Ono o čemu pišemo je evropsko

Povodom prevođenja istočnoevropskih dela na engleski jezik i doprinosa ove izdavačke kuće za domaće pisce razgovaralo se u utorak na 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Događaj je organizovala izdavačka kuća “Geopoetika”.

Suzan Kurtis ispričala je da je šest godina provela u Zagrebu, a zato što voli knjige, često je posećivala sajmove, književne večeri, prezentacije. Shvatila je da postoji dosta sjajnih autora i priča ali koje nikad ne “dosegnu” engleski jezik, tačnije nikad ne budu prevedene na engleski. Ona je primetila i to da naši autori imaju reputaciju u Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama, i da su tamo poznati, dok u Engleskoj, sem izuzetaka poput Andrića, srpski autori nisu bili poznati a njihova dela su bila neprevedena.

– Moja prva pomisao bila je možda bih mogla da budem agent, i da prodajem ove knjige britanskim izdavačkim kućama. Ipak sam odlučila da odem direktno u srž, korak dalje, i jednostavno budem izdavač. “Istros”  sam započela sa četiri naslova, u početku sam sarađivala samo sa jednim prevodiocem, tako da smo on i ja bili usamljeni u pokušaju da pokrenemo celu produkciju – kazala je Kurtis. Međutim, kako je vreme prolazilo, počela je da izdaje slovenske, albanske turske, i rumunske autore, a njeno izdavaštvo da raste.

– U početku stvar nisu išle baš glatko, međutim to se promenilo kada sam dobila recenziju u “Gardijanu”, za bosansku knjigu zvanu “Sedam strahova”, autora Selvedina Avdića. Knjiga je dobila vrhunsku ocenu, a ja sam te nedelje prodala četrdeset kopija knjige, što govori o tome koliko je značajna recenzija u “Gardijanu” – naglašava ona.

– Naziv izdavačke kuće govori mnogo, zato što je “Istros”  drevna reč za “Dunav”, i po ideji poriva najpre se vezuje za države jugo – istoka Evrope, to jest, podunavske zemlje – istakao je Vladislav Bajac, pisac i osnivač izdavačke kuće “Geopoetika”. Prema njegovim rečima, ono što je bitnije od geografije jeste ubeđenje izdavačice da sa ovog prostora stiže književnost koja je dovoljno kvalitetna i raznovrsna. Novina koji je saopštio Bajac jeste da je “Istros Books” , zajedno sa izdavačkom kućom “Peter Owen”  osnovao ediciju pod nazivom “Svetska edicija” koja se bavi i nacionalnim književnostima, gde je Srbija u trećem kolu posle Španije i Slovenije. On smatra da iako se Suzan Kurtis upustila u rizičan posao, upornost se isplati jer sa ovom izdavačkom kućom u britanskoj kulturi Kurtis počinje da zauzima mesto na koje se poziva, i prema njegovom mišljenju, lepo je videti da se između ostalih i knjige na srpskom jeziku pojavljuju u Britaniji kao pravilo.

Jelene Lengold, spisateljica, kazala je da je Suzan upoznala oko 2011. kad je dobila “Evropsku nagradu” za delo “Vašarski mađioničar”. Ona je istakla da uopšte nije mala stvar u životu jednog pisca da mu knjigu prevedu i objave u Londonu. Međutim, boji se da bez jedne ozbiljne podrške, za naše autore, od  države i ministarstava mi još uvek ne možemo da postojimo za tu svetsku književnost, i dodaje da o tome i svedoči i činjenica da se te knjige malo prodaju.

– To što Suzan radi je fenomenalno ali je šteta što nema veću podršku od zvaničnih srpskih institucija, koje bi podržale i nju i pisce – smatra Lengold.

Književnik Aleksandar Gatalica istakao je da u turbulentno vreme bio uz Suzan, jer je knjiga “Veliki rat” prevedena tačno na stogodišnjicu početka “Prvog svetskog rata”, kad je on i bio u Londonu. Prema njegovom mišljenju ako postavite srpske pisce na istu diviziju kod istog izdavača, dobijete ravnopravnost i brišete, onu ne baš poželjnu, odrednicu srpski ili jugo istočni pisac u inostranstvu, jer kako kaže, “ono o čemu mi pišemo je evropsko”.

Dana Todorović, spisateljica, ispričala je da je, zahvaljujući nagovaranju prijatelja, njeno delo poslala Suzan i da je sada ta knjiga jedna od izdatih u saradnji sa izdavačkom kućom “Petetr Owen”  u “Svetskoj ediciji”. Pisac Muharem Bazdulj uporedio je zemlje bivše Jugoslavije po pitanju pružanja podrške zvaničnih institucija autorima i izdavačkim kućama, i zaključio da se Slovenci za knjigu najsistematičnije zalažu.

– Srbija i ako nije najmilostivija za knjigu, ipak ima neko ministarstvo koje nešto radi, dok Bosna nema ništa – kazao je Bazdulj. Autori su naglasili i to knjiga prevedena na engleski, van britanskog područja, dopire i do čitalačke publike širom sveta koja se služi ovim jezikom. Izdavačka kuća “Istros Book”  postoji već osam godina i objavila je više desetina naslova.