Tetoviranjem Marine Marković i predavanjem francuske umetnice ORLAN zatvorena izložba “The Arrangement(s)”

Završni performans Marković podrazumevao je tetoviranje preostalih teoretskih tekstova. Uz tekstove Ješe Denegrija, Metju Lelijevra, Lukrecije Nard i Danijela Kapre čiji su delovi tekstova ispisani u prethodnom performansu, ovom prilikom na Marininom telu ispisan je tekst francuske umetnice ORLAN u činu podrške i saradnje ove dve umetnice. Kustoskinja izložbe bila je Teodora Jeremić.

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, povodom sinoćnjeg događaja u Muzeju istakla je: “Ogromna nam je čast što smo imali priliku da ugostimo slavnu francusku umetnicu ORLAN, ali i da priredimo njeno predavanje, u okviru kojeg je publici približila svoju celokupnu dosadašnju umetničku praksu kao i ideje na kojima ona počiva, ali nam je otkrila i projekte na kojima trenutno radi i koje će realizovati u bliskoj budućnosti. Dolazak ORLAN vezuje se za završni performans sa Marinom Marković, kojim se simbolično i zatvara Marinina samostalna izložba u Salonu MSU. Obe umetnice u svojim umetničkim praksama, koje su blisko povezane sa body artom i perfomansom, bave se preispitivanjem statusa tela kroz prizmu političkog, društvenog i religijskog, te je nastali umetnički dijalog i saradnja dve umetnice kroz završni performans Marković u Salonu MSU stvoren spontano i prirodno a na naše zadovoljstvo da smo u tome učestvovali i isti omogućili”.

Kustoskinja Teodora Jeremić je o završnom performansu rekla: “Metatekst sam formirala od tekstova ostalih teoretičara koji su pisali za izložbu i on funkcioniše kao teorijski kavez, koji onda Marina postavlja na svoje telo. Od prošlog peformansa ostala su dva prazna mesta da bi se taj kavez kompletno zatvorio – nedostajali su tekstovi ORLAN i moj kustoski tekst, čijim tetoviranjem zatvaramo izložbu”.

Umetnica Marina Marković je o performansu dodala: “Kroz ovu izložbu sam u svoju praksu uvela i merenja endosomatskog ponašanja tela. Za prvi performans to je bio kardiogram sa otkucajima srca, koji prati kako se puls menja tokom samog čina tetoviranja. Ovog puta snimamo termalnom kamerom jer nam je zanimljivo da vidimo šta će se događati u kontaktu igle i tela, i kako će telo zapravo reagovati. Mislim da ću se time baviti i u budućnosti”.

Čuvena francuska umetnica ORLAN, na poziv umetnice Marine Marković i Muzeja savremene umetnosti, boravila je u Beogradu kao posebna gošća projekta “The Arrangment(s)”, a njen dolazak su omogućili Francuski institut u Srbiji, Ambasada Francuske, i Fakultet za medije i komunikacije.

U subotu 24. avgusta, pre završnog performansa Marine Marković u Salonu MSU, umetnica ORLAN je u Sali Miodrag S. Protić Muzeja savremene umetnosti održala predavanje o razvoju svoje prakse i upoznala domaću publiku sa svojim dosadašnjim radom.

ORLAN se u svom predavanju osvrnula i na tekst koji je potom istetoviran na telu Marine Marković tokom završnog performansa: “Ovaj tekst kaže: dozvoljavam ti da budeš ja, i ja sebi dozvoljavam da budeš ti. Ovo je, u stvari, način da idemo jedni ka drugima, da se zbližimo. Naravno, sa velikom dozom tolerancije i dobronamernosti, ali ne bilo kakve – već one koja iziskuje, zahteva tu istu dobronamernost.”

Serijom radova “The Arrangment(s)” Marina otvara pitanje pozicija moći koja dolazi od spolja, inskripcija koje se upisuju u žensko telo, istina koje se nameću, značenja u nastajanju. Marina svakim novim “upisivanjem” na kožu kao mesto kontakta, susreta i “mesto gde se delovanje, sloboda izbora i individualno osnaživanje spajaju sa pritiscima kulturne moći i tenzijama društvene/personalizovane kontrole” (Faber) ponovo uspostavlja domete pregovaranja, otvara novi dijalog, ostvaruje novi dogovor, i preispituje granice ali i ulogu pojedinca u restrukturiranju, reformulisanju i transformaciji struktura i disrupciji pozicija moći.

ORLAN je jedna od najpoznatijih francuskih umetnica međunarodnog ugleda. Njen pristup ne može se vezati za jedan materijal, tehnologiju ili umetničku praksu; svoj izraz pronalazi u polju skulpture, fotografije, performansa, video zapisa i video igara kao i kroz proširenu stvarnost i veštačku inteligenciju i robotiku (kreirala je robota po svom liku koji govori njenim glasom), koristeći naučne i medicinske tehnike i biogenetiku. Sve navedeno su za nju samo sredstva; Ideja je ono što preovlađuje, a materijalnost je prati.

ORLAN koristi sopstveno telo kao medij, sirov materijal i vizuelnu podršku za svoj rad. Njeno stvaralaštvo se odvija kao „javna debata“. Ona je ključna figura body arta i „carnal arta“, kako je definisala u svom manifestu iz 1989. godine. Posvećenost i sloboda su integralni deo njenog rada, ona se u svom celokupnom stvaralaštvu zalaže za inovativne, istraživačke i subverzivne pozicije.

ORLAN narušava konvencije i „ready-made thinking“. Protivi se prirodnom determinizmu, socijalnom i političkom, kao i svim oblicima dominacije, muške supremacije, religije, kulturne segregacije, rasizma, itd. Njena provokativna umetnička dela, koja su uvek prožeta humorom, često parodijom ili čak groteskom, mogu šokirati jer narušavaju unapred uspostavljene norme.

ORLAN je osvojila nagradu E-reputation, što je označava kao najposmatraniju i najpraćeniju umetnicu na internetu. Godine 2020. ORLAN je postala predsednica organizacije Hundred Heroines (London).