Oproštaj od učitelja glumačke etike

Poslednjim rečenicama iz jednog od svojih TV sećanja juče se od kolega, prijatelja i publike na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta oprostio poznati pozorišni, filmski i TV glumac Miodrag Mrgud Radovanović, ispaćen višeminutnom tišinom. Preminuo je 14. januara u 89. godini, a sahranjen je danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

– Bio je veliki glumac, moderan, tačan, briljantan, ležeran, van svog vremena. Hvala, čika Mrgude – poručio je glumac Slavko Štimac u snimljenoj poruci prikazanoj juče na komemoraciji Miodragu Mrgudu Radovanoviću u JDP-u. Štimac je rekao da je bio premlad kad je Radovanovića prvi put sreo u TV seriji i filmu „Salaš u Malom ritu“, kao i da je sa njim radio prošle godine na Radovanovićevom poslednjem filmu.

Podsećajući na jednu od najpoznatijih anegdota sa Miodragom Radovanovićem, koja je godinama uveseljavala ceo glumački Beograd, a u kojoj je i sam bio učesnik, glumac Slobodan Beštić naglasio je da bi „ako je istina da glumci na onom svetu zaista igraju neke divne predstave, voleo da igra tu anegdotsku scenu iz ‘Nižinskog'“. Beštić je istakao i da je Radovanovića upoznao kad je došao u JDP 1986. i da je zahvaljujući saradnji s njim na predstavi „Buđenje proleća“ prevazišao „mladalačku aroganciju“ i počeo da od umetnika starije generacije „uči ne samo glumački zanat, nego i glumačku etiku, koja se danas izgubila“.

– Gospodski, a prisno odnosio se prema kolegama, neopterećujuće, a podsticajno – rekao je Beštić.

Na komemoraciji su prikazani odlomci iz mnogobrojnih Radovanovićevih predstava u JDP-u, na filmu i TV, a od njega su se oprostile i kolege Branka Petrići i Irfan Mensur, kao i upravnica JDP Tamara Vučković.

– Do poslednjeg našeg viđenja bio si pun energije, glasan, radoznao. Ništa nije govorilo o Tvom odlasku. Kad sam pre neki dan saznala da si imao 89 godina, blago rečeno, iznenadila sam se. Da postoji nagrada za dikciju za starije glumce, ti bi je sigurno dobio. Veliki profesionalac, ‘uskačući’ u uloge, spasao si mnoge predstave – kao Smerdjakov posle Mije Aleksića u „Braći Karamazov“ dobio si mnoge pohvale, u „Tramvaju zvani želja“ igrao si lik koji je u istoimenom filmu Karlu Maldenu doneo Oskara, a ja ne bih mogla reći ko je od vas dvojice bio bolji… Maestralno odigranog Šicera da ne pominjem, a u filmu „Dobrica“ bračni par koji si igrao sa Renatom Ulmanski publika je pozdravila frenetičnim aplauzom… Bio si sjajan partner – rekla je glumica Branka Petrić, podsećajući da je bila i maneken za kostime Radovanovićeve supruge Radmile Velicki Radovanović, jednog od prvih domaćih modnih kreatora.

Miodrag Mrgud Radovanović rodio se 20. avgusta 1929. u Čačku kao drugo dete Vojislava i Živane Radovanović, vlasnika čačanskog hotela „Srpski kralj“ koji je radio do nemačke okupacije 1941. godine. U rodnom gradu završio je osnovnu školu, a još kao gimnazijalac u Kraljevu dolazio je u Beograd na predstave koje je u Starom Manježu, pre nego što je izgrađena zgrada JDP, režirao Mata Milošević, u čijoj je klasi kasnije završio Pozorišnu akademiju.

– Miodrag Radovanović je u JDP-u počeo da igra još kao student 1953, a dve godine kasnije postao je stalni član. U penziju je otišao 1994, ali je nastavio da igra u svojoj matičnoj kući. Poslednji put na sceni bio je u predstavi „Tako je moralo biti“ 27. februara prošle godine. Uprkos nadimku Mrgud pamtićemo ga po jedinstvenom osmehu i velikoj profesionalnosti koju je teško postići – naglasila je Tamara Vučković.

Tokom višedecenijske karijere samo na sceni JPD Radovanović je odigrao 106, a na filmu i TV 154 uloge, za koje dobio najprestižnije domaće glumačke nagrade. Zbog glasa i izvanredne dikcije često je igrao i u radio-dramama na Radio Beogradu. Ipak, najviše će ostati upamćen kao Šicer u seriji „Salaš u Malom ritu“, komandant Libek u „Balkan ekspresu“, Nikola Pašić u „Kolubarskoj bici“, Spiridon u „Boju na Kosovu“… Lik Šicera, za koji filmski kritičari tvrde da je jedna od najboljih uloga u istoriji srpskog glumišta, poseban je fenomen. Iako mu je pozorište uvek bilo na prvom mestu, Radovanović je u narodu najpoznatiji baš kao Šicer, po kome, kao i po majoru Krigeru, kog je u kultnoj seriji „Otpisani“ igrao Stevo Žigon, kosovski Srbi od uvođenja uprave UN i dolaska Kfora na KiM generalno zovu sve nemačke vojne i civilne zvaničnike.

Miodrag Radovanović važio je za umetnika koji glumi „iz glave“. Tvrdio je da se „talenat ne uči na Akademiji, već zanat i način glumačkog mišljenja“. Strast su mu bile knjige, voleo je da sam pravi ormare od drveta za biblioteke.