Na dvanaestoj sednici Skupštine opštine imenovani su direktori ustanova i preduzeća koji se finansiraju iz budžeta.
Posle 24 godine, koliko je proveo na mestu direktora Muzeja, sa punih 65 godina, Slavoljub Pušica je imenovan za v. d. direktora na godinu dana. Kaže, po sopstvenom zahtevu iako je, po zakonu, mogao da bude imenovan na još četiri godine jer nije ispunjena i druga mogućnost za odlazak u penziju, a to su godine staža. Na mesto direktora došao je 1994. godine i to je za prilike, ne samo u Prijepolju nego i Srbiji fenomen, kad znamo kako političke strukture lako kadruju, smenjuju i postavljaju svoje favorite.
– Retki su direktori u Srbiji koji su ceo svoj radni vek proveli u Muzeju kao što sam ja, od svog prvog radnog dana kada sam kao kustos 1981. zaposlen u Memorijalnom kompleksu „Boško Buha“ na Jabuci. Tu sam radio do 1990. godine kada je osnovan Muzej u Prijepolju. Bilo nas je zaposleno troje, a osim mene, kao diplomiranog istoričara, nešto kasnije, zaposlena su još dva stručnjaka za muzejsku delatnost, etnolog Miroslava LJujić i arheolog Mile Baković. Kada je rekonstruisana zgrada nekadašnje Ruždije, velika zbirka eksponata koju je godinama skupljao profesor Muhamed Čelebić činila je našu prvu postavku. Četiri godine kasnije imenovan sam za direktora i tako do danas, priseća se Pušica. Kada je imenovan, imao je iza sebe 12 godina muzejskog rada, poznanstva sa svim značajnim ljudima vezanim za muzejsku delatnost sa prostora Jugoslavije. Uneo je novine u radu i Muzej usmerio ka istraživanjima koja su ovde retko rađena. „Imali smo veoma zanimljiv rimski period, potom srednji vek koji je malo istraživan, a još manje otomanski period i austrougarski. Smatrao sam da Muzej mora pokrenuti istraživanja jer su velike civilizacije ostavile veoma bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje je uglavnom propadalo i nestajalo“, dodaje naš sagovornik.
* Kako objašnjavate zašto vas nikada ni jedna vlast nije smenila sa mesta direktora?
– Prijepolje je primer jedne male opštine koja je uvek izdvajala značajna sredstva za kulturu, pa tako i za rad Muzeja. Čak bih rekao, izdvajala je i koliko nije mogla i za 24 godine koliko sam direktor, nikada nije bilo problema sa novcem. Ja sam i za kolege fenomen kad je reč o direktorskom mestu ali ja sam bio i šest godina predsednik Međunarodnog komiteta muzeja u Srbiji, dakle učestvovao sam u kreiranju muzejske struke u svetu jer ova organizacija ima sedište u Parizu. Isticao sam svuda primer ove opštine koja je mene birala kao nestranačku ličnost. To je nezamislivo na ovim i ne samo ovim prostorima. Ostao sam, mislim, pre svega zbog svog stručnog rada jer sam dobio sve muzejske nagrade, a 2012. smo bili i jedini Muzej koji je dobio specijalnu evropsku nagradu. To je vreme kada u Beogradu ne rade muzeji.
* Kako su političari uticali na vas, smenjivale su se razne koalicije, svako je dobijao prostor za svoje kadrove. Kakve su ustupke tražili kako bi ostali na tom mestu?
– Nisam bio član ni jedne stranke, nisam učestvovao u kadrovanju. Danas mislim da bih mnogo više uradio u struci da nisam bio direktor jer bih bio slobodniji da se bavim istraživanjima. Nakon 24 godine na ovom mestu moram se zahvaliti svim strankama koje su bile na vlasti i koje su se najkorektnije odnosile prema Muzeju, poštujući to što Muzej radi. Jedino na šta nisam mogao da utičem je zapošljavanje pojedinih radnika jer sam ja u svim izveštajima tražio da to budu stručna lica.
* Koliko sad Muzej ima zaposlenih muzejskih stručnjaka?
– Ostali smo samo Miroslava i ja. Od ostalih zaposlenih tu su bibliotekar, šef računovodstva, domar i profesor geografije. To smatram svojim neuspehom jer nisam uspeo da obezbedim da ova opština ima muzejske stručnjake: arheologe, etnologe, konzervatore, istoričare umetnosti.
* Po ugovoru o delu zapošljavani su na određeno vreme mnogi.
– Do pre 3-4 godine zaista retko, a onda sam i ja kao i ostali morao da izađem u susret opštinskoj politici kad je reč o zapošljavanju po ugovoru o delu. Reč je ipak o povremenim poslovima.
* Imali ste uslov za penziju, pa ipak ste prihvatili status vršioca dužnosti na godinu dana. Zašto?
– Ispunio sam jedan uslov, a to su godine života ali imam 37 godina radnog staža i po zakonu osnivač je mogao da me imenuje na još jedan mandatni period. Ali po mom zahtevu imenovan sam na godinu dana kako bih završio započete projekte jer ih novoizabrani ne bi mogao realizovati. Reč je o projektu prekogranične saradnje sa Bosnom i Hercegovinom kao i projektu koji realizujemo sa Arheološkim institutom, vezanim za istraživanja Srednjeg Polimlja dr Đurđa Boškovića obavljena tridesetih godina prošlog veka, a ne objavljena. Takođe ću pripremiti i deo dokumenata vezan za obeležavanje osam vekova Mileševe za koja nismo ni znali da postoje u Rusiji, a koja su obezbeđena preko ambasadora Srbije u Moskvi dr Slavenka Terzića. Za sve ovo potrebna je bila naredna godina. Spreman sam, naravno, da pomognem svakom ko dođe na mesto direktora Muzeja jer sam siguran da se može naći kvalitetnih kadrova, tim pre, što sada zakon dozvoljava da to ne mora da bude neko usko stručan, već svi koji su završili neki od fakulteta društvenih nauka. Važno je samo da se sačuva kontinuitet u radu, da se ne izgubi dosadašnji ritam.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
