Opera kao feministički psiho-triler

Nina Šteme i Jon Lindgren tumače uloge Judit i Riđobradog. Reč je o staroj bajci na koju je Bela Bartok pre više od sto godina komponovao ovu operu – istoriju o riđobradom knezu i njegovom zamku. Sve su njegove žene iščezle, ali on iznova nalazi nove.

Režiserka Keti Mičel pripaja ovoj operi i sa njom kombinuje jedno drugo Bartokovo delo „Koncert za orkestar“ koji je nastao pred kompozitorovu smrt. Ona situira fabulu u vreme današnje. Riđokosi traži novu žrtvu u jednoj agenciji za poslovnu pratnju. Od tog trenutka smo voajeri u pravom trileru u kome jedna policajka traži ubicu žena. Tek nakon ovog filma/videa u stilu „Murder Crime Mystery Story“ kao uvertire, počinje opera „Judit“.

Iako minhenska publika važi za konzervativnu i samo operskim zvezdama naklonjena, ovo dvostruko veče sa „Koncertom za orkestar“ i jednočinom operom „Judit“ bili su primljeni sa većim oduševljenjem nego Ana Netrebko sa „Turandot“-om iste nedelje na ovoj bini. Ali uspeh ove inscenacije nije slučajnost, već plod sinteze dvaju dela koju je Mičel virtuozno dramaturški i nadasve psihološki splela.

Ova inscenacija mogla bi se gledati i na bioskopskom platnu sa muzikom uživo. Orkestrom Štatsopere je dirigovala je Oksana Liniv. Nina Šteme se ulozi Judit predaje sa neuobičajenom smelošću. Bez ikakavog ulepšavanja ona igra policajku sa velikim podočnjacima. Lapidarni stil muzike odgovara savršeno njenom visokodramatičnom glasu. Isto važi i za Jona Lindgrena koji je očaravao svojim herojskim baritonom koji je zvučao na momente kao najdublji bas.

Bela Bartok je komponovao svoju jedinu operu kada mu je bilo trideset godina pod uticajem muzike njegovog savremenika Kloda Debisija, što se u njegovoj operi može čuti. Ovde je muzika samo dopuna rečima tamo gde ove zakažu pred užasom u zamku riđobradog kneza.

Ova bajka, koja se može naći i kod braće Grim i kod francuskog basnopisca Šarla Peroa, govori zapravo o serijskom ubici. U svojoj jedinoj operi pripoveda Bartok istoriju riđobradog kneza u zamku u kome njegove žene nestaju na zagonetan način.

Ovo je potka za feministički psiho-krimić. Riđobradi u bajci zabranjuje svojoj ženi da stupi u određene odaje. Naravno, ona to ipak čini i nalazi leševe žena riđobradog kneza.

Ovaj poteže svoj mač da joj odrubi glavu, ali će je, u poslednjem momentu, osloboditi njena braća. U ovoj drastičnoj fabuli/libretu opere Judit će pištoljem usmrtiti kneza. Bartok je ovaj zaplet preobrazio u dramu o odnosima punim simbola dvoznačnog smisla. Bartokov Riđobradi je brutalan, ali i slab čovek.

U ovoj verziji sve njegove bivše žene još žive zatočene u sedmoj, najskrovitijoj sobi zamka. Tako je psihološki fundament izvrnut: iza grozote i svireposti krije se muškarčeva nesposobnost za odnos sa ženama. Jedna vrlo estetska inscenacija koja pleni kako svojom apstraktnošću, tako i grandioznom muzikom Bele Bartoka.