Opstajao sam kao direktor zbog stručnog rada

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Неупућени читалац биће спреман да гест г-дина Пушице олако протумачи ка својеврстну себичност, коме се „усладила директорска фотеља“. Међутим, ствари не стоје баш тако. Наиме, Пушица је од маленог пријепољског музеја начинио, за време свог мандата, респетакбилну установу, и то не само на нивоу Србије, већ и Европе.Обновио читав низ српских средњевековних манастира у Полимљу. Уприличио бројне научне трибине, на којима су узели учешћа наиментнији стручњаци из земље и иностранства. А, под његовом диригентском палицом уређиван часопис „Милешевски зборник“ заузима завидно место у нашој научној периодици (до сад изашло 10-так волуминозних бројева). Дакле, то су само неки од заслуга г. Пушице који га препоручују да продужи мандат још годину – две на месту где се деценијама, са успехом, налазио.За то кратко време, може да приведе започете пројекте, али и да уведе у посао, и оспособи, неког младог и амбициозног Пријепољца.Квалитетни кадрови се не формирају преко ноћи, нарочито у сфери науке.Он, као успешан директор, и као истакнути истраживач, може, у својству ментора, да то уприличи на част Музеју у Пријепољу. У том правцу желим му здравља и истрајности! А, душмани и завидљивци нека пукну од једа, друго им ништа и не преостаје! Закон и заслуге су на Твојој страни драги господине Пушица.