Opčinjavajući sudar duha i materije

Njegovo 69. izdanje večeras biće posvećeno romanu Ejmi Tan „Klub radosti i sreće“, koji ni posle tri decenije od objavljivanja i filmske verzije ne gubi na popularnosti kod čitalaca.

Knjigu je za Lagunu prevela Dijana Radinović, a gost večerašnjeg Kluba je Jasmina Stojanović, projekt menadžer i odgovorni urednik magazina Original.

„Klub radosti i sreće“ ime je kluba u San Francisku iza kog stoje četiri kineske imigrantkinje koje bolju budućnost pokušavaju da izgrade u SAD.

One se u Klubu sastaju svake nedelje okružene  đakonijama, igraju mađang i pričaju priče o svojim sudbinama koje su ostavile u rodnoj zemlji, pokušavajući da poučene svojim iskustvima usmere svoje kćeri rođene u SAD.

Iako Ejmi Tan tvrdi da je reč o fikciji, neki detalji i događaji u njenom romanu prvencu imaju elemente autobiografskog – „pozajmljeni“ su iz njenog složenog odnosa sa majkom, koji se popravio tek posle zajedničkog puta u Kinu.

Kroz tanane porodične odnose Tan istražuje fenomen druge generacije imigranata na primeru kineske zajednice u Americi, identiteta i ličnog preobražaja.

– Rekla bih da je to priča svih nas, samo joj je ruho dalekoistočno i začini su drugačiji. Kad sklonite te svilene kineske haljine, činije, jela neobičnih naziva i kulturološke fenomene, videćete da su to priče naših prabaka, baka i majki. Mislim da zato knjiga ne gubi čitaoce i koliko god puta da se prepriča ili pogleda film, sadrži neki detalj koji je možda promakao pri čitanju, neku sliku koja se otvara u novom svetlu, neku nit koju možda nismo odmah osetili. Knjiga je prepuna detalja koji u prvi mah očaraju čitaoca, uvode u svet boja i mirisa, čudnih naglasaka i teških sudbina. Ako počnete da osluškujete ritam reči i emocije, da zavirujete pod tajne porodica, da osećate šta spisateljica govori, čitaćete je na spiritualnom, višem nivou. Onda ćete videti svoj odraz u njoj i povezaćete se sa njom na takav način da ćete joj se stalno vraćati – objašnjava za Danas Jasmina Stojanović zbog čega „Klub radosti i sreće“ ne gubi čitaoce.

Na pitanje koliko je važna tema identiteta u sudaru dve tako različite civilizacije i kulture kakva su kineska i američka, koju Tan prati kroz prizmu porodičnih odnosa, Jasmina Stojanović odgovara da je za nju sudar civilizacije više simbolički, iako je vrlo bazičan i materijalan i da treba tragati za dubljim ličnim preobražajem.

– Kroz razne životne situacije možemo se naći na ‘ničijoj zemlji u svojoj duši’ i suočavati se sa novinama koje nam nisu jasne, ali moramo da ih prihvatimo. Moramo da zaboravimo celog sebe kakvi smo bili nekada, čitavu prošlost, porodice, snove, želje i da izgradimo novi identitet, baš kao što su radile majke koje su se doselile iz Kine u Ameriku. Znale su da te žene koje su ostavile u Kini više ne postoje i da im se nikada ne mogu vratiti. Postale su nove žene na američkom tlu. Ali, te tajne su toliko velike i postaju senke koje progone njihove ćerke. Tako imamo generaciju mladih žena koje ne vide jasno svoje majke, niti to mogu, jer majke to i ne žele. Tek konačni trenuci, smrti ili bolesti, sklanjaju veo sa prošlosti i dolazi do njihovog upoznavanja i razumevanja. To je globalna priča, univerzalna, puna arhetipova sa kojom svako može da se poveže – naglašava Jasmina Stojanović.

Ona smatra da se „tema identiteta se provlači i na našem podneblju: jer su i naše bake posle svih ratova i gubitaka ponovo morale da izgrade novi identitet, novo lice, da nađu novi osmeh…, osnuju svoj klub radosti i sreće da ne bi očajavale i predavale se tugovanju“.

Činjenicu da postoji neka vrsta „poplave“ knjiga na temu sudbina ljudi sa Dalekog istoka na Zapadu, uglavnom SAD, Jasmina Stojanović objašnjava lakom identifikacijom sa pričom, posebno na Balkanu, ali i žudnjom javnosti za literaturom koja će probuditi i aktivirati čula.

–  Sudbine ljudi sa Dalekog Istoka u SAD sadrže toliko slojeva da je nemoguće ne upiti ih i ne postati obožavalac takve literature. Taj svet je riznica običaja, pravila, ukusa, boja, mirisa i čudesno je gledati kako sve to gubi ili dobija vrednost pod reflektorima kapitalističke Amerike. Moguće da to može biti sudar Duha i Materije, koji nas iznova opčinjava – naglašava Jasmina Stojanović.

Pripovetke, romani, knjige za decu

Ejmi Tan (1952) rođena je u Ouklandu u Kaliforniji kao dete kineskih imigranata. Završila je engleski jezik i lingvistiku. U svet književnosti ušla pišući pripovetke. Njen prvi roman „Klub radosti i sreće“ osvojio je brojne nagrade i četrdeset nedelja bio na listi bestselera Njujork tajmsa, a 1993. kinesko-američki reditelj Vejn Vang po njemu je snimio film na čijem se scenariju sarađivala Ejmi Tan. Tokom protekle tri decenije napisala je više romana: „Žena kuhinjskog Boga“, „Sto tajnih čula“, „Kćerka Bonesetera“, „Spašavanje ribe od utapanja“, „Dolina čuđenja“, memoare pod naslovom „Gde prošlost počinje“, dve knige za decu: „Mesečeva dama“ i „Sagva“ po kojoj je snimljen animirani TV serijal.