u Srbiji Vladanu Đorđeviću, kao i slikaru Vlahu Bukovcu. Na izložbi Derokovih dela radili su kao stručni saradnik Katarina Živanović i Danijela Paracki, zadužena za grafički dizajn i tehničko uređenje. Katalog izložbe, prog promena i programu Galerije SANU, trebalo bi da se pojavi iz štampe do kraja ovog akademijnom omaža Aleksandru Deroku.