Opet na tepetu Narodni muzej u Beogradu

Zbog dvodnevne proslave Dana državnosti Narodni muzej i “prozvano” resorno Ministarstvo danas nisu radili, pa nema komentara na novo otkriće SSP-a.

Freska „Ženidba Dušanova“ je zapravo triptih Vase Pomorišca iz 1935. i, kako je našem listu nezavnično potvrđeno, deo je fundusa NM u Beogradu.

Danasu su u međuvremenu iz Narodnog muzeja stigla pojašnjenja koja se tiču “pozajmljivanja” originala čuvenog Meštrovićevog dela, koje je 1934. od autora otkupio Kraljevski dvor na Dedinju, uključujući i ona koja se generalno tiču problematike privremenog ustupanja pokretnih kultnih dobara državnim i reprezentativnim institucijama.

– Državnim organima i drugim institucijama ugovorima se mogu privremeno ustupiti na izlaganje kulturna dobra koja nisu deo stalne postavke ili povremenih izložbi, na koji način su kao vid prezentacije i ona predstavljena jednom delu javnosti. Kultura dobra iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu se ustupaju na privremenu pozajmicu na osnovu i nakon razmatranja molbe muzejske ili druge državne institucije. Ustanove zaštite čuvaju kulturna dobra koja su u javnoj svojini u skladu sa odredbama Zakona o kulturnim dobrima i Zakona o muzejskoj delatnosti – odgovor je iz Narodnog muzeja u Beogradu na Danasovo pitanje na koji način ova kuća, ali i generalno muzejske institucije sarađuju sa državnim institucijama kad je reč o „pozajmljivanju“ i korišćenju pokretnih kulturnih dobara i koji zakoni i propisi to uređuju.

U Odboru za kulturu SSP-a kažu da nisu zadovoljni odgovorima i objašnjenima koji su ranije stigli iz NM i Ministarstva kulture i informisanja na prozivke ove stranke i medija zbog „slučaja“ „Miloš Obilić“.

Povodom tvrdnji resornog Ministarstva „da se pozajmljena ili ustupljena dela čuvaju u prostorijama koje ispunjavaju propisane uslove za čuvanje, te da stručno lice iz NM vrši redovne obilaske, provere i utvrđivanje stanja“ u jučerašnjem saopštenju SSP-a ističe se da su „upravo tokom jednog od tih obilazaka, stručna lica ustanovila oštećenje na fresci ’Ženidba cara Dušana‘“.

Kako se navodi u saopštenju, ova freska Vase Pomorišca je „ponovo bez znanja i odobrenja javnosti, iz Narodnog muzeja ustupljena Ministarstvu odbrane u novembru 2020. i nalazi se u kabinetu ministra Nebojše Stefanovića“.

„Samo četiri meseca nakon boravka u kabinetu ministra, stručna lica iz Narodnog muzeja ustanovila su ozbiljna oštećenja nastala mehaničkim putem u rasponu od osam santimetara. SSP pita direktorku Narodnog muzeja Bojanu Borić Brešković po kom osnovu je donela odluku da jedno ovakvo delo ustupi Ministastvu odbrane i zbog čega ono nije ostalo u Narodnom muzeju koji je otvoren pre četiri godine? Zbog čega nije obavestila javnost da je ovo delo u kabinetu u Ministarstvu odbrane, kao i da je ozbiljno oštećeno? Koliko još dela je bez znanja javnosti izmešteno iz Narodnog muzeja i po kom osnovu su premeštena u kancelarije po brojnim ministarstvima, a verovatno i u privatnim domovima članova vladajuće stranke gde ne postoje nikakvi adekvatni uslovi koji ova dela mogu sačuvati od oštećenja“, postavljaju pitanja u saopštenju SSP-a.

Slikar Vasa Pomorišac (1893-1961) bavio se i likovnom kritikom i pedagoškim radom kao profesor na Likovnoj akademiji i Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu.

Rodom iz Modoša, današnjeg Jaše Tomića, umetničko školovanje započeo je kod svog sugrađanina, poznatog slikara Stevana Aleksića.

Školovao se u Minhenu, Zagrebu, Beogradu, Londonu, gde je prvi među srpskim umetnicima usavršio veštinu vitraža…

Često je boravio u Italiji, Francuskoj i Engleskoj.

Učestvovao u Prvom svetskom ratu u Dobrovoljačkoj diviziji, kao ranjenik boravio u Moskvi, a posle oporavka prebačen u Grčku, gde dobija status „ratnog slikara“ pri Vrhovnoj komandi i radi u Solunskom ateljeu.

Iako je bio poznat portretista, često je obilazio srpske srednjovekovne manastire i crkve slikajući kopije fresaka, koje je izlagao u Londonu i Parizu.

Zahvaljujući Pomorišcu u londonskom Viktorija i Albert muzeju čuvaju tri kopije fresaka iz manastira Manasije.

Bio je osnivač Udruženja kvalifikovanih likovnih umetnika u Beogradu.

Sa Živoradom Nastasijevićem u Beogradu je 1930. osnovao grupu „Zograf“ koja je postojala čitavu deceniju, a od 1940. bio je član Udruženja „Lada“, da bi 1944. postao član Udruženja likovnih umetnika Srbije.

Likovni kritičari smatraju da je bio sasvim je posebna i izdvojena pojava u srpskom slikarstvu između dva svetska rata.

Ugovor sa BIA ne predviđa obilaske “Obilića”

Na primeru „Miloša Obilića“, našem listu je u nacionalnom muzeju objašnjeno da se „ugovori o dugoročnim pozajmicama između Narodnog muzeja i drugih muzeja i institucija zaključuju se na period od godinu dana i u skladu sa prilikama i potrebama ugovornih strana ugovor se produžava ili raskida“.

„Ugovorom nije uređen način na koji će javnost moći direktno da vidi skulpturu Miloš Obilić, budući da se zainteresovana lica u skladu sa svojim potrebama, željama i mogućnostima mogu upoznati sa stvaralaštvom Ivana Meštrovića i skulpturom Miloš Obilić na različite načine. Primera radi, jedan deo javnosti će se sa njom susretati svaki dan kroz različite stručne i naučne publikacije, deo javnosti će svoja znanja upotpuniti odgovorima koje prikupe od ustanova zaštite ili obrazovnih ustanova. Takođe, potrebe javnosti su raznolike u pristupu kulturnim sadržajima i očekivanjima iz kog razloga se i prezentacija kulturnih dobara realizuje kroz različite nivoe implementiranja informacija i programa približavanja muzejske delatnosti publici. Muzejske zbirke sadrže ne mali broj predmeta koji, shodno koncepciji prezentacije, na stalnoj odnosno povremenim izložbama, ne budu obuhvaćene programom prezentacije, već su deo muzejskog fonda koji se čuva u muzejskom depou“, napominju u NM.