Originalni rukopis Betovenove „Devete“: Izložba u Pozorišnom muzeju u Beču povodom dvestagodišnjice praizvođenja najpoznatije simfonije, himne Evrope

Tim povodom – 200.godišnjice njenog praizvođenja – predstavlja Pozorišni muzej u Beču, zajedno sa Bečkom filharmonijom i Državnom bibliotekom u Berlinu dosad najveći izbor Betovenove originalne partiture.

Izložba ”Radost, divni dar Božanstva” prenosi ne samo auru originalnog rukopisa najpoznatijeg Betovenovog dela za vreme ”Bečke klasike”, već poziva da se posetilac pozabavi nastankom ovog epohalnog muzičkog dela.

Ideja da Šilerovu ”Odu radosti” pretoči u muziku pratila je Betovena ravno 32 godine, od dolaska u Beč do praizvođenja Devete simfonije.

Nastanak drugih kompozitorovih dela nije tako dugo trajao, kao što je sa ovom slavnom simfonijom slučaj.

Za prezentaciju na ovoj izložbi su prevashodno izabrana mesta partiture u finalnom delu nastupa hora.

Betovenov autograf je izložen u Palati Lobkovic, u kojoj je Betoven lično muzicirao.

Da podsetimo, Franc Jozef Maksimilijan, princ Lobkovic (1772–1816), bio je jedan od najznačajnijih mecena bečke muzike i pozorišne scene i bio je jedan od najznačajnijih mecena Ludviga van Betovena.

Deveta simfonija je jedno od najpoznatijih i najomiljenijih dela klasične muzike.

Evropska zajednica 1985. godine proglasila je zvaničnom himnom Evrope, a 2001. je rukopis Betovenove simfonije unet u UNESCOv registar Pamćenja sveta.

Nakon Betovenove smrti 1827. neuvezane stranice različitih formata sa autografom Devete simfonije našle su se u različitim rukama.

Bečki muzički izdavač Domenico Artaria (1775–1842) je otkupio nekoliko delova prvog i velike delove četvrtog stava na aukciji Betovenove zaostavštine.

Najopsežniji deo partiture je bio u rukama Antona Šindlera (1795–1864), koji je bio Betovenov sluga i prijatelj.

On je poklanjao čitave dvostruke stranice patriture, dok mu nije ponuđen otkup rukopisa 1846. od strane Kraljevske biblioteke u Berlinu, danas Državne biblioteke u Berlinu.

Od tada je postojano nastojanje ove institucije da pronađe i otkupi ostale delove Betovenove partiture.

Značajan je bio otkup 1901. godine od naslednika bečke porodice izdavača Artaria.

Svi dosad pronađeni delovi rukopisa Betovenove Devete simfonije su 2002. restaurisani i ukoričeni.

Uz to je taj rukopis digitalizovan i svetskoj javnosti stavljen na raspolaganje.

Najveći deo autografa se nalazi u Berlinu, izvesni fragmenti u Bonu, kao i u Nacionalnoj biblioteci Francuske, u Parizu.

Izložba ”Radost, divni dar Božanstva”, Betovenova Deveta u originalu, može se do 1. jula videti u Pozorišnom muzeju u Beču.

Ova prezentacija deo je saradnje sa Bečkom filharmonijom i Državnom bibliotekom u Berlinu.