Opasan zaokret

Imate petlju, znate li to?“ Lice mu se smrkne i u tom trenutku on izgleda kao da je doista povređen: „Treba da budete dovoljno smeli da postavite jednom stidljivom, introvertnom čoveku tako napadno pitanje. Naravno da sam imao veze sa ženama iz Netanije!“ Osmeh mu postaje velik, okrugao. „Prosjaci ne mogu da biraju, bila su to teška vremena, snalazili smo se kako smo znali i umeli…“ Publika, muškarci i žene, lupaju rukama po stolovima, protestuju, zvižde, smeju se. On klekne na koleno naspram stola za kojim sede tri nasmejane bronzane stare dame s plavičastim frizurama napravljenim uglavnom od vazduha. „E pa, zdravo, stolu broj osam! Šta vas tri lepotice proslavljate večeras? Da li jedna od vas upravo ovog sekunda postaje udovica? Da li se na odeljenju za gerijatriju nalazi čovek u završnoj fazi svoje bolesti koji upravo ispušta svoj poslednji dah? „Hajde, momče, nastavi dalje, nastavi dalje“, podstiče on imaginarnog prijatelja. „Još jedan zamah i slobodan si!“ Žene se smeju i miluju svoje nevidljive prijatelje. On se vrti i pleše i skoro padne s pozornice, i publika počinje glasnije da se smeje. „Tri čoveka“ viče on, podižući tri prsta, „Italijan, Francuz i Jevrejin, sede u baru i razgovaraju o tome kako zadovoljavaju svoje žene. Francuz kaže: ‘Ja namažem moju mademoiselle od glave do pete nekim puterom iz Normandije, a kada svršava, ona vrišti pet minuta.’ Italijan kaže: ‘Ja, kada ja tucam moju signora, prvo joj namažem celo telo uljem od maslina koje kupujem u jednom posebnom selu na Siciliji, ona vrišti deset minuta kada svršava.’ Jevrejin ćuti. Ništa ne kaže. Francuz i Italijan ga pogledaju: ‘A kako je kod tebe?’ ‘Kod mene?’ kaže Jevrejin. ‘Ja uzmem schmaltz i namažem njime moju Goldu, a ona kada svrši, vrišti jedan sat.’ Francuz i Italijan ne mogu da poveruju: ‘Šta joj ti doista uradiš?’ ‘O’, kaže Jevrejin, ‘obrišem ruke o zavese.'“

Gromoglasan smeh. Muškarci i žene razmenjuju produžene bračne poglede. Odjednom gladan, naručujem fokaciju s prženim plavim patlidžanom i mlevenim susamom.

„I dobrooooooo večeeeeeee svim muškarcima! U redu je što ste i vi došli. Ako budete mirno sedeli, dopustićemo vam da ostanete kao posmatrači. Ali ako se ne ponašate kako treba, poslaćemo vas u susedni servis za hemijsku kastraciju – jel’ vam to zvuči dobro? Stoga, dame, dopustite mi da se konačno pravilno predstavim, dosta je bilo sumanutih nagađanja, znam da umirete od želje da otkrijete identitet ovog tajanstvenog romantičara. Dovale G je ime, to je najuspešniji brend u celom prosvećenom svetu južno od Nila i lako se pamti: Dovale, duži oblik imena Dov, što mu dođe skoro kao reč golub na engleskom premda je manje miroljubiv, i slova G, kao G tačka, zenica moje kite. I gospođe, ja sam skroz vaš! Ja sam vaš ulov u najdivljijim fantazijama od sada do ponoći. ‘Zašto samo do ponoći?’, čujem kako tužno pitate. Zato što u ponoć ja idem kući i samo jedna od vas lepotica biće dovoljno srećna da me prati i da se sjedini s mojim baršunastim telom za noć intimnosti i vertikalne i horizontalne, i naravno podložne svemu što omogući mala plava pilula sreće, koja mi daje nekoliko sati ili ponovo posuđuje ono što je rak prostate ukrao – otvorena zagrada: koji idiot je taj rak, ako me pitate. Stvarno, razmislite o tome, imam tako bajne delove tela. LJudi dolaze čak iz Aškelona da gledaju to umetničko delo. Ali do ponoći, sestre moje, mi ćemo rasturiti ovaj klub šalama i imitacijama, uz izbor iz mojih šou programa tokom poslednjih dvadeset godina kao što nije najavljeno u oglasima, jer niko neće da plati za reklamiranje ovog programa izuzev u oglasu veličine poštanske marke u besplatnom nedeljniku u Netaniji.“

Publika je poneta njegovim rečima.

„Stvarno, reci mi, Netanijo – zar ne misliš da je suludo ono što prolazi kroz ljudske umove kada kače oglase o svojim izgubljenim mezimcima? ‘Izgubljen zlatni hrčak, šepa na jednu nogu, pati od katarakte, osetljiv na gluten i alergičan na bademovo mleko.’ Aloooooooo! Koji je vaš problem? Reći ću vam odmah sada gde je, a da ga uopšte ne tražim: vaš hrčak je u staračkom domu!“

Publika se smeje od srca i malo se opušta, osećajući da je negde izbegnut opasan zaokret.

Prevod: David Albahari

Autor je poznati izraelski pisac, autor romana „Konj ulazi u bar“, za koji je dobio Međunarodnu nagradu Man Buker. Srpsko izdanje romana nedavno je objavljeno u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs